Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Infrastrukturno povezivanje Srbija i Kosova tek na početku
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Jedini infrastrukturni projekat na kome zajednički treba da rade Beograd i Priština je izgradnja "auto-puta mira" Niš-Merdare-Priština. Projekat treba da se realizuje kroz Agendu povezivanja zapadnobalkanske šestorke i omogućiće bolju transportnu vezu u regionu, a posebno između centralne Srbije i Kosova.
Gradnja ovog auto-puta, prema oceni Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, važna je jer će omogućiti da Srbija dobije izlaz na more i preko luke Drač. Ukupna dužina moderne saobraćajnice od Niša do Drača bila bi 384 kilometra.
Projekat će biti realizovan uz podršku EU, odnosno Evropske investicione banke (EIB), sa kojom je već napravljen finalni dogovor o finansiranju, kao i Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Vrednost izgradnje prve deonice, od Niša do Pločnika, dužine 40 kilometara je 212 miliona evra i to će biti prioritet za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u 2018. U tom Ministarstvu navode da će auto-put doneti nove poslove i investicije za domaće firme i povezati oko 500.000 ljudi koji žive u Topličkom, Niškom i Pirotskom okrugu.
Dužina budućeg auto-puta Niš-Merdare-Priština je oko 100 kilometra, od čega je dužina deonice od Niša do Merdara (prelaz na administrativnoj liniji Kosova i Srbije) 77 kilometara. Srbija je pripremila potrebnu dokumentaciju za izgradnju tog puta, a izradu idejnog projekta je finansirao Fond za Zapadni Balkan i najavljeno je da će do kraja 2018. biti raspisan javni poziv za izbor glavnog izvođača radova.
Procene su da će izgradnja auto-puta od Niša od Merdara, na kojem će biti više tunela i mostova, Srbiju košati 855 miliona evra, oko deset miliona evra po kilometru, za šta će morati da se uzima kredit EIB, a verovatno i od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), ali još nema naznaka pod kojim uslovima. Izvesno je da će Srbija deo novca koji dobije od koncesije za beogradski aerodrom iskoristi za izgradnju infastrukure i tek treba da se odluči na koje prioritete će biti podeljen taj novac (oko 470 miliona evra ide u budžet od koncesije).
Direktorka Kancelarije EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre je kazala da će veliki deo sredstava za izradnju autoputa Niš-Priština biti iz bespovratne pomoći EU i za Srbiju i za Kosovo, što će dodatno povećati njegovu isplativost. Potvrdila je da će krediti EIB-a za tu saobraćajnicu biti povoljni i da ta banka ulazi samo u projekte koji su ekonomski i tehnički opravdani i isplativi.
Zvaničnici Srbije se nadaju da će ceo auto-put od Niša do Prištine, koji bi bio krak Koridora 10, biti završen do 2020. godine. Očekuje se da će Kosovo brzo završti svoj deo saobraćajnice, duge 22 kilometra, jer je pre nekoliko godina počela i sada završava izgradnju auto-puta koji kreće od Podujeva, na pola puta od Merdara do Prištine, ide kroz celo Kosovo, skoro sve do Tirane.
Ekonomski eksperti za Kosova smatraju da je taj put od strateške važnosti za Kosovo, jer omogućava komunikaciju, promet robe i ljudi od kojih će najveću dobit imati Srbija. Oni navode da će najveću dobit od tog projekta imati ekonomski jača strana, a to je Srbija, koja ima veći izvoz, više ponuda, ali da se i strateška pozicija Srbije sa tim putem menja, jer ona automatski dobija olakšan izlaz u 3-4 luke, što je velika prednost.
Modernizacija saobraćajne infrastrukture jedan je od ključnih prioriteta EBRD na Zapadnom Balkanu. Ta banka kreditira projekte modernizacije železnice na Kosovu kako bi se Kosovo preko Panevropskog koridora 8 i Koridora 10 povezalo za evropskim zemljama. Železnička veza Kosova sa Srbijom i Makedonijom postoji, ali ne i sa Albanijom i Crnom Gorom. Od jeseni 2013. godine, Železnice Srbije ponovo servisiraju liniju Beograd–Kraljevo–Kosovska Mitrovica, a od Mitrovice liniju servisiraju Železnice Kosova.
Postoje potencijalni projekti razvoja železničkog saobraćaja Srbije sa Albanijom, gde dve varijante povezivanja uključuju i Kosovo. Za te projkte nisu obezbeđena finansijska sredstva. Reč je o projektima: pruga Beograd-Lapovo-Kragujevac-Kraljevo-Priština-Prizren-Skadar-Tirana (u većem delu postoji pruga koju treba modernizovati, ali i izgraditi novu prugu na deonici Prizren-Skadar) i pruga Niš-Prokuplje-Priština-Prizren-Skadar-Tirana (u većem delu takoje postoje pruge koje treba modernizovati, ali i izgraditi novu prugu na deonici Prizren-Skadar).
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ocenjuje da je infrastrukturno povezivanje Srbije i Kosova dugoročno bitno, jer Kosovo trenutno predstavlja jednu vrstu "rupe" na privrednoj mapi Evrope, ali preko njega može da se otvori još jedan infrastrukturni koridor prema Albaniji.
"Za jedan deo srpskih firmi koje plasiraju svoje proizvode na Kosovu i u Albaniji ova infrastruktura je bitna. Za Srbiju su najvažniji koridori 10 i 11, koji zaobilaze Kosovo", ističe Rajić i kaže da, sa tog stanovišta, priključci prema Kosovu nemaju presudan značaj za privredu Srbije ali da, gledajući šire aspekte i budućnost, Kosovo i Albanija jesu dva potencijalna tržišta na kome se mogu plasirati proizvodi i usluge iz Srbije, i zato je bitno da se i ovi priključci učine prohodnim.
Ovi koridori su, prema njegovoj oceni, isto toliko bitni i Evropi, koliko i Srbiji, jer ukoliko EU planira da čitav Zapadni Balkan integriše u EU onda ne može ostaviti Kosovo bez vitalnih modernih saobraćajnica.
Rajić smatra da je povećanje izvoza u zemlje regiona kao što su Makedonija, Crna Gora, Albanija, BiH strateški važno za Srbiju zato što srpska privrede nema dovoljno visokotehnoloških proizvoda koje može da izvozi na tržište EU i druga razvijena tržišta gde vlada velika konkurencija, pa treba težiti da bar poveća izvoz kod suseda kojima nedostaju mnogi poljoprivredni, metalski, energetski i drugi proizvodi koje Srbija može da plasira tamo.
Mreža za poslovnu podršku je bila osnovač Klastera železnica za jugoistočnu Evropu (RCSEE) koji je trenutno jedina poslovna organizacija u regionu koja okuplja firme iz svih zemalja bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Srbija i Makedonija) u kojem nema firmi sa Kosova.
Taj klaster je u partnerstvu sa još nekoliko najvećih evropskih železničkih klastera dobio podršku Evropske komisije za realizaciju projekta Promoting European Rail Excellence Outside EU – PERES čiji je cilj da čvršće poveže i medusobno umreži kompanije članice svih evropskih partnerskih organizacija, kao i da im pruži konkretnu podršku u nastupu na vanevropskim tržištima (Azija i Afrika).
"Zbog loših privrednih veza i prilično haotičnih perspektiva za razvoj železnice na Kosovu, nemamo komunikaciju ni sa jednom železničkom kompanijom ili bilo kojim podizvođačem železnica sa Kosova. I na ovom polju neophodna je integracija Kosova u političkom i ekonomskom smislu i podizanje nivoa saradnje sa ostalim zemljama regiona", kaže Rajić.
Ocenio je i da nema razvijene železničke infrastrukture bez saradnje zemalja suseda, tako da se bez povezivanja sa Železnicama Srbije, Železnicama Makedonije i Železnicama Crne Gore ne može očekivati ni kvalitetnija saradnja železnica sa Kosova na važnim regionalnim projektima. Od tih projekata, kako dodaje, najbitniji su revitalizacija i modernizacija pruga i informaciono-komunikacione infrastrukture na železnicama koja je u ovom delu Evrope stara 30 i više godina ili uopšte ne postoji u modernom smislu reči.
Kako se navodi u analizi Foruma za etičke odnose, da bi se iskoristio ovaj potencijal za unapređenje slobode kretanja i ekonomske saradnje Srbije i Kosova, time i jačanja njihovih privreda i normalizacije odnosa, neophodno je da se realizuju svi dogovori postignuti unutar Briselskog dijaloga, ali i da se ostvare projekti saradnje na izgradnji putne i železničke infrastrukture, kao i da se obnovi avio-saobraćaj između Beograda i Prištine.
O uspostavljanju leta Beograd-Priština bilo je govora 2017. godine. Tada je Vlada Srbije formirala radnu grupu za normalizaciju vazdušnog saobraćaja na Balkanu, koja treba da nađe način za ponovno uspostavljanje civilne avio-linije Beograd-Priština. Priča s obnavljanjem avio-saobraćaja na relaciji Beograd-Priština je deo Briselskog sporazuma, ali do sada taj let nije uspostavljen.
Izvor: Beta
Foto: Beta/Vlada Srbije
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
