Sloboda kretanja državljana Srbije sa prebivalištem na Kosovu, imaoca pasoša izdatih od strane Republike Srbije, znatno je ugrožena usled ograničene ili nemoguće upotrebe pomenutih putnih isprava. Ovakva situacija uzrok je, u prvom redu, labavo određenog Briselskog sporazuma koji ostavlja previše prostora za različito tumačenje, implementiranje, a nadalje u praksi i javljanje birokratskih problema.

"Kosovo: zona posebnih pasoša” naziv je konferencije nastale kao potreba bavljenja ovim pitanjem, a održane u okviru zagovaračke platforme "Empirica" od strane NVO "Aktiv". Izveštaj, koji je ovom prilikom predstavljen, nadogradnja je pređašnjih aktivnosti platforme koje se tiču specifičnih problema, a koji pogađaju nevećinsku zajednicu sa stalnim prebivalištem na Kosovu.

Panelisti na ovog događaju bile su pravne savetnice Kancelarije ombudsmana Kosova, Miljana Šćekić i Merita Gara i ispred Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istraživač Bojan Elek.

Direktor NVO "Aktiv" i moderator konferencije, Miodrag Milićević, predočio je prisutnima da su srpski državljani na Kosovu u mogućnosti da dobiju četiri vrste pasoša, od kojih svaki ima ograničenu upotrebnu vrednost. To se, pre svega, odnosi na pasoše izdate od strane Republike Srbije, one od pre 2009. godine koje podležu viznoj liberalizaciji i nakon 2009. godine izdate od strane Koordinacionih uprava koje ne podležu bezviznom režimu.

Srž problematike, istakao je Milićević, leži u tome što kosovske institucije ne prizanju pasoše Koordinacione uprave, izdate od strane Republike Srbije za građane sa teritorije Kosova i smatraju ih nelegalnim, uprkos tome što kosovski Ustav u članu 3. Zakona o državljanstvu jasno kaže da neko ko je stanovnik Kosova i ima sva njihova dokumenta može imati i dokumenta neke druge države.

"To posmatramo kao formu diskriminacije i kršenja ljudskih prava, jer čak i diplomatska predstavništva u Prištini prihvataju ovakve putne isprave i ne tretiraju ih kao nelegalna", dodao je direktor NVO "Aktiv".

Miljana Šćekić iz Kancelarije Ombudsmana na Kosovu kazala je da su građani sa severa Kosova više diskrimisani u odnosu na ostale, jer diskriminacija dolazi od dveju strana - "Srbije, koja ograničava mogućnost promene prebivališta svojih građana sa teritorije Kosova u neke od gradova centralne Srbije radi dobijanja bezviznog srpskog pasoša i Kosova, ali i EU kao treće strane, jer su svi u regionu dobili viznu liberalizaciju sem Kosova". Ona je istakla i da mora postojati znatno intenzivnija saradnja između kosovske i srpske Kancelarije ombudsmana. Njena koleginica, Merita Gara, apelovala je na građane da je neophodno da se informišu i predstavila načine na koji mogu uputiti žalbe Kancelariji ombudsmana radi rešavanja problema sa putnim ispravama.

Da je "argument, koji je dala Evropska komisija u vezi nedopuštanjem vizne liberalizacije za srpske pasoše izdate od strane Koordinacione uprave, neprihvatljiv" rekao je Bojan Elek objašnjavajući da sve zemlje u svetu daju svojim državljanima pasoše, iako su oni građani neke "treće zemlje".

Na konferenciji je iznet i podatak da, od ukupnog broja anketiranih ispitanika u januaru 2018, 22% građana Kosova poseduje pasoš gradova centralne Srbije. To je zabrinjavajuće, s obzirom na to da sve više građana menja mesto prebivališta zarad posedovanja bezviznih pasoša, što za posledicu povećava statistiku iseljavanja sa severa Kosova.

"To nadalje", ističe Elek "stvara ogroman prostor za korupciju, jer se za fiktivno prijavljivanje boravišta ponekada nadležni podmićuju".

Na konferenciji održanoj 8. februara u Kosovskoj Mitrovici je doneta konstatacija da se ovakvim skupovima želi dopreti do donosioca odluka koji će uticati na rešavanje problema i očiglednog kršenja ljudskih prava građana. Na kraju događaja zaključeno je da će se nevladina organizacija "Aktiv" i u budućnosti baviti ovakvom i sličnom problematikom nevećinskih zajednica na Kosovu.

Saopštenje NVO Aktiv

Foto: Pixabay.com

Povezani sadržaj