Između korupcije i stanja demokratije u nekoj zemlji postoji uznemirujuća veza i zemlje sa visokom stopom korupcije imaju slabije demokratske institucije i politička prava, pokazao je novi Indeks percepcije korupcije 2018 koji je 29. januara objavila organizacija Transparensi internešenel (Transparency International, TI). U svetu većina zemalja nije napravila značajniji proboj u borbi protiv korupcije, a Srbija je pala za deset mesta na listi.

Srbija je među 180 zemalja na 87. mestu, koje deli sa Kinom, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista od korupcije).

Pre godinu dana Srbija je sa indeksom 41 bila na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija.

Srbija je u regionu Istočne Erope i Centralne Azije u kome samo jedna zemlja ima indeks percepcije korupcije veći od 50 (Gruzija) a sve ostale imaju 45 ili manje.

Ceo region poslednjih godina je u borbi protiv korupcije napravio veoma mali napredak, ocenila je organizacija TI.

Uz Gruziju, indeks iznad svetskog proseka (43) u regionu imaju samo Crna Gora (45) i Belorusija (44).

Organizacija TI navodi da je Albanija, čiji je indeks povećan za pet poena u poslednjih pet godina na 36 u 2018, ove godine izgubila dva poena u odnosu na prethodnu.

U grupi zemalja čiji je indeks percepcije korupcije u poslednjih godinu dana pao ili stagnirao su Srbija, Kosovo, Crna Gora, Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan.

Na globalnom nivou, ove godine više od dve trećine zemalja sa liste ima indeks ispod 50 a prosek je 43 i podaci, uz neke izuzetke, pokazuju da većina zemalja nije napravila značajniji proboj u borbi protiv korupcije.

"Korupcija odbacuje demokratiju kako bi napravila začarani krug gde korupcija podriva demokratske institucije a slabe institucije sve manje mogu da kontrolišu korupciju", istakla je direktorka TI Patrisija Moreira.

Najmanje korumpirana zemlja u svetu je Danska sa indeksom 88 a sledi Novi Zeland dok su na dnu liste Somalija sa indeksom 10 i Sirija i Južni Sudan sa 13.

Najbolje rangirani region je Zapadna Evropa/EU sa indeksom 66 a najgora je Podsharaska Afrika sa indeksom 32.

Srbija pala za 10 mesta

Srbija je izgubila dva poena i pala za deset mesta po indeksu percpecije korupcije i sa indeksom 39 se vratila na 2012. godinu, kada je imala isti indeks.

"U toj trci sa samim sobom smo slabiji za dva procentna poena, zbog čega smo pali za deset mesta i to je nešto zbog čega ne možemo biti zadovoljni", rekao je predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati.

U odnosu na članice EU, Srbija je ispod proseka za 18 poena. Prema Goatijevim rečima, korupcija je na "nivou statističke greške" u demokratskim zemaljama, što potvrđuje indeks.

U okruženju Srbije je najbolje rangirana Slovenija na 36. mestu, sa indeksom od 69 poena, koji je za jedan poen niži u odnosu na 2017, a najnižu poziciju ima Makedonija - 93. mesto, sa skorom od 37 poena, koji je isti kao prethodne godine.

Hrvatska zauzima 60. poziciju, Crna Gora 67, a Bosna i Hercegovina je 89. među 180 zemalja.

Goati je kazao da stagniranju Srbije u borbi protiv korupcije pogoduje nedelotvoran pravosudni sistem, koji ima nepotpuna rešenja koje se ne primenjuju u potpunosti.

"Kod nas je i moć partije velika i kadrovi su pre vega lojalni partiji, a posle profesiji i organima u kojima su zaposleni", rekao je Goati.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kazao je da su osnovni uzroci povećanja korupcije nedosledno primenjivanje preventivnih i represivnih mehanizama.

Prema njegovim rečima, posledica toga su "male promene" i "prilično ravna linija" u borbi protiv korupcije.

"Imamo izrečene sumnje u javnom prostoru, bilo od strane samih političara ili medija, ali izostaje brza reakcija tužilaštva, ono mora da reaguje ne čekajući da bilo ko podnese krivičnu prijavu", primetio je Nenadić.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: TI

Povezani sadržaj