Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU", 52% građana Srbije bi glasalo za, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije 23. januara . Od ukupnog broja ispitanika, 65% smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU, trebalo sprovoditi zbog dobrobiti građana i "stvaranja bolje i uređenije Srbije",  bez obzira na članstvo. Rezultat pokazuje bolje raspoloženje građana Srbije prema Evropskoj uniji od prethodne ankete.

Istraživanjem javnog mnjenja "Evropska orijentacija građana Srbije" koje je krajem decembra sprovelo Ministarstvo prema standardu statističke službe EU Evrobarometar, i u kojem je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, utvrđeno je da bi 24% građana glasalo protiv ulaska Srbije u EU, 12 % ne bi uopšte glasalo, a isti procenat ne zna šta bi odgovorilo. Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka, piše u saopštenju.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 24% ispitanika zna da je EU najveći donator, na drugom mestu su oni koji smatraju da je to Rusija, na trećem da je Kina, i na četvrtom da je Japan.

Ministarstvo je u novom saopštenju dodalo da po zvaničnim podacima od 2000. do kraja 2016. godine, EU i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava predstavljaju najveće donatore Srbije, značajno doprinoseći njenom razvoju.

U odnosu na rezultate istraživanja iz decembra 2016, broj onih koji EU vide kao najvećeg pomagača Srbiji porastao je za 3% dok je broj onih koji su mislili da je to Rusija, opao je za 1%.

U prethodnom istraživanju čiji su rezultati objavljeni u julu 2017, 49% građana Srbije je bilo za ulazak zemlje u EU, dok je njih 27% bilo protiv. Najveća podrška članstvu zabeležena je u novembru 2009. kada je za članstvo bilo 73% anketiranih, a najmanja u decembru 2012. i decembru 2015. kada je svega 41% ispitnih podržavalo ulazak u EU.

Pojedinačno gledano, Evropska komisija je Srbiji donirala 2,96 milijardi evra, Nemačka 357,51 miliona evra, Švedska 232,41 miliona evra i Italija 191,49 miliona evra.

Anketom je utvrđeno, piše u saopštenju, i da "sve pozitivne asocijacije na EU imaju trend rasta". Tako građani Srbije pojam EU povezuju s boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima i to njih 18 odsto, dok je u prethodnom istraživanju to činilo 10 odsto ispitanika.

Većina ispitanika, 56%, smatra da bi "probleme Beograda i Prištine" trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU. Više od polovine ispitanika podržava opredeljenje Vlade Srbije za nastavak dijaloga s Prištinom i spremnost da se tako dođe do održivih rešenja.

Reformu zdravstvenog sistema (15% anketiranih), borbu protiv korupcije (15%), reforme pravosuđa (14%) i obrazovnog sistema (10%) građani smatraju najznačajnijim i onim što najviše utiče na njihov život.

Po važnosti slede reforme zaštite potrošača i poljoprivrede (9% anketiranih), zaštita životne sredine (5%) i bolja zaštita ljudskih prava (5%).

Među aketiranima najveća grupa, od 19% ispitanih, smatra da članstvo Srbije u EU donosi više mogućnosti za zapošljavanje, 15% smatra da donosi "put ka boljoj budućnosti mladih", takođe 15% u tome vidi mogućnost za slobodnije kretanje u EU, a 13% smatra da članstvo Srbije u EU donosi mogućnost da se "uredi stanje u našoj državi".

Izvor: Beta

Foto: EK

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Članstvo Srbije u EU podržava 59% građana, 36% protiv
  
• 

  Vesti

  : Đurić: Mišljenje građana o EU oblikuju emocije
  
• 

  Vesti

  : Rast podrške građana članstvu u EU
  
• 

  Vesti

  : Opala podrška građana Srbije Evropskoj uniji