Dobijanje statusa kandidata zavisiće od rezultata koje Srbija ostvari u sprovođenju reformi, ocenili su šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) i direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević. Na predstavljanju novog izdanja priručnika "Evropa od A do Š", Dežer je rekao da je potrebna bolja komunikacija sa građanima o Evropskoj uniji i pridruživanju.

Nakon predstavljanja priručnika, Dežer je rekao novinarima da je neophodno da Srbija ostvari rezultate u sprovođenju reformi da bi dobila status kandidata i izjavio da je u izvesnoj meri optimista da će se to i ostvariti.

"Status kandidata nije nešto što se dobija već mora da se zasluži ... Mi radimo naporno sa ovdašnjim vlastima kako bi napredovali u reformama. Vidim da se dosta aktivnosti preduzima kako bi se napredovalo u reformama. Optimista sam u razumnoj meri da se to može ostvariti", rekao je Dežer.

On je rekao da ima dosta pitanja koja moraju da se reše, a na koja je ukazao evropski komesar za proširenje Štefan File (Fule) u Skupštini Srbije prilikom posete Beogradu.

Na ocenu da su srpski politčari uvereni da će Srbija dobiti status i da je stvorena takva atmosfera, Dežer je naglasio da se ništa ne podrazumeva, dodajući da je potrebno usvojiti niz zakona i sprovesti reforme, poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i izmena izbornog zakona.

"Moramo videti da je napredak napravljen u svim ovim oblastima pre nego što uverimo 27 članica (EU) da je Srbija spremna da preduzme naredni korak u procesu proširenja", rekao je Dežer.

On je naglasio da se Unija ne meša u unutrašnje prilike u Srbiji i da je pitanje održavanja izbora regulisano zakonima, ali da želi da u Srbiji postoji debata o evropskom putu zemlje u kojoj će učestvovati svi akteri u društvu i političkom životu.

Milica Delević je rekla novinarima da su uslovi za dobijanje statusa kandidata jasni i ocenila da Srbija može da ih ispuni, ali da ostaje da se taj posao zaista dovrši da bi mišljenje Komsije bilo pozitivno.

"Ono nam jeste nadohvat ruke, ali nam neće pasti u krilo ako ne budemo završili posao", rekla je ona.

Delevićeva je rekla da se u Srbiji često očekuje da EU rešava unutrašnje političke krize, a da Unija želi da vidi da u zemlji postoji politički i demkoratski proces u okviru koga se mogu rešavati problemi. Ona je ukazala i da je to bila suština saopštenja koje je 19. aprila izdato nakon interparlamentarnog dijaloga EU-Srbija, odnosno da se Srbija posveti velikom poslu koje je očekuje i to u ovkiru funkcionalnog demokratskog procesa.

Delevićeva je rekla da ne smatra da su dešavanja na političkoj sceni Srbije oko izbora neka vrsta pritiska na EU da dodeli Srbiji status kandidata.

Članica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Suzana Grubješić je rekla novinarima da Srbija može da osigura status kandidata samo ako ostvari ono na šta se obavezala i ispuni rokove predviđene Akcionim planom za brže sticanje statusa kandidata.

"Ta izvesnost kandidature se dovodi u pitanje svakoga dana zato što Vlada jednostavno ne šalje u parlament sve te potrebne zakone koje parlament treba da usvoji", rekla je ona novinarima uoči predstavljanja novog priručnika "Evropa od A do Š".

Ona je navela da je potrebno usvojiti zakon o finansiranju stranka, zakon o javnoj svojini kojim bi se vratila imovina lokalnim samoupravama i Vojvodini, kao i zakon o restituciji. Dodala je da, prema njenim saznanjima, još nije ni pripremljen nacrt zakona o restituciji.

Suzana Grubješić je rekla da ovog puta od Srbije zaista zavisi da li će iskoristiti šansu u pridruživanju i podsetila da se u junu očekuje i izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca (Serge Brammertz) o saradnji sa tim sudom. "Ne znamo kakav će njegov izveštaj biti, pošto rečenica da je ostvarena puna saradnja sa Tribunalom u Hagu očigledno ne stoji", rekla je ona.

Ocenila je da je pitanje održavanja izbora unutrašnje pitanje Srbije i izrazila očekivanje da će se ono razrešiti ovih dana. Prema njenim rečima, izbori se mogu održati i u temrinu predviđenom zakonom ili ranije, ali samo kada Srbija bude potpuno sigurna da je dobila status kandidata. Ocenila je da su evropski zvaničnici već reagovali na političku situaciju u Srbiji jer uviđaju da joj je potrebna politička stabilnost.

Potrebna bolja komunikacija sa građanima o EU

Na predstavljanju 10. izdanja pridručnika "Evropa od A do Š", koji su organizovale Fondacija "Konrad Adenauer" u Beogradu i Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, Dežer je rekao da nedostaju informacije o prirodi procesa pridruživanja i da je potrebno upotrebiti sva sredstva kako bi se građanima pojasnili i proširenje i sama EU.

On je ocenio da se retko govori o evropskim vrednostima, iako su vrlo važne, i podsetio da na kraju procesa pristupanja građani odlučuju o ulasku neke zemlje u EU. Ukazao je da je važno građanima predstaviti šta je do sada urađeno u procesu pridruživanja.

Milica Delević je rekla da su preduslovi za prdruživanje znanje, volja i spremnost. Ona je rekla da je priručnik "Evropa od A do Š" dobar vodič kroz osnovne pojmove EU i da novo izdanje sadrži i novine u EU koje su uvedene Lisabonskim ugovorom. Navela je i da je Kancelarija za evropske integracije dosta koristila taj priručnik u svom radu.

Direktor predstavništva Fondacije "Konrad Adenauer" u Beogradu Henri Bone (Bonhet) je rekao da priručnik pre svega treba da svima, i studentima i zvaničnicima, pomogne da bolje razumeju EU, ocenivši da je Unija složena tvorevina. Prema njegovim rečima, građani moraju biti bolje obavešteni o reformama koje se moraju sprovesti, a na politčarima je da im objasne korake kako bi taj proces građanima postao stvaran.

Suzana Grubješić je ocenila da u Srbiji postoji podrška evropskom putu ali ne i reformama, i da su građani umorni od tranzicije, dok se političari se zaklanjaju iza reči o evropskim integracijama. "Teže je dovesti Evropu u Srbiju nego Srbiju u EU", rekla je ona i dodala da se često licitira sa datumima u pridruživanju Srbije EU, što može biti kontraproduktivno, kao i stvaranje idelizovane slike o EU.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj