Ištvan Đarmati (Istvan Gyarmati), direktor Međunarodnog centra za demokratsku tranziciju iz Budimpešte i savetnik Koledža odbrane NATO.

Srbiji bi ulazak u NATO olakšao put u EU, iako to neće biti formalni uslov za članstvo. Članstvo u NATO bi otklonilo sumnje da je Srbija samo polovično opredeljena za Evropu. Sa vojne tačke gledišta ulazak Srbije u NATO ne bi bio problem jer je zahvaljujući dobro sprovedenim reformama kompatibilna sa snagama NATO. Glavna prepreka za ulazak Srbije u NATO je otpor ljudi zbog bombardovanja 1999. godine, ali pre svega to što političari održavaju to sećanje, umesto da objasne da je to bio "drugačiji svet, drugačija Srbija i drugačija Evropa".

Razgovarala Smiljana Vukojičić Obradović

Koliko je realno da Srbija u bliskoj budućnosti postane članica NATO, s obzirom na pripremljenost vojske, ali i na negativan stav javnog mnenja zbog bombardovanja 1999. godine?

Mislim da je Vojska Srbije reformisana tako da je apsolutno kompatibilna sa NATO-om. Po mom mišljenju, reforme u srpskoj vojsci su u mnogim aspektima uspešnije od reformi u nekim članicama NATO-a. Sa vojne tačke gledišta, to (ulazak Srbije u NATO) nije nikakav problem. Jedino otvoreno pitanje je političko, stav javnog mnenja, što je razumljivo jer neko vreme NATO nije bio prijatelj Srbije, ali sada jeste. Dakle, mislim da će se to promeniti. Naravno da se nikada ne zaboravlja, ali uzmite primer Nemačke, koja je u Drugom svetskom ratu poražena mnogo gore nego što je Srbija ikada bila, pa je članica Evropske unije i NATO-a.

Mislim da najznačajniji razlog iz kog javno mnenje u Srbiji ne podržava članstvo u NATO-u nije bombardovanje, već politička propaganda koja održava to sećanje, umesto da objasni da je sada svet drugačiji nego tada, i Evropa je drugačija, i Srbija. Srbija nikada nije bila neprijatelj NATO-a, neprjatelj je bio (bivši predsednik Srbije Slobodan) Milošević i njegov režim. Kada je taj režim srušen, ne postoji razlog da Srbija ne bude prijatelj sa NATO-om i eventualno član Alijanse. Prilično sam siguran da ću doživeti da Srbija uđe u NATO. Do tada neće proći decenije, prilično sam siguran.

Koje bi Srbija koristi imala iz članstva u NATO-u?

Ne moram da govorim o tome da je za bezbednost dobro da se bude član najvećeg saveza. To bi, međutim, otklonilo sumnje da je Srbija samo polovično opredeljena za Evropu.

Znate logiku investitora. Oni razmatraju zemlju i kažu da je (lider Srpske radikalne stranke Vojislav) Šešelj još tu, a Milošević je bio tu. Hajde onda da sačekamo i vidimo šta će se dalje dešavati, ima još mnogo mesta na koja se može ulagati. Ali ako želite da privučete zapadne investitore, moraju da vide bezbednost, budućnost, predvidivost, perspektivu, i mislim da bi članstvo u NATO-u to omogućilo.

Naravno, krajnja potvrda je članstvo u EU. Ali mislim da bi to pomoglo Srbiji i na putu ka EU, da bi ubrzalo pristupanje EU.

Nije veoma popularno reći ovako nešto, a to je moje lično mišljenje, ako pogledate iskustva drugih zemalja, nijedna bivša komunistička zemlja nije mogla da se priključi EU bez pristupanja NATO-u. To nije pravilo, ali uvek postoji neka sumnja prema zemljama koje su bile komunističke i Zapad želi garancije, a jedna od bezbednosnih garancija je članstvo u NATO-u. To nije uslov za pristupanje, ali bi bila garancija da bi Srbija ušla u EU. A i investitori bi lakše došli jer bi rekli ok, to je prijateljska, stabilna zemlja, ona već pripada Zapadu.

Kada ste ozbiljna zemlja, morate da odredite izvestan stepen ambicije, šta želite da budete. Na primer, da li na međunarodnom nivou želite da budete kao Holandija, da vas ozbiljno shvataju, ili... ne želim da dajem negativne primere, ali ima zemalja iste veličine koje ne vode računa o tome. To je ulaganje u bezbednost pre svega, ali i u status zemlje, imidž, i veoma je značajno. Ne možete da budete ekonomski ozbiljna zemlja ukoliko ne radite ništa u odbrani. Naravno, angažovanje ne mora da bude vojno, to ne rade sve zemlje, ali Srbija za te druge stvari nije dovoljno bogata. Moguće je uložiti mnogo novca u nešto značajno, ali sumnjam da možete to da učinite u doglednoj budućnosti, kao ni Mađarska.

Koliko bi Srbija kao mala i relativno siromašna zemlja mogla da doprinese NATO-u?

Nisu važni brojevi, naravno da nisu ni nebitni, ali Srbija može, na primer, da da 1.000 vojnika za međunarodne misije. Velika je razlika da li dajete 1.000 pešadinaca, što je u redu ali nije od velikog značaja, ili 1.000 kuvara što bi bilo potpuno irelevantno, ili 1.000 specijalnih jedinica, koje Srbija ima veoma dobre. I 100 ljudi iz specijalnih jedinica su veoma značajni, tako da smatram da Srbija ima potencijal za značajan doprinos u sukobima poput Avganistana.

Da li mislite da je moguće postići sporazum o statusu Kosova u doglednoj budućnosti?

Mislim i prilično sam siguran da će se to dogoditi. Moje mišljenje je da je mogućnost koja najviše obećava situacija po kojoj bi Kosovo i Srbija funkcionisali paralelno, kao dve nemačke države tokom 'hladnog rata'. U tom slučaju, one se ne bi priznavale, ali bi de fakto razmenile predstavništva i jedna drugoj omogućile članstvo u Ujedinjenim nacijama. To bi de fakto bile dve države, ali Srbija ne bi priznala nezavisnost Kosova, kao što Zapadna Nemačka nikada nije priznala nezavisnost Istočne Nemačke. I onda bismo videli šta će da se desi. To je u slučaju Nemačke trajalo 40 godina. Mislim da bi to mogao da bude sledeći korak u doglednoj budućnosti. Ali to bi se moralo učiniti veoma brzo nakon izbora u Srbiji i na Kosovu.

Da li se mogu u predstojećim pregovorima rešiti neka praktična pitanja bez dogovora o statusu?

Naravno da je moguće. Sovjetski savez i SAD su sarađivali u hiljadama veoma konkretnih pitanja, pa zašto ne bi Srbija i Kosovo. To ne čine jer političari nisu dovoljno zreli da shvate da je to u interesu naroda. Mnogi političari kažu da nešto ljudi ne žele, što znači da koriste stav javnog mnenja koji su formirali. A on se takođe može promeniti. Kada smo u Mađarskoj počeli kampanju promocije članstva u NATO-u, mali procenat, oko 50%, je to podržavao. A kada smo izašli na referendum podrška je bila 85 ili 89%. Govorili smo ljudima činjenice, a ljudi nisu glupi. Otvoreni su za zasnovane argumente, a ja mislim da bi bilo relativno lako da se srpski naroda ubedi da bi ta vrsta konkretne saradnje Srbije i Kosova bila veoma korisna.

Mislim da pregovori u ovom trenutku neće rešiti pitanje statusa. Iskreno, ima važnijih pitanja nego što je status. Ako su lideri Srbije i Kosova dovoljno pametni, usredsrediće se na konkretna pitanja i neće pokušavati da razgovaraju o statusu pošto je to beskorisno u ovom trenutku. Niko ne očekuje od Kosova da se odrekne nezavisnosti i niko ne može očekivati da Srbija u ovom trenutku prizna nezavisnost Kosova. Razgovori o tome, u suštini, ne bi imali smisla.

Da li je Kosovo bezbednosna pretnja?

Nije bezbednosna pretnja u tradicionalnom smislu te reči. Ali mislim da je najznačajnija pretnja ne samo sa Kosova već i iz drugih zemalja u regionu organizovani kriminal. A naravno da oni (kriminalci sa Kosova) sarađuju sa kriminalcima iz Srbije. Čak i tokom rata 1999. godine saradnja između kriminalaca iz Srbije i sa Kosova bila je savršena. A sada, kada Vlada Srbije pokušava da se izbori sa kriminalom u Srbiji, to je mnogo teže jer u susedstvu ima kriminalaca i oni mogu tamo da se sklone. U tom smislu je i Kosovo opasnost za bezbednost i stabilnost u regionu.

Povezani sadržaj