Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Romi isključeni iz srpskog društva
|
|
|
|
Objavljeno : 06.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Procene o udelu Roma u stanovništvu Srbije variraju od 1% do 8%, što je jedan od pokazatelja njihove isključenosti iz društva. Takva situacija nije problem samo za Rome, već i za državu, jer isključenost tako brojne manjine škodi privredi. Evropska komisija je 5. aprila predložila okvir za izradu strategija o Romima u zemljama članicama EU, a pružiće podršku za poboljšanje položaja Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Romi čine 1,73% stanovništva EU, a u celoj Evropi živi 11 miliona Roma i oni su najveća etnička manjina na starom kontinentu.
Romi u Evropi se svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom, životni standard im je znatno lošiji od proseka, a žive i kraće od proseka za oko 10 godina.
Procene o broju Roma u Srbiji u velikoj meri se razlikuju, ali se svi izvori slažu da je njihov položaj znatno lošiji od položaja većine stanovništva, da su siromašniji i izloženi diskriminaciji.
Prema zvaničnim podacima koji proističu iz popisa 2002. godine, Romi su činili 1,4% stanovništva Srbije, dok prema proceni Saveta Evrope, Romi na teritoriji Srbije, bez Kosova, čine više od 8%. U odgovorima na Upitnik Evropske komisije navodi se da najveći broj istrazivača procenjuje da u Srbiji zivi oko 450.000 Roma, što je bliže proceni Saveta Evrope nego rezultatima popisa.
Neusklađenost podataka je pokazatelj isključenosti Roma iz društva. Precizni podaci ne postoje jer veliki broj Roma živi u nelegalnim naseljima, deo njih nema dokumenta ni stalno prebivalište, a raseljeni Romi i izbeglice često nemaju regulisan status.
Prema probnom popisu iz 2009. godine, Romi žive u izuzetno teškim materijalnim okolnostima, uz veliku nezaposlenost, loše uslove stanovanja i lošu obrazovnu strukturu.
U stanovništvu starijem od 15 godina, osnovnu školu završio je samo svaki treći popisani Rom, srednju školu 7,13%, a visoku i višu 0,28%. Većina Roma odustaje od školovanja u relativno ranim fazama, tako da je 2009. godine, prema podacima iz vladinog Izveštaja o inkluziji, na Univerzitetu u Beogradu bilo upisano samo 182 Roma.
Svaki peti Rom obuhvaćen probnim popisom je bez škole i 37% njih je školu napustilo pre završetka, najčešće (u više od 40% slučajeva) posle 4. razreda, a 18,89% je nepismeno, pri čemu je udeo nepismenih među ženama 26,69%.
Posledica toga su i isključenost Roma sa tržišta rada i loš položaj zaposlenih Roma. Učešće izdržavanih Roma je izuzetno visoko - 54,5%, među onima koji rade veliki broj je na sivom tržištu, a otprilike svaki drugi zaposleni radi jednostavne poslove, za koje nisu potrebne kvalifikacije. Kada je reč o zvanično zaposlenima, 37% njih radi u komunalnim uslugama, a 10% u građevinarstvu.
I privreda na gubitku zbog isključenosti Roma
Više od polovine Roma na probnom popisu je kazalo da u prethodnih godinu dana nije imalo nikakve prihode. Prema Anketi o životnom standardu iz 2007, skoro svaki drugi Rom je siromašan, pri čemu treba imati u vidu da podacima u toj anketi, koju sprovodi Republički zavod za statistiku, nisu obuhvaćeni Romi iz nehigijenskih naselja, čiji položaj je svakako još lošiji.
Prema proceni Svetske banke, Srbija zbog isključenosti Roma iz društva i sa tržišta rada gubi 231 milion evra godišnje u produktivnosti privrede i 58 miliona evra u poreskim prihodima.
U Izveštaju o inkluziji koji je nedavno objavila Vlada Srbije, navodi se da su stambeni uslovi za Rome znatno lošiji od uslova za opšte stanovništvo, a probni popis to dokazuje. Oko 40% stanova Roma nema kupatilo, vodovod nema 19,5% stanova, 35% nije priključeno na kanalizacionu mrežu, a 5% nema instalacije za struju. Posebno je teška stambena situacija Roma raseljenih i povratnika iz EU na osnovu Sporazuma o readmisiji.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal ukazala je i na probleme sa kojima se suočavaju Romi koji su prinudno iseljeni iz nelegalnih naselja i zatražila da se donesu propisi koji bi im omogućili da dobiju smeštaj, dokumenta i ostvare pravo na obrazovanje i rad. Amnesti internešenal će o tome objaviti izveštaj 7. aprila, uoči Dana Roma.
Background Romima je u Srbiji priznat status nacionalne manjine 2002. godine. Vlada Srbije je 2009. usvojila Nacionalnu strategiju za unapređenje položaja Roma i formirala Savet za unapređenje položaja Roma, koji je nadležan za sprovođenje te strategije i Dekade inkluzije Roma. Dekada inkluziji Roma 2005-2015. je međunarodna inicijativa za unapređenje socijalnog i ekonomskog položaja Roma i integracije.
U probnom popisu 2009. popisano je oko 8.000 Roma u Srbiji.
Evropska komisija će u okviru aktivnosti za poboljšanje položaja Roma pružiti podršku i Srbiji. Plan koji je Komisija predložila trebalo bi da bude usvojen u junu na sastanku lidera EU.
Međunarodni dan Roma obeležava se 8. aprila.
Koalicija za Dekadu Roma ukazala je na još jedan veliki problem - nasilje nad Romima koje se i dalje beleži u Srbiji i koje je odraz negativne slike o Romima. Slučajevi nasilja nad Romima u Srbiji beleže se relativno često - u aprilu je u Čačku priveden maloletnik zbog ranjavanja četiri Roma nožem, a u martu je u centru Beograda pretučen romski učenik Trgovačke škole.
Srbija učestvuje u Dekadi Roma, međunarodnoj inicijativi čiji je cilj da se Romi uključe u društvo. Problemom njihove isključenosti iz društva bavi se i Tim Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
U aktivnosti koje planira Evropska komisija za poboljšanje položaja Roma biće uključena i Srbija. Komisija će, kako se navodi izveštaju, povećati podršku za integraciju Roma kako bi poboljšala status 3,8 miliona Roma na Zapadnom Balkanu i u Turskoj u konekstu proširenja EU. Komisija će podržati aktivnosti iz pretpristupnih fondova o podsticaće Rome da se uključe u donošenje i primenu politika i nadzor u toj oblasti. Komisija trenutno sprovodi ili planira projekte u vrednosti od 50 miliona evra koji će doneti koristi Romima.
Neujednačen položaj Roma u EU
Položaj Roma u EU razlikuje se od zemlje do zemlje, a cilj predloga Evropske komisije je da se plan za poboljšanje napravi u svakoj državi članici pojedinačno, u zavisnosti od polazne tačke.
"Zemlje članice imaju zajedničku odgovornost da stave tačku na isključenost Roma - iz škola, sa poslova, zdravstvenog sistema i rešavanja stambenog pitanja", kazala je evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding (Viviane).
Predloženi Evropski okvir za nacionalne strategije o integraciji Roma počiva na četiri stuba - pristup obrazovanju, radnim mestima, zdravstvu i rešavanju stambenog pitanja. Očekuje se da će lideri EU podršku ovom planu dati u junu.
Istraživanje u šest zemalja članica - Bugarska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka - pokazalo je da samo 42% romske dece završi osnovnu školu, u poređenju sa evropskim prosekom gde 97,5% dece stekne osnovno obrazovanje. Procenjuje se da srednju školu završi 10% Roma.
Oni se na tržištu rada suočavaju sa manjom stopom zaposlenosti i većom diskriminacijom. Kada je reč o stambenim problemam, Romima često nedostaju osvovne usluge, poput tekuće vode i struje. Oni takođe žive u proseku 10 godina kraće od prosečnog stanovnika EU, odnosno od 76 godina za muškarce i 82 godine za žene.
Cilj plana Evropske komisije je da svi Romi završe najmanje osnovno obrazovanje, da se smanji jaz između Roma i ostalih građana po pitanju zaposlenosti, kao i po pitanju zdravlja, na primer smanjenjem smrtnosti dece kod Roma. Takođe potrebno je poboljšati uslove stanovanja Roma i približiti ih opštim standardima, pre svega pop itanju moućnosti za rešavanje stambenog pitanja i pristup vodi i struji.
Zemlje članice će morati da podnesu Komisiji državne strategije za poboljšanje položaja Roma do kraja 2011. godine, uz obrazloženje kako će one doprineti ispunjavanju navedenih ciljeva.
Okvir koji je usvojila Komisija u skladu je sa ciljevima EU za 2020. godinu pogledu zapošljavanja, socijalno uključivanja i obrazovanja.
Komisija pravi i rešenja za efikasnije korišćenje evropskih fondova za integraciju Roma, a planira da uspostavi i mehanizam kontrole da bi procenila rezultate. Ključnu ulogu u nadzoru odigraće Agencija za osnovna prava EU, koja će sakupljati podatke o socijalnoj i ekonomskoj situaciji Roma u saradnji sa drugim organizacijama.
Zemlje članice će odrediti ko će biti zadužen za sprovođenje strategije i nadzor, a Evropska komisija će objavljivati godišnje izveštaje na osnovu podataka koje dobije od zemalja članica.
Plan Komisije za poboljšanje položaja Roma pozdravili su 5. aprila i poslanici Evropskog parlamenta. Oni su ocenili da mere vode u pravom smeru i da su u saglasnosti sa smernicama Parlamenta, mada su se pojedini poslanici pozvali na dodatne mere za nadzor nacionalnih strategija, koje bi omogućile da se uključe i Romi i da se uhvati u koštac sa diskriminacijom.
Autor: Smiljana Vukojičić Obradović
Sledeći koraci
8. aprila 2011: Međunarodni dan Roma
24. juna 2011: Očekuje se da će lideri zemalja članica EU usvojiti plan Evropske komisije za poboljšanje položaja Roma
21-24. septembra 2011: U Beogradu se u okviru Dekade Roma održava kongres o romskoj civilizaciji na Balkanu i u drugim delovima sveta
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
