Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dan sećanja na žrtve terorističkih napada
|
|
|
|
Objavljeno : 11.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropskoj uniji 11. marta se obeležava Dan sećanja na žrtve terorističkih napada. Stručnjak za bezbednost Zoran Dragišić kazao je da Srbija trenutno nije na meti terorističkih napada, ali da nije u potpunosti spremna da na eventualnu opasnost te vrste odgovori. Evropa će se, prema njegovim rečima, suočiti sa povećanom pretnjom od terorizma.
Dan sećanja na žrtve terorizma je godišnjica sećanja na žrtve napada u Madridu 11. marta 2004. godine, kada je u eksploziji bombi podmetnutih u javnom prevozu poginulo 19 osoba, a 1.800 je ranjeno. Njime se odaje pošta i žrtvama drugih velikih napada, poput napada u Londonskom metrou 7. jula 2005. godine, kada je ubijeno više od 50 ljudi.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragšič kazao je za EurAktiv da će se Evropa "svakako suočiti sa novim terorističkim napadima" zbog celokupnog stanja na Bliskom Istoku, u Afganistanu, Iraku i arapskom svetu u opšte. Najugroženija je Velika Britanija zbog uloge u međunarodnoj protivterorističkoj koaliciji i saradnje sa SAD, a ugrožene su i druge države koje imaju velike muslimanske imigrantske zajednice na svojij teritoriji jer su one baza za regrutovanje novih terorista - Francuska, Belgija, Holandija i Nemačka.
"Postoji mnogo razloga zbog kojih je Evropa ugrožena, to nije samo politika koju evropske zemlje vode prema islamskom svetu već su i unutrašnji društveni konflikti koji postoje u zemljama koje imaju brojnu muslimansku zajednicu", rekao je on.
Na pitanje da li je to posledica neuspeha integracione politike u EU, on je rekao da je porast terorizma "uvek posledica neuspeha određene politike". Terorizam u Evropi raste kao posledica neuspeha evropske politike pre svega prema islamskom svetu koji se nekada nalazio pod kolonijalnom upravom evropskih država, a sa druge strane posledica je i neuspeha da se muslimani koji su došli kao emigranti u Evropu integrišu u evropska društva, kazao je on.
Kada je o Srbiji reč, Dragišić je kazao da je Srbija izložena manjoj opasnosti od terorizma od većine evropskih zemalja, ali da su neki delovi sistema antiterorističkog delovanja loši. "Srbija ima neke delove sistema nacionalne bezbednosti koji su zaista brilijantni, a ima neke delove koji su očajni", kazao je Dragišić za portal EurAktiv Srbija. "Srbija ima veoma dobre i sposobne protivterorističke jedinice. Međutim, najveći deo našeg obaveštajno-bezbednosnog sistema, tu mislim pre svega na BIA, nema kapacitete da na adekvatan način prati i analizira terorističku pretnju", kazao je on.
Kako je rekao, Srbija na kratak rok nije na meti terorističkih napada i u tom pogledu je u manjoj opasnosti od većine evropskih zemalja.
"Međutim, Srbija je ugrožena delovanjem terorističkih organizacija koje postoje na prostoru Balkana i deluju i na teritoriji Srbije. S te strane Srbija ima veoma visok nivo ugroženosti", rekao je Dragišić, istakavši da te organizacije koriste balkanske zemlje kao odskočnu dasku.
Background Evropski dan sećanja na žrtve terorističkih napada obeležava se 11. marta u znak sećanja na žrtve napada u Madridu 2004. i Londonu 2005. godine. Prvi akcioni plan za borbu protiv terorizma u EU usvojili su lideri EU na sednici Saveta 21. septembra 2001. godine, a od tada su donete brojne mere u tom domenu.
Prema redovnom izveštaju evropske policijske službe Europol u 2009. je u EU zabeležen pad broja pokušaja terorističkih napada. Te godine je broj neuspelih, osujećenih i uspelih napada iznosio 294, i dodatnih 124 u Severnoj Irskoj, koje je prijavila Velika Bitanija. Izveštaji se obično objavljuju u aprilu.
U svetu su povećani napori za borbu protiv terorizma od 11. septembra 2001. godine, kada je u terorističkom napadu srušene zgrade Svetskog trgovinskog centra i tom prilikom je poginulo više od 2.800 ljudi.
Eventualno učešće u međunarodnim misijama EU neće povećati pretnju od terorizma, ocenio je Dragišić, napomenuvši da nema dokaza da je zemlja ugroženija ukoliko učestvuje u međunarodnim misijama. "To ni na koji način ne bi povećalo ugroženost Srbije terorizmom, samo bi povećalo kapacitete države da se suprotstavi terorizmu", rekao je on.
Najveći bezbednosni problem Balkana je Kosovo, istakao je Dragišić, i naveo da na Kosovu postoje tri grupe organizacija, od kojih najveću pretnju za ceo Balkan predstavja organizovani kriminal. "Organizovane kriminalne grupe bi se mogle odlučiti za izvršenje nekih vrsta terorističkih napada da bi zaštitile svoj biznis i ostvarile politički uticaj", rekao je on.
Međunarodna teroristička islamistička mreža Al Kaida ima ćelije na Balkanu - u Bosni, na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, rekao je on. Te zemlje su slabe i nedovoljno efikasne države koje su odlično područje za razvijanje terorističkih i organizovanih kriminalnih aktivnosti preko kojih se može zarađivati novac, kazao je on. Međutim, Balkan nije meta ćelija Al Kaide koje su tu prisutne, već "odskočna daska za terorističke aktivnosti prema drugim delovima Evrope".
Kako je naveo, treća grupa, etnoseparatističke organizacije koje su prisutne na Kosovu, u ovom trenutku nemaju razloga za delovanje jer im "u ovom trenutku politički veoma dobro ide". "Ukoliko bi im politički loše krenulo, oni bi se bez ikakve sumnje angažovali malo više i pripretili bi", kazao je Dragišić, istakavši da "u ovom trenutku od njih ne preti velika opasnost".
Kada je reč o učešću Srbije u međunarodnim protivterorističkim akcijama, policija Srbije je "dosta uključena" i ima intenzivnu regionalnu policijsku saradnju.
"Ta saradnja je iz dana u dan sve bolja i preduzimaju se ozbiljne mere na planu policijske saradnje, pre svega u borbi protiv prekograničnog organizovanog kriminala koji predstavlja bazu, odnosno temelj na kojem se razvijaju terorističke aktivnosti", rekao je Dragišić. "Međutim, problem je sa našom centralnom obaveštajno-bezbednosnom službom koja ni izdaleka ne postiže one rezultate koji bi bili neophodni da naša država bude bezbedna od ovih oblika ugrožavanja".
Potrebne bolje mere protiv terorizma u EU
Potrebno je angažovanje svih građana da bi svi bili slobodni i bezbedni, poručuju u EU. Evropski parlament je minutom ćutanja 10. marta odao poštu žrtvama terorizma, a Evropska komisija je na Dan sećanja najavila da će poboljšati položaj žrtava u krivičnim postupcima i uspostaviti mrežu za sprečavanje radikalizacije koja je put ka terorizmu.
Terorizam se ničim ne može opravdati". To je "sramni, nečasni i kukavički" čin, rekao je predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek. "Teroristi su objavili rat civilima. Napadaju mesta na kojima bi obični ljudi trebalo da se osećaju bezbedno - u njihovoj zemlji", rekao je on.
Potpredsednica odbora Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Sofi in 't Veld (Sophie) pozvala je na reviziju evropske politike u borbi protiv terorizma i ocenila da su mere koje se preduzimaju neusklađene i da nemaju jasan cilj.
Njen stav je da je potrebno da nezavisni stručnjaci preispitaju mere koje se preduzimaju, preneo je Juropian vojs (European Voice). Izveštaj bi trebalo da predstavi 16. i 17. marta na sastanku nadležnog odbora Evropskog parlamenta, a holandska poslanica očekuje da će taj predlog dobiri podršku i do jula biti usvojen u Evropskom parlamentu.
Evropska komesarka za pravosuđe, osnovna prava i državljanstvo Vivijan Reding (Viviane) kazala je da pravosudni sistem nije uvek predusretljiv prema potrebama žrtava i da će Evropska komisija tokom proleća predložiti jačanje prava žrtava kako bi se njihov život unapredio.
Komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem kazala je da je značajan zadatak sprečavanje radikalizacije koja vodi ka terorizmu. "Problem radikalizacije se najbolje može pristupiti kroz zajednički rad sa lokalnim zajednicama. Zato ćemo tokom ove godine uspostaviti mrežu u EU za sprečavanje radikalizacije koja vodi ka terorizmu i regrutovanju podložnih pojedinaca", kazala je Malmstrem, a saopštila Evropska komisija.
Izvor: EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
