Račun za mobilni i fiksni telefon i internet u razvijenim zemljama iznosi do 1% bruto nacionalnog dohotka po stanovniku, dok u zemljama u razvoju iznosi 17%, objavila je Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU). Srbija se, kako proizlazi iz dostupnih podataka, nalazi između te dve krajnosti, sa cenom nešto većom od 6,5% bruto nacionalnog dohotka po stanovniku za osnovni telekomunikacioni paket.

Prema izveštaju ITU, cene za osnovne informacione i komunikacione usluge na globalnom nivou bile su niže za 18% u 2010. nego u 2008. dok je u istom vremenskom periodu cena za pristup brzoj internet konekciji manja za 50%. Istraživanje pokazuje da i pored pada cena na svetskom nivou, stanovništvo u nerazvijenim i zemljama u razvoju mora da odvoji znatno veći deo bruto nacionalnog dohotka da bi koristilo telekomunikacione usluge.

U Srbiji se objavljuju podaci o udelu paketa osnovnih telekomunikacionih usluga u prosečnoj zaradi i, prema podacima Republičke agencije za elektronske komunikacije, taj udeo je 2009. bio 8,1%. Kada se izdvajanja za fiksnu i mobilnu telefoniju i ADSL internet u 2009. uporede sa podacima Svetske banke o bruto domaćem proizvodu po stanovniku za tu godinu, ispada da se u Srbiji troši 6,7% bruto nacionalnog dohotka po stanovniku.

Novi rezultati ITU pokazuju da su cene mobilne telefonije za dve godine pale za 22% dok je u istom periodu fiksna telefonija pojeftinila za 7%. Izveštaj takođe pokazuje da je od 2008. do 2010. broj pretplatnika mobilne telefonije porastao sa 4 miljarde na 5,3 milijardi korisnika širom sveta.

Generalni sekretar ITU Amadun Ture (Hamadoun Toure) rekao je na predstavljanju izveštaja da je sledeći zadatak da se pronađe strategija koja će omogućiti da se "čudo mobilne mreže" prenese i na internet pristup, koji brzo postaje deo neophodne infrastrukture. "Zemlje koje to ne budu uspele da omoguće po razumnim cenama izložene su opasnosti da zaostanu u razvoju", kazao je on.

Usluge najdostupnije stanovništvu u bogatim zemljama

Podaci iz izveštaja za ovu godinu pokazuju da cena ostaje glavni faktor u održavanju "digitalnog jaza" između bogatih i siromašnih zemalja. Potrošačka korpa otkriva vezu između dostupnosti telekomunikacionih usluga i visine bruto nacionalnog dohotka po stanovniku. Ljudi u zemljama sa visokim dohotkom plaćaju manje za te usluge od stanovništva nerazvijenih zemalja. Tako se na vrhu liste zemalja sa najdostupnijim telekomunikacionim uslugama nalaze države sa visokim bruto nacionalnim prihodom po stanovniku, među kojima su male ekonomije Monaka, Makaoa (Kina), Lihtenštajna, Singapura i Hong Konga (Kina).

U većini zemalja Evrope kao i u SAD, Kanadi, i razvijenim zemljama Azije izdvajanja za telekomunikacionu potrošačku korpu zahtevaju manje od 1% bruto nacionalnom dohotku. Sa druge strane u zemljama u razvoju u proseku je potrebno izdvojiti 17% mesečnih primanja da bi se priuštila telekomunikaciona potrošačka korpa.

Uprkos razlikama između razvijenih i zemalja u razvoju, na svetskom nivou cene usluga telefonije i interneta su u padu. Procentualno najveći pad cene usluga zabeležen je u zemljama gde su cene bile izuzetno visoke. Pad cena od 50% procenata prema izveštaju, zabeležen je u Azerbejdžanu, Butanu, Šri Lanki, Bangladešu, Venecueli, Gvajani, Ugandi i Austriji.

Trendovi pada cene primetni su u svim regionima, a najveći pad beleži Afrika gde je pristup internetu za dve godine pojeftinio za 55% a mobilna telefonija za 25%. I pored ohrabrujućeg trenda pada cena u Africi, na tom kontinentu tek svaki deseti stanovnik ima pristup internetu a potrošačka korpa telekomunikacionih usluga u nekim zemljama zahteva skoro tri mesečna bruto nacionalna dohotka po stanovniku.

I u Srbiji jaz između bogatih i siromašnih

U Srbiji je procenat stanovništva koje koristi mobilne telefone i internet u porastu, ali je i dalje primetan jaz između bogatih i siromašnih, kao i između gradskog i seoskog stanovništva.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2010. godine, u Srbiji mobilni telefon koristi 82% stanovništva, što je za dva procentna poena više nego godinu dana ranije, a procenat domaćinstava sa internet priključkom povećan je na 39%, za 2,3 procentna poena.

Međutim, iz podataka proističe da postoji jaz između raznih kategorija stanovništva. Računar poseduje 86,2% domaćinstava sa mesečnim prihodima od 600 evra i više i samo svako treće domaćinstvo sa prihodima do 300 evra.

Internet priključak, sa druge strane, poseduje skoro svako drugo domaćinstvo u gradskim sredinama i skoro svako četvrto u seoskim sredinama. Kako se navodi, internet priključak poseduje 83,5% domaćinstava sa mesečnim prihodom višim od 600 evra i 19,2% sa prihodom do 300 evra.

U Srbiji je 2010. godine sektor telekomunikacija ostvario prihod od 1,45 milijardi evra što je 4,95% bruto domaćeg proizvoda, objavila je Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) u svom godišnjem izveštaju. Zabeležen je neznatan rast korisnika u sektoru mobilne tehnologije, i sada je ukupan broj pretplatnika tih usluga u Srbiji 9.915.328, što je više od broja stanovnika. Investicije u tom sektoru prošle godine iznosio je 132,99 miliona evra.

Prošle godine u Srbiji je znatno porastao broj korisnika Interneta i to za čak 41%, a zbog 700.000 novih korisnika došlo je i do rasta prihoda u tom sektoru koji su u 2010. iznosili 130,66 miliona evra što je 8,6% prihoda u sektoru telekomunikacija. Prema izveštaju RATEL-a došlo je i do promene strukture tehnologije korisnika mreže. Broj korisnika dajal-ap interneta se smanjio čak šest puta, a korisnici sve više prelaze na ADSL i kablovske modeme, kao i pristup internetu preko mobilnih telefona.


Izvor: EurActiv.rs

Linkovi

Međunarodne organizacije

Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU): ICT services getting more affordable worldwide (press release)

Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU): ICT Price Basket (key highlights)

 

Srbija

Republički zavod za statistiku: Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji, 2010 (saopštenje)

Republička agencija za elektronske komunikacije: Pregled telekomunikacionog tržišta u Srbiji za 2009.

 

Povezani sadržaj