Štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) sa prekidima, traje od početka decembra 2018. godine, a njegove konsekvence svakodnevno osećaju građani širom Srbije. Zaposleni kao osnovni razlog štrajka navode nezadovoljstvo platama, odnosno izostanak povećanja istih.  Iz Centra za evropske politike upozoravaju da je ovo direktna posledica nedosledne primene propisa od strane države i nespremnosti Vlade da obezbedi sprovođenje reforme sistema plata.

"Visina plata svih državnih službenika, pa i zaposlenih u RGZ-u, određuju se Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika i Zakonom o budžetu, a ne odlukama rukovodstva organa, pa čak ni odlukama Vlade", objašnjava Vladimir Mihajlović, istraživač u Centru za evropske politike.

Objašnjavajući kako je uopšte moguće da neko protestuje protiv primene propisa, Mihajlović naglašava da je "upravo nedosledna primena propisa od strane države i dovela do situacije u kojoj pojedinci ili grupe mogu da pregovaraju sa Vladom o primeni zakona".

Ovo se najbolje vidi na primeru neuspele reforme sistema plata. Iz CEP-a objašnjavaju da poslednjih nekoliko godina postoji tendencija povećanja broja različitih osnovica za obračun i isplatu plata u različitim delovima javnog sektora koja je u suprotnostisa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektorukoji predviđa da osnovica za sve zaposlene u javnom sektoru bude jedinstvena.

"Zakonom o budžetu za 2019. godinu predviđeno je čak pet različitih osnovica samo za državne službenike u zavisnosti od toga u kojim organima rade, a ako pogledamo celu javnu upravu umesto jedne osnovice, kako to predviđa sistemski zakon, u primeni je čak 26 osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenima. Ova praksa je celu reformu sistema plata odvela u potpuno suprotnom smeru, pa danas zapravo postoji veći broj osnovica nego 2014. godine kada je započeta reforma", upozorava Mihajlović.

"To je posledica toga što Vlada, umesto da okonča reformu sistema plata tako što bi obezbedila analitičko vrednovanje svih radnih mesta prema jedinstvenoj metodologiji, pribegava privremenim korekcijama nominalnih iznosa plata kroz paušalno određivanje osnovica. Na taj način se dolazi do povećanja plata određenim kategorijama zaposlenih, i to po pravilu onim kategorijama koje imaju najveći ucenjivački potencijal u pregovorima sa predstavnicima vlasti.Konkretno u slučaju RGZ, izdašnije povećanje je izostalo, jer zaposleni u RGZ spadaju u kategoriju državnih službenika koji su shodno svojoj slaboj ucenjivačkoj i pregovaračkoj poziciji dobili najmanji deo kolača", objašnjava Mihajlović.

"Rešenje, međutim, nije da se na ulicama pregovara o povećanju plate za 5, 7 ili 12%, nego da se radi na rešavanju sistemskih problema koji postoje godinama unazad u RGZ. Stoga bi trebalo uraditi detaljnu analizu poslova u RGZ, preispitati formalni status institucije, redefinisati nadležnosti, pripremiti katalog radnih mesta, izvršiti vrednovanje tih radnih mesta prema istim kriterijumima kao iza sva druga radna mesta u javnom sektoru i na osnovu toga utvrditi vrednost koeficijenta za svako radno mesto", izjavio je Mihajlović. S druge strane, visina jedinstvene osnovice za sve zaposlene bi trebalo da se utvrđuje za svaku godinu u skladu sa stanjem u državnoj kasi, dodaje on.

Problem je što u svakoj situaciji ove vrste ispaštaju jedino građani koji ne mogu da ostvare svoja prava, pa se Srbija sve više udaljava od proklamovanog cilja – upravakao servis građana, poručuju u CEP-u.

Saopštenje/Foto: CEP

Povezani sadržaj