Odluka Vlade Srbije o obaveznom konkursu za izbor direktora javnih preduzeća je korak ka njihovoj depolitizaciji, ali ne i rešenje tog problema, ocena je Centra za primenjene evropske studije Fonda za otvoreno društvo. Studija tog centra pokazala je da su potrebne obuhvatne mere budući da je reč o složenom problemu u društvu u kojem političke partije imaju veoma veliki uticaj.

Nalazi studije "Kako stati na put politizaciji javnih preduzeća u Srbiji" ukazuju da reforma politike upravljanja javnim preduzećima i suzbijanje politizacije iziskuje sveobuhvatan pristup.

Studija koju je uradio Centar za primenjene evropske studije Fonda za otvoreno društvo odnosi se na poslovanje četiri javna preduzeća od 2004. do 2008. godine. Na pitanje novinara zašto se tek sada predstavlja javnosti, direktorka Fonda Jadranka Jelinčić je rekla da ta organizacija želi da izvrši dodatan pritisak na vladu kako bi uspešno okončala proces depolitizacije. Studija je obuhvatila poslovanje Železnica Srbije, Srbijašuma, Beogradskih elektrana i Parking servisa Kragujevac.

Na predstavljanju studije 13. jula. predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković je kazao da je neophodno uvesti korporativno upravljanje
i profesionalizaciju u radu javnih preduzeća, kao i da je potrebno kontrolisati troškove i javne nabavke koje na godišnjem nivou iznose oko tri, četiri milijardi evra.

Stojiljković je slikovito objasnio kako političke stranke zloupotrebljavaju javna preduzeća: "Prvo za direktora postave svog čoveka, onda ga nateraju da zaposli članove partija, koji čine 10 do 15% ukupno zaposlenih. Onda otpusti obezbeđenje i pomoćno osoblje da bi angažovao firme koje se time bave a čiji su vlasnici njegovi prijatelji, nakon toga u razne odbore postavi strine, tetke, tašte".

"To je razarajuće", rekao je Stojiljković i dodao da više nema novca u Srbiji tako da će političke stranke u kampanji uoči predstojećih izbora koristiti resurse javnih preduzeća. On je kazao da javna preduzeća u Srbiji i dalje zapošljavaju oko 150.000 ljudi i da služe za udomljavanje partijskih kadrova.

Potrebne informacije o radu javnih preduzeća

Uspostavljanje jasnih kriterijuma za izbor članova upravnih odbora i direktora važnije je od konkursa, naveo je Fond u saopštenju. Stručnost direktora i upravnih odbora neće automatski dovesti do uspeha, ali jeste preduslov za poboljšanje rezultata, ocenjeno je.

Dodaje se da je važno uvesti mere kojima će se vlada sprečiti da članove upravnih odbore proizvoljno menja. Povećana nezavisnost omogućila bi temeljniji nadzor nad radom direktora bez negativnih posledica po status šlanova odbora.

Potrebna je i izmena strukture odbora, tako da polovinu članova čine predstavnici zaposlenih u skladu sa preporukama Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Kada je reč o informacijama o radu preduzeća, preporuka Centra je da se sve informacije o radu javnih preduzeća objavljuju, bez obzira na to da li jer reč o finansijskim planoima, pdodacima o poslovanju i uptavljanju, ili zaposlenima i primanjmia. Pored toga, potrebno je da Vlada Srbije počne "delotvorno da ispunjava obaveze i garantuje izvršenje odluka Poverenika za pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti", što do sada nije bila uobičajena praksa, navodi se u izveštaju.

Potrebne su i mere za efikasnu zaštitu prijavljivanja nezakonitih praksi u javnom sektoru i podsticanje prijavljivanja.

Za prevazilaženje politizacije javnih preduzeća od ključne je važnosti utvrditi jasne pokazatelje njihovog uspeha u pogledu kvaliteta usluga koje pružaju građanima, ekonomskih rezultata i održivosti tih preduzeća, piše u dokumentu Centra. Vlada bi trebalo da definiše jasne ciljeve javnih preduzeća, što bi omogućilo i pozivanje vlade na odgovornost za ostvarene rezultate i bolji ubid javnosti i glasača u uspešnost vlade u oblastima kojma se bave javna preduzeća.

Kada je reč o kontroli rada javnih preduzeća, potrebno je uvesti praksu redovni izveštavanja Narodne skupštine o radu javnih predzueća.

Neophodno je i ojačati ulogu nadzornih odbora, a predsednici tih odobra trebalo bi da budu članoci opozicionih političkih stranaka koje imaju predstavnike u Skupštini. To bi, kako se ocenjuje, doprinelo prevenciji zloupotrebe javnih preduzeća u finansiranju političkih partija na vlasti.

Za efikasnu kontrolu potreban je pun angažman svih nadležnih organizacija. "Bez preuzimanja pune uloge kontrolnih mehanizama, pre svega Skupštine i lokalnih skupština, odnosno nezavisnih kontrolnih tela -Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije, Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ne može se uspostaviti kontrola rada javnih preduzeća, niti sprovoditi njihova depolitizacija", piše u saopštenju.

Tema depolitizacije nedovoljno prisutna

U tekstu se podseća da javna preduzeća čine značajan deo privrede i obezbeđuju neke od osnovnih usluga građanima i privredi. Javna preduzeća su 2008. godine zapošljavala gotovo 150.000 ljudi što je skoro jedna osmina ukupnog broja zaposlenih u preduzećima Srbije. Iako se broj zaposlenih u tim preduzećima smanjuje, ona još predstavljaju najveće poslodavce. Ukupni prihodi javnih preduzeća u 2008. godini iznosili su oko 850 milijardi dinara, ili oko 10,5 milijardi evra, što je oko 15% ukupnih prihoda preduzeća u Srbiji.

U Srbiji je opšte shvatanje, piše u analizi, da su javna preduzeća u službi političkih partija ili pojedinaca bliskih političkim partijama, a ne u službi javnog interesa. Međutim, u javnosti se ne raspravlja o tome, nego o pojedinim slučajevima korupcije, a još češće o sporednim problemima, poput plata i otpremnina direktora i članova upravnih odbora.

Istovremeno se u Srbiji izuzetno mala pažnje poklanja oceni uspeha javnih preduzeća i tome koliko uspešno služe svrsi zbog koje su osnovana - ostvarivanju javnog interesa.

U zaključcima analize se navodi da je u Srbiji privatizacija dominantna tema, dok se na rešavanje problema politizacije državnih preduzeća ne obraća mnogo pažnje, ukazao je Centar za primenjene evropske studije Fonda za otvoreno društvo.

U izveštaju se navodi da političke partije u Srbiji imaju dominantan uticaj, što je preduslov za politizaciju. To je posledica toga što je u prelasku na jednopartijski sistem 1990. godine dominirala jedna partija - Socijalistička partija Srbije i tada su obrasci vladanja i uticaja zadržani ili malo izmenjeni, a preduslov za važne funkcije bio je pripadnost stranci.

Pored toga, u izbornom sistemu su postojali mehanizmi koji omogućavaju dominaciju stranaka - takozvane blanko ostavke, mehanizam "disciplonovanja" poslanika, ukinute su tek ove godine na insistiranje EU, a partije su mogle da same postavljaju poslanike bez obzira na redosled na izbornoj listi.

Kako se navod, pripadnost političkoj partiji i dalje je bitna prilikom formiranja vlastii rapsoređivanja funkcija, kako u ministarstvima tako i u javnim repduzećima.

Faktor koji doprinosi politizaciji su i nedovoljno jaki mediji i civilno društvo.


Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj