Predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Miroslav Hadžić izjavio je 4. januara da je otkucao poslednji čas da Ustav "imenuje da Srbija ima sistem bezbednosti" i dodao da je stručni tim BCBP-a uradio platformu promena najvišeg pravnog akata koja omogućuje da se sektor bezbednosti celovito uredi. Hadžić je rekao i da analize pokazuju da Srbija nije spolja bezbednosno ugrožena, već da se glavne opasnosti po bezbednost građana nalaze unutar zemlje u kojoj su prisutni korupcija, organizovani kriminal i siromaštvo.
Hadžić je u intervjuu agenciji Beta kazao da je veliki problem sa sektorom bezbednosti taj što aktuelna vlast nije nikad ponudila celovitu zamisao kako bi on trebalo da izgleda.
"Bilo bi dobro da se sva tematika bezbednosti objedini u jednom poglavju, da se utvrdi da je bezbednost javno dobro, te da građani imaju pravo da vode računa o bezbednosti i da traže od države da im povodom toga polaže računa", rekao je Hadžić.
Podsetio je da Ustav predviđa da predsednik komanduje vojskom, ali da se on nigde ne poziva na odgovornost za posao koji obavlja.
"Predsednik odgovara građanima za komandovanje vojskom nakon pet godina, ali važno je obavezati predsednika da bar jednom godišnje obavesti Narodnu skupštinu o rezultatima rada svog komandovanja kako bi se smanjila opasnost od eventualne zloupotrebe i štete", kazao je Hadžić.
Prema platformi BCBP-a, Ustavom je neophodno preciznije definisati misije i zadatke državnih aparata sile, ali i uspostavljanje demokratske civilne kontrole i javnog nadzora.
Hadžić je naglasio da je veoma važno da se pod kontrolu stave aparati sile i državni organi koji imaju neka od policijskih ovlašćenja, poput komunalne policije, carine, Uprave za sprečavanje pranja novca, poreske policije i privatnog obezbeđenja.
"Po sadašnjem Ustavu i zakonima, nije utvrđeno da parlament ima obavezu da u ime građana Srbije nadzire privatno obezbeđenje u onom delu u kome oni pružaju određene bezbedonosne usluge, jer oni imaju mogućnost upotrebe sile, ali i mogućnost da koriste najnovije tehnologije prisluškivanja, tajnog snimanja i presretenja razgovora", ukazao je Hadžić.
On je naveo i da je neophodno sprovesti ozbiljnu reformu pravosuđa, čije "manjkavosti osim strukovnih udruženja, nalazi i Evropska komisija", a koja bi podrazumevala, uz ostalo, da se iz parlamenta izmesti odlučivanje o sudijama i tužiocima, kako bi se omogućila njihova profesionalna nezavisnost.
"Neophodna je reforma, to pokazuje i poslednja reakcija čuvenog pravnika, gradonačelnika Novog Sada (Miloša Vučevića), kome nije smetalo da javno opali po sudijama, jer nisu doneli sudsku odluku kako on misli da treba, a to nije prvi put i nije jedini", rekao je Hadžić.
On je naveo da ozbiljne analize pokazuju da Srbija nije spolja bezbednosno ugrožena, već da se glavne opasnosti po bezbednost građana Srbije nalaze unutar zemlje u kojoj su prisutni korupcija, organizovani kriminal i siromaštvo.
"Tu se država, odnosno, njeni organi pojavljuju kao nosioci pretnji i opasnosti po bezbednost građana - ako policija i neki njeni delovi mogu da ruše Savamalu, ako idu prijave protiv onih koji su javno učestovali u protestnim šetnjama, to su sve oblici pritiska, to su sve načini kojima posednici državne vlasti ugrožavaju njihovu bezbednost", istakao je Hadžić.
Istraživanja BCBP-a pokazuju da se više od polovine građana (56%) ne oseća bezbedno, ali i da oni ne očekuju pomoć države.
"Kada ih pitate kako možete da osigurate sebi bezbednost, oni navode sve druge načine ali se ne oslanjaju na državu, i to je ono što je najgore", rekao je Hadžić u intervjuu za agenciju Beta.
EurActiv Srbija
Hadžić: Poslednji čas da se Ustavom definiše celovit sistem bezbednosti 
