Nakon najnovije runde pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine održane prošle nedelje u Briselu stiče se utisak da je dogovor još dalji nego što je ranije bio, a u Beogradu je došlo do snažnog pojačavanja antialbanske kampanje. To je direktno povezano sa kašnjenjima u formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu, pri čemu Beograd strahuje da bi proces mogao da potraje jako dugo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle prošlonedeljnog sastanka u Briselu sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem naveo da je Evropska unija rekla albanskoj strani da mora da ispuni dogovor o Zajednici srpskih opština, ali da on ne veruje da će oni taj uslov ispuniti. "Albanci će reći mi ćemo to sledeće nedelje, po 100-ti put. Ali to neće ići", rekao je Vučić.

Vlasti u Prištini upravo su prošle prilično dramatičnu debatu u parlamentu tokom koje su uspele da ratifikuju sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, uprkos snažnom otporu opozicije i ponovnoj upotrebni suzavca na samoj sednici parlamenta. Usvajanje rešenja za Zajednicu srpskih opština, što je inače obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, još je osetljivije pitanje a kosovske vlasti u ovom trenutku nisu, izgleda, zainteresovane da ubrzavaju taj proces.

Beograd ne želi da čini nikakve nove korake u pregovaračkom procesu sve dok Priština ne ispuni osnovni zahtev, odnosno dok se ne formira Zajednica srpskih opština. Za srpske vlasti formiranje te zajednice je ključno postignuće pregovaračkog procesa kojim mogu pred domaćom javnošću i pred nacionalistički orijentisanim pristalicama vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) da pravdaju eventualno potpisivanje takozvanog pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinoim, kojim se Kosovu otvaraju vrata za članstvo u važnim međunarodnim organizacijama.

U političkim kuloarima u Beogradu se mesecima spekuliše da je Vučić već stavio do znanja Zapadu da je spreman da potpiše taj sporazum, ali da insistira na zahtevu da Srbija ne trpi poniženja i da “dobije nešto”. On sada očekuje da Brisel i Vašington izvrše dodatni pritisak na Prištinu da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština. Pomoć naročito očekuje od Nemačke, sa kojom nastoji da ima što bolje odnose. Sada mu preostaje da čeka dalji razvoj događaja.

Pošto nije bilo pozitivnih signala iz Prištine, Brisela i Vašigtona, Srpska lista, koja svojim glasovima u kosovskom parlamentu obezbeđuje većinu premijeru Ramušu Haradinaju, saopštila je da napušta vladu Kosova i da će Srbi sami, dakle jednostrano, formirati Zajednicu srpskih opština. To će dodano zakomplikovati odnose i usporiti pregovore, budući da Zajednica srpskih opština treba da bude u sklopu kosovskog sistema vlasti, a ne da bude formirana mimo njihove volje.

Priprema terena

Vučić je još prošle godine počeo da priprema teren na domaćoj političkoj sceni za političko rešenje kosovskog problema. On je inicirao takozvani unutrašnji dijalog, tokom koga različite političke i druge organizacije i institucije iznose svoja mišljenje o načinima na koji kosovski problem treba da bude rešen. U proteklih nekoliko nedelja Vučić je, otvorenije nego ranije, počeo da govori o neophodnosti prihvatanja takozvanog opšteg obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, a na osnovu ranije potpisanog Briselskog sporazuma.

U nekoliko navrata srpski predsednik je otvoreno rekao da Srbija mora da prihvati pravno obavezujući sporazum, da je to težak izbor, ali da drugog rešenja nema. On se nadao (a i dalje se nada) da će Priština da prihvati i sprovede formiranje Zajednice srpskih opština, na šta je obavezana Briselskim sporazumom. Ali, prošle i ove nedelje situacija je počela da se komplikuje i pošto je kosovska vlada neformalno najavila da će o Zajednici srpskih opština raspravljati tek najesen, a možda i kasnije.

Kosovski predsednik Hašim Tači, koji se prošle nedelje sastao sa Vučićem u Briselu, početkom ove nedelje je lično inicirao rad na stvaranju Zajednice srpskih opština, čime je uticao i na stav vlade premijera Ramuša Haradinaja. Ali, taj proces u osnovi ne zavisi samo od Tačija nego od kosovske vlade i parlamenta. Činjenica da predsednik mora da interveniše kako bi se stvari pokrenule sa mrtve tačke pokazuje da na Kosovu postoje vidljive podele u odnosu na uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Ukoliko Srbi kenu sami u formiranje Zajednice, situacija će se dodatno pogošati.

Očigledno nezadovoljne, srpske vlasti su počele da zaoštravaju retoriku u odnosu na Kosovo. Ministar inostranih poslova Ivica Dačić je, čak, javno predložio Vučiću da povuče potpis sa Briselskog sporazuma. Taj sporazum je, inače, potpisao Dačić, koji sada izražava spremnost da povuče potpis. Vučić nije odgovorio na Dačićev poziv, ali je jasno da bi povlačenje potpisa srušilo ceo pregovarački proces i Srbiju dovelo u krajnje težak položaj. Otuda takav korak srpskog predsednika ne treba očekivati.

Zaoštravanje

Komplikovanje pregovaračkog procesa i izostanak napretka u formiranju Zajednice srpskih opština, samo po sebi, komplikuje i unutrašnji dijalog koji je inicirao Vučić. Za početak ove nedelje je u Kosovskoj Mitrovici, najvećem gradu srpske enklave na severu Kosova, bila zakazana jedna sesija tog dijaloga, ali nije održana jer kosovske vlasti nisu dozvolile ulazak na Kosovo šefu Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marku Djuriću i Vučićevom savetniku Nikoli Selakoviću, koji je trebalo da učestvuju na sesiji.

Obojica su se ipak pojavila u Kosovskoj Mitrovici, a Djurić je uhapšen i proteran sa Kosova. Na Kosovo istog dana nisu ušli ni ministar odbrane Aleksandar Vulin ni ministar kulture Vladan Vukosavljević, čija poseta nije bila neposredno povezana sa sastankom u Kosovskoj Mitrovici.

Oštre mere koje su preduzele kosovske vlasti protiv srpskih zvaničnika imaju za cilj da pokažu da Priština smatra da pitanje sprske manjine na Kosovu i status srpske enklave na severu nije unutrašnje pitanje Srbije nego Kosova. Zabranama ulaska one stavljaju do znanja da je reč o teritoriji koja je pod suverenitetom Kosova, a ne pod suverenitetom Srbije. To, naravno dodatno opterećuje ionako "zaglavljen" pregovarački proces u delu koji se tiče Zajednice srpskih opština.

Unutrašnji dijalog tokom koga je održano više skupova se bliži kraju, a najnoviji događaji će svakako negativno uticati na zaključke i smernice koje bi mogle da se iz njega izvedu, kao i na generalno raspoloženje u srpskom društvu. Konsenzus, ili bar približavanje stavova u odnosu na zahtev da se odnosi sa Prištinom regulišu na osnovama Briselskog sporazuma, sada postaje još dalji, a prostor za snažnije delovanje nacionalista i ultranacionalista se širi. Unutrašnji pritisci na Vučića, koji ima presudan uticaj na odluke srpskih vlasti, će se sada svakako povećati.

Srpski predsednik već se našao pod posrednim pritiskom ministra Dačića, koji je lider Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), da odustane od Briselskog sporazuma. Istovremeno, proevropski opredeljen deo opozicije i dalje odbija da učestvuje u unutrašnjem dijalogu, smatrajući da su SNS i SPS odgovorni za kosovsku krizu i da moraju da je rešavaju sami. Ni Vučić ni SNS u ovom trenutku ne mogu, dakle, očekivati pomoć opozicije, čemu su i sami doprineli, tretirajući godinama opozicione stranke kao neprijatelje i leglo korupcije.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Na Kosovu misle da briselski dijalog ne utiče na normalizaciju odnosa
  
• 

  Vesti

  : EU: Beograd i Priština odlučuju o dijalogu, pa i o učešću SAD i .
  
• 

  Vesti

  : Mogerini: Dogovoren nastavak rada na normalizaciji odnosa i pomirenju