Da li će Srbija moći da uđe u EU i bez priznavanja Kosova pitanje je koje je ponovo dospelo u centar pažnje javnosti zbog izjave grupe nemačkih poslanika da Nemačka to neće dozvoliti. Evropski komesar za proširenje je dao drugačiju poruku - uslov neće biti priznavanje, ali će problem odnosa Beograda i Prištine ipak morati na neki način da se reši jer EU ne želi sukob u svojim redovima.

Evropski komesar Štefan File kazao je 23. juna u Briselu da pitanje Kosova nije obuhvaćeno Upitnikom Evropske komisije o evropskim reformama u Srbiji, ali je naglasio da nijedna od država Evropske unije "nije voljna da prihvati bilo koju novu državu kao članicu koja bi imala neko otvoreno pitanje kad je reč o regionu ili susedima". File je to rekao na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom diplomatije Vukom Jeremićem, koji je podvukao da "nije čuo od komesara Filea" da je priznanje Kosova novi uslov za članstvo Srbije u EU. "Kad je reč o tome da Srbija prizna Kosovo danas, sutra ili kroz tri meseca, godine ili veka odsad, moj stav je isti", ponovio je Jeremić svoj dobro poznati "tvrdi" stav.

Evropski komesar je dodao da ne želi da "spekuliše" o tome da li pitanje Kosova može biti uvršteno na dnevni red. Napomenuvši da poštuje poslanike zemalja članica, File je istakao da je proširivanje EU jasno utvrđeni tehnički postupak, oji ne podrazumeva priznavanje Kosova.

Međutim, kako je rekao File, konačnu reč o članstvu daje 27 zemalja članica, a one ne žele da prime u svoje redove zemlje sa ozbiljnim problemima, zbog čega se mora pronaći rešenje za odnose Beograda i Prištine. "Čuo sam niz komentara u članicama (EU) i nijedna od njih sad nije voljna da prihvati bilo koju novu državu kao članicu koja bi imala neko otvoreno pitanje kad je reč o regionu ili susedima o otud smatram da su nužni ozbiljni napori da se kroz proces proširivanja nađe rešenje za to pitanje".

File je takođe ukazao na značaj rešavanja praktičnih problema u odnosima Beograda i Prištine i ocenio da se dijalog kreće u dobrom pravcu.

U međuvremenu se o izjavi nemačkih parlamentaraca izjasnio i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić, rekavši da nemački poslanici na zvaničnom sastanku nisu izneli stav da je priznanje uslov za članstvo Srbije. Đelić je novinarima u pauzi konferencije o evropskim fondoviam rekao da je zvanična pozicija Nemačke da "oni priželjkuju rešenje za Kosovo, a da je sa druge strane poznata pozicija Beograda da neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova". "Srbija zna da pitanje Kosova moramo rešiti pre ulaska u EU, a sa druge strane to rešenje ne može biti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova", rekao je potpredsednik vlade.

Na pitanje kako komentariše to što nemački poslanici daju različite izjave tokom zvaničnih i neformalnih susreta, Djelić je rekao da "ni u Nemačkoj nema blanko ostavki i da ponekad poslanici imaju određene stavove koji se ne podudaraju sa zvaničnim stavovima zemlje". "Nemačka ni na koji način ne traži priznanje Kosova od strane Srbije", rekao je Đelić.

Stav Nemačke: priznavanje poželjno

Poslanici Bundestaga su u razgovorima sa novinarima i urednicima beogradskih redakcija 22. juna kazali da će se na kraju pristupanja tražiti "faktičko" priznavanje Kosova da bi Nemačka dala podršku članstvu Srbije. Prema njihovim rečima, to bi podrazumevalo pored ostalog prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama. Prema njihovim rečima, to će Srbija do završetka pregovora o članstvu u EU morati da ispuni. Naveli su da je pitanje priznanja nezavisnosti Kosova ključno i ukazali da se članice EU u svojim procenama pridržavaju stava Međunarodnog suda pravde u Hagu čija je odluka o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti podstakla priznanja Kosova. "Razgovori (Prištine i Beograda) moraju da se nastave, a na kraju tih razgovora moraće da stoji i priznanje. To se podrazumeva", rečeno je novinarima uz ocenu da je jasno da se sporna pitanja ne mogu rešiti preko noći, već da je za to neophodno nekoliko godina.

Nešto blaži stav izneo je tokom posete Beogradu zamenik nemačkog ministra odbrane Kristijan Šmit (Christian Schmidt) - on je kazao da bi bilo poželjno da Srbija prizna Kosovo, ali da se njen put ka EU neće za to vezati. "Poželjno je da se, što se tiče međunarodnog prava, priznaju granice susednih zemalja, ali to svakako nije uslov za ulazak u EU. Dalji koraci ne zavise od toga šta će biti za 10-15 godina. Sada se bavimo konkretnim stvarima", rekao je Šmit novinarima.

Na pitanje da li će Srbija bez rešenog pitanja granica i bez priznavanja Kosova postati članica EU, Šmit je na konferenciji za novinare u ambasadi Nemačke u Beogradu rekao da granice treba da budu regulisane i da se do njihove promene ne može doći nasiljem. "Kada se pragmatično prihvati realnost, onda se Srbija može dobro razvijati u EU, u okviru koji je dat", istakao je Šmit, navodeći da je i Nemačka tokom prošlog veka naučila da prihvati realnost.

On je istakao da se sposobnost Srbije da bude deo EU ne može vezati isključivo za pitanje Kosova, ali se, kako je naglasio, od Srbije očekuje saradnja sa susedima.

Zamenik ministra finansija Nemačke Harmund Košik rekao je da je za nemačku vladu najbitnije rešavanje praktičnih problema sa kojima se ljudi na Kosovu svakodnevno susreću, a to su ujedno i kopenhaški kriterijumi čije je ispunjenje osnov za članstvo u EU.

Političari i stručnjaci su za problem Kosova iznosili različite modele, među kojima se, pored podele, najčešće pominje takozvani model dve Nemačke, koji bi omogućio paralelno učešće Srbije i Kosova u međunarodnim institucijama, ali bez formalnog priznavanja. To bi moglo da traje dok se neki model za trajno rešenje ne nađe.

Pred Srbijom još dosta posla

Jeremić je s Fileom u Briselu razgovarao o tome šta konkretno vlasti u Beogradu treba učine da bi se do oktobra Evropska komisija mogla dati povoljno mišljenje o ostvarenim reformama i predložiti Savetu ministara EU da Srbiji odobri status kandidata za članstvo i datum pristupnih pregovora.

File je posebno podvukao da srpske vlasti moraju najveću pažnju posvetititi vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i usvajanju zakona o restituciji.

O najvećim preprekama i trajanju priključenja takođe su se izrazili nemački poslanici, ocenivši da će uslov biti hapšenje Gorana Hadžića i da će to tražiti Holandija. Oni su ocenili da Srbija najverovatnije neće dobiti datum pregovora u decembru i izneli mišljenje da će pristupanje trajati najmanje osam godian, kao i u slučaju Hrvatske.

Na pitanje da li bi nesuglasice unutar EU o daljem širenju Unije mogle da ugroze nove kandidature, rečeno je da za Srbiju neće biti dodatnih prepreka ni odugovlačenja, ako budu ispunjeni svi uslovi.

Poslanici su ukazali i da je "poželjno" da se Srbija založi za ulazak u NATO jer između tog vojnog saveza i EU postoji bliska veza koja se ogleda u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici. "Treba biti obazriv sa izjavama 'Nikad u NATO'. Srbija ne mora da bude članica NATO, ali onaj ko želi u EU, mora da sarađuje i sa NATO", rekli su poslanici. Poslanici nemačkog Bundestaga razgovarali su u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i političkih stranaka o pristupanju Srbije EU i ispunjenju kriterijuma za to.

Đelić je ocenio da će Srbija put do članstva preći brže nego Hrvatska.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj