Srbija, kada je reč o reformi javne uprave, najveći problem ima sa nedovoljnom transparentnošću rada vlade i državne uprave, kao i politizacijom uprave, dok je stanje mnogo bolje u sektoru pružanja usluga građanima, pokazao je izveštaj koji je 19. novembra predstavljen novinarima. Reforma javne uprave važna je i za građane i za državu koja jednog dana treba da postane "kvalitetna" članica EU i zato je Unija tu reformu uvrstila među tri stuba u procesu pristupanja.
Nacionalni PAR Monitor izveštaj za Srbiju je deo regionalnog izveštaja u okviru projekta za unapređenje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER).
Taj izveštaj će sutra biti predstavljen u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedsku politiku i pregovore o proširenju (DG NEAR) u Briselu.
Najveće probleme Srbija ima oko transparentnosti rada vlada, izveštavanja o radu vlade i (ne)transparentnosti odlučivanja na sednicama vlada.
"Po pravilu se neki od dokumenata, kao što su zaključci vlade, ne objavljuju i to je neprihvatljivo", rekla je novinarima programska direktorka Centra za evropske politike (CEP), koordinatora projekta WeBER, Milena Lazarević pred početak 4. sastanka Nacionalne radne grupe za praćenje refome javne uprave u Srbiji.
Na skali od 0 do 5, Srbija je u izveštaju dobila nulu za praksu izveštavanja o radu vlade jer se godišnji izvešaji o radu vlade i izveštaji o ključnim strateškim dokumentima uglavnom ne objavljuju.
Taj problem prepoznaje i civilno društvo i gotovo dve trećine civilnog društva smatra da način donošenja odluka vlade nije transparentan, pokazalo je ispitivanje.
Lazarević je kao drugu problematičnu oblast navela ljudske resurse u državnoj upravi gde je glavni problem politizacija na najvišem nivou.
"Trenutno su pozicije najviših državnih službenika jako podložne političkom uticaju, budući da se u najvećoj meri postavljaju vršioci dužnosti koji se postavljaju po političkim a ne profesionalnim kriterijumima", rekla je Lazarević.
Kako je navela, od sredine 2017. do sredine 2018. bilo je čak 694 postavljenja na najviše službeničke pozicije od čega je 94% bilo u v.d. statusu.
Programska direktorka CEP je rekla i da ta praksa mora odmah da prestane i da za to nije potrebno menjati zakon, već primenjivati zakon.
Oblast u kojoj Srbija zaslužuje pohvale je pružanje usluga građanima gde je Srbija dobila ocenu 4. Ispitivanje stavova građana ukazalo je na visok nivo svesti o naporima vlade da pojednostavi procedure, s čime se slaže 56% građana, a ta percepcija je čak i viša među građanima koji su protekle dve godine imali kontakt s javnim službama (66%).
Ipak, izveštaj PAR Monitor je pokazao da je manje od polovine građana upoznato sa postojanjem e-usluga a još je manji broj onih koji su ih koristili.
Druga stvar za pohvalu u Srbiji je prokativno informisanje građana na sajtovima institucija zahvaljujući instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja.
Istovremeno je direktor Nacionalne akademije za javnu upravu Dražen Maravić ocenio je da je Srbija po reformi javne uprave relativno dobra u poređenju sa regionom i naveo kao uspehe značajne rezultate u jačanju fiskalne dispciline i fiskalne konsolidacije, kao i racionalizaciju troškova javne uprave.
Prema njegovim rečima, Srbija odskače i po dijalogu sa poslovnom zajednicom kada je u pitanju inspekcijski nadzor gde se primenjuje proaktivan i partnerski koncept.
Kao ono na čemu se trenutno intenzivno radi, Maravić je naveo oblast digitalizacije u pogledu pružanja usluga kroz portal e-uprave i kroz podršku digitalnom delu poslovne zajednice dok je kao oblast u kojoj je potrebno još rada naveo javno-privatni dijalog.
Reforma javne uprave i EU
Kada je reč o putu Srbije ka EU, Lazarević je podsetila da je EU 2014. definisala reformu javne uprave kao jedan od tri stuba u tom procesu, uz vladavinu prava i ekonomsko upravljanje.
Ona je rekla da od toga kakva je javna uprava i kako funkcioniše zavisi kakvi će nam biti zakoni, koliko možemo da utičemo na to kakvi se zakoni donose, koliko će država biti odgovorna, da li će snositi posledice oni koji se ogreše, koliko ćemo znati o tome kako se troši novac poreskih obveznika.
"Ta pitanja su bitna zbog građana koji finansiraju državnu upravu a, s druge strane, reforma javne uprave je neophodna kako bi Srbija postala kvalitetna i održiva članica EU koja će biti sposobna da utiče u kreiranju politka na evropskom nivou, da koristi fondove i da zaista ima koristi od članstva", istakla je Lazarević dodajući da je državna uprava ono što čitav proces vuče napred.
Projekat WeBER, finansiran od strane EU i Holandije, trogodišnji je projekat na kome je od 2016. radilo šest istraživačkih organizacija sa Zapadnog Balkana u okviru regionalne mreže "Misli za Evropu" (TEN) u saradnji sa Centrom za evropsku politiku iz Brisela.
Cilj projekta WeBER je da poveća značaj, učešće i kapacitete OCD i medija na Zapadnom Balkanu u zagovaranju i uticanju na sadržinu i sprovođenje reforme javne uprave. Dugoročno WeBER treba da pripremi i osnaži civilno društvo u regionu da nastave da prate i zahtevaju reforme javne uprave prema standardima EU i nakon pristupanja bloku, kada uslovljavanje od strane Brisela više ne bude glavni pokretač reformi.
EurActiv Srbija
Reforma javne uprave: Ozbiljna politizacija uprave, večito v.d. stanje 
