Kada su u poziciji da povežu pitanje Kosova sa pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, građani Srbije već godinama pokazuju priličnu zbunjenost, što eksperti vide kao posledicu nedovoljno jasne državne politike i nedostatka argumentovane rasprave o oba važna politička pitanja. "Najšokantnije je to što nema šokantnih novina… Postoji mnogo stabilnija nestabilnost u stavovima građana nego bilo šta drugo", kaže Srđan Bogosavljević iz IPSOS Stratedžik Marketinga, u pokušaju da ukratko opiše rezultate šezdesetak istraživanja stavova građana o Kosovu koje je njegova agencija sprovela u poslednje dve decenije.

Čak 60% građana, po istraživanju IPSOS-a, 2012. godine je reklo da ne bi prihvatilo ulazak Srbije u EU, ako je "cena" Kosovo. Ovih dana, u istraživanju iste agencije, njih 36% (skoro dvostruko manje) je ponovilo taj odgovor, smatrajući da Srbija nema nikakve koristi od ulaska u EU i da zato ne treba da pravi kompromise oko Kosova. Pomeranje u stavovima posledica je pojačanog nastojanja vladajućeg bloka da se okrene ka kompromisu sa Prištinom i kampanje koju vlasti i vlastima bliski mediji u tom cilju vode, ali su stavovi velikog procenta birača i dalje prilično konfuzni.

Zbrci u glavama građana Srbije svakako je doprinelo i to što je Evropska unija dugo uveravala da su pitanja Kosova i pristupanje EU dva odvojena procesa, odnosno da se rešavaju na "odvojenim kolosecima". I vlasti u Srbiji su godinama razdvajale ta dva pitanja, smatrajući da buduća rešenja za Kosovo ne mogu da utiču na napredak Srbije ka članstvu u EU. Stanje se promenilo posle proglašenja nezavisnosti Kosova, a naročito od 2010. godine, kada su "dva koloseka" počela polako da se spajaju.

Jedan od prvih nagoveštaja o spajanju koloseka došao je od tadašnjeg ambasadora Velike Britanije u Srbiji Stivena Vordsvorta, dok su gotovo svi iz tadašnje vlasti u Beogradu odbacivali takvu mogućnost. Nešto opreznija bila je tadašnja šefica vladine kancelarije za evrointegracije Milica Delević koja je rekla da "ne veruje da se može govoriti o nekakvoj vrsti formalnog povezivanja ta dva procesa koja suštinski jesu odvojena", ali da "kontekst jednog može uticati na drugi“.

Koloseci su i formalno spojeni 24. januara 2014. godine, kada su otvoreni pregovori o članstvu Srbije u EU, a poslednje od 35 pregovaračkih poglavlja tiče se upravo rešavanja pitanja Kosova. Od tada, Kosovo figurira kao glavni politički uslov za celokupni napredak Srbije ka članstvu u Uniji, a prema nedavnoj izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na Kosovo odlazi 80% svakog razgovora koji ima sa evropskim zvaničnicima.

Građanima Srbije otuda nije lako da o dva veoma važna politička i društvena pitanja donose jasne sudove. Dobrim delom i zbog toga što dominantni diskurs u politici, medijima i javnoj debati ne nudi dovoljno precizne i jasne okvire u kojima bi ti stavovi mogli da budu formirani. Podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji, na primer, već godinama je natpolovična. Što se tiče političkih snaga koje zastupaju taj put, one su godinama ubedljivo dominantne na političkoj sceni, što govori o veoma jasnom političkom konsenzusu oko pristupanja EU. U jednom periodu, od 2014. do 2016. godine, svih 250 poslanika u Skupštini Srbije pripadali su partijama koje zastupaju ulazak Srbije u EU, odnosno, nije bilo nijednog protivnika evrointegracija Srbije.

Izvor: Beta

Foto: Medija centar Beograd

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kosovo ponovo u žiži interesovanja srpske javnosti
  
• 

  Vesti

  : Većina građana protiv razmene Kosova za članstvo u EU