Ove nedelje je u Briselu predstavljen PAR Monitor, sveobuhvatni izveštaj o reformi javne uprave na Zapadnom Balkanu, koji je pripremila regionalna Think for Europe mreža (TEN), predvođena Centrom za evropske politike iz Beograda. Izveštaj je izrađen u okviru WeBER-a, prvog regionalnog projekta civilnog društva koji prati reforme javne upravena Zapadnom Balkanu.

Rezultati PAR Monitora su pokazali da zemlje koje vode u procesu pristupanja Evropskoj uniji u regionu nisu nužno i najbolje u pojedinačnim reformskim oblastima: Srbija je po ukupnim rezultatima WeBER monitoringa otvorenosti, transparentnosti i odgovornosti uprave tek na trećem mestu u regionu, dok je Crna Gora pretposlednja, sa Bosnom i Hercegovinom na začelju.

Rezultati za Srbiju pokazuju da je jedna od najvećih slabosti nizak stepen transparentnosti odlučivanja na sednicama i izveštavanja o radu Vlade. Ove ocene potvrđuje i anketa civilnog društva koju je sproveo WeBER: gotovo dve trećine civilnog društva Srbije (64%) smatra da način donošenja odluka Vlade Srbije nije transparentan.

"Civilno društvo prepoznaje stanje stvari na terenu", kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. "Ako transparentnost rada vlade u jednoj zemlji posmatramo na skali od 0 do 5, Srbija je, prema našem istraživanju,za prakse izveštavanja o radu Vlade dobila najnižu ocenu, jer se godišnji izveštaji o radu Vlade i izveštaji o ključnim strateškim dokumentima gotovo uopšte, ili neredovno objavljuju i najčešće nisu javno dostupni".

Pored toga, za transparentnost odlučivanja na sednicama, Vlada je dobila ocenu 1. Razlog za nisku ocenu je činjenica da se akta koje Vlada usvaja na sednicama se ne objavljuju u svim slučajevima, te se zaključci Vlade, kojima se često usvajaju važne odluke, objavljuju samo ukoliko se to propiše u samom tom aktu. Dnevni red i zapisnici sa sednica se nikada ne dele sa javnošću, a ne dostavljaju se ni na zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, pokazuju rezultati. "I druge zemlje u regionu imaju određene probleme sa transparentnošću vlada, ali uporedno gledano, Srbija je u ovom domenu među najslabijima", dodaje ona.

Ipak, Srbija je sa ocenom 3 najbolja u regionu kada je u pitanju proaktivnost državne uprave u objavljivanju informacija na sajtovima pojedinačnih institucija. Ovakav rezultat je postignut zahvaljujući praksi objavljivanja Informatora o radu pojedinačnih institucija, što je jedinstven institut u regionu. Ono što je sprečilo Srbiju da ostvari još bolju ocenu u ovom pokazatelju je izostanak truda da se informacije koje institucije "kače" na svoje sajtove "očiste" od birokratskog rečnika o učine pristupačnijim i lakše razumljivim za građane i građanke, poručuju iz CEP-a.

Civilno društvo ima vrlo pozitivan stav prema institucijama kao što jePoverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. "Gotovo 80% ispitanih se slaže da je Poverenik, kroz svoju praksu, uspostavio visoke standarde poštovanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja", kaže Lazarević i dodaje da je upravo zbog toga izuzetno važno da se integritet i kredibilitet ove institucije održe i u budućnosti, a posebno u svetlu predstojećeg izbora novog Poverenika.

Međutim, ona je dodala i da je procenat saglasnosti u civilnom društvu znatno niži kada se postavi pitanje da li sankcije za kršenje prava na slobodan pristup informacijama dovode do dovoljno ozbiljnih posledica po odgovorna lica u organima državne uprave.

Centar za evropske politike sprovodi WeBER projekat u saradnji sa organizacijama iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Belgije. Projekat finansiraju Evropska unija i Kraljevina Holandija.

Saopštenje CEP

Foto: Beta

Povezani sadržaj