Nakon izvesnog uspeha dijaloga Beograda i Prištine početkom ovog meseca u prethodna dva dana došlo je do izvesnih problema u odnosima - dijalog je odložen zbog neslaganja o dnevnom redu, a Vlada Kosova je 20. jula odlučila da zabrani uvoz iz Srbije zbog toga što Srbija ne priznaje pečat kosovske carine. Dve strane međusobno se optužuju, izvori agencije Beta u Briselu saopštili su da se protive jednostranim merama, a šef Delegacije EU u Srbiji ocenio je da su usponi i padovi u dijalogu bili i očekivani.

Vlada Kosova 20. jula je saopštila da uspostavlja embargo na uvoz robe iz Srbije. Obrazloženje za tu meru je da je reč o odgovoru na to što Srbija ne priznaje pečat kosovske carine što onemogućava izvoz sa Kosova u Srbiju i da je ustvari doneta odluka o primeni "recipročnih mera".

Odluka o zavođenju embarga je, piše dalje, posledica "neuspeha u postizanju sporazuma o priznavanju carinskih pečata Kosova i o slobodnoj trgovini". Do toga je došlo odlaganjem šeste runde pregovora Prištine i Beograda koja je trebalo da se 20. jula održi u Briselu. Mere reciprociteta su stavljene na snagu i prema Bosni i Hercegovini, a carinska taksa za uvoz robe iz te zemlje na Kosovo iznosiće od sada 10%, kaže se u saopštenju.

Izvori bliski predstavnici EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton (Catherine Ashton) preneli su agenciji Beta da "jednostrane akcije i mere ne rešavaju problem" i time reagovali na odluku vlade u Prištini da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije. Kako su naveli, možda i pre septembra treba dati šansu dijalogu Beograd-Priština, a ne primeni embarga. U EU "se proučava ta odluka vlade Kosova", dodali su ovi izvori.

Na odlaganje dijaloga zbog nesuglasica i probleme u trgovini Srbije i Kosova osvrnuo se i šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert), ocenivši da problemi ukazuju koliko je potrebno postići napredak. "Mislim da to pokazuje koliko je to važno za ekonomske operatere koji posluju, oni žele da imaju predvidivo okruženje i da budu sigurni da mogu da nastave da održavaju veze", kazao je Dežer za portal EurAktiv i agenciju Beta.

Kako je naveo, to pokazuje da je potrebno da uključene strane rade i pronađu rešenja za probleme. "To svakako nije lak dijalog", kazao je Dežer, dodavši da su usponi i padovi u tom procesu očekivani.

Dežer je ukazao da je u odnosima Srbije i Kosova postignut veliki napredak, podsetivši da je i sama posvećenost uspostavljanju dijaloga i početak razgovora veoma veliki pomak "budući da tokom mnogih godina dve strane nisu razgovarale" i da se takav razvoj situacije nije podrazumevao.

Početkom jula postignut je i pozitivan pomak po pitanju putovanja i registra matičnih knjiga, što ima praktičan značaj za život građana, istakao je Dežer. Na rundi dijaloga 2. jula, naime, postignut je dogovor o slobodi kretanja, matičnim knjigama i prihvatanju diploma.

"Naravno, ne treba tu stati, treba biti ambiciozniji i postići bolje rezultate u tom smislu", dodao je on.

Beograd osudio odluku

U Beogradu je odluka, kako se i moglo očekivati, naišla na negativne reakcije.

Šef vladinog tima za pregovore sa Prištinom Borislav Stefanović ocenio je kao autodestruktivnu odluku Vlade Kosova da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije i dodao da očekuje da će je evropski partneri Srbije brzo oboriti. Stefanović je za agenciju Beta ocenio da će odluka Vlade Kosova o uvođenju embarga najviše pogoditi građane Kosova. Prema njegovim rečima, odluka ugrožava i osnovne principe CEFTA kao ugovora o slobodnoj trgovni.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović optužio je vlasti u Prištini da su današnjom odlukom o uvođenju embarga na uvoz robe iz Srbije produbile nepoverenje između Srba i Albanaca i obesmislile dijalog. Dodao je i da će odluka "još više pogoršati ionako katastrofalnu ekonomsku situaciju u Pokrajini".

Bogdanović je rekao i da nije tačna tvrdnja prištinskih vlasti da je odluka o embargu na uvoz robe iz Srbije posledica "neuspeha u postizanju sporazuma o priznavanju carinskih pečata Kosova i o slobodnoj trgovini".

Predsednik Privredne komore Kosova Safet Grđaljiu (Grxhaliu) negirao je da će se odluka o bojkotu robe iz Srbije negativno odraziti na kosovsko tržište, ali i na dijalog dve strane. "Embargo na uvoz iz Srbije je rezultat embarga koji je ona uspostavila prema uvozu kosovskih roba. Ne verujem da će se ova odluka odraziti na dijalog između dve strane. Naprotiv, nekada je potrebno da načinite ekonomski pritisak da bi postigli politički progres", izjavio je Grđaljiu novinarima.

"Naši trgovinski odnosi sa drugima su toliko napredovali da neće biti problem obezbediti robu istog kvaliteta i čak po povoljnijim cenama", kazao je on. Prema njegovim rečima, Privredna komora Kosova je izgradila partnerske odnose sa oko 40 privrednih komora u svetu i one su spremne da nadoknade nedostatak robe iz Srbije na kosovskom tržištu.

Odluka štetna za srpsku privredu

Sudeći po podacima Privredne komore Srbije, ova mera će se negativno odraziti na privredu Srbije, budući da je Srbija u prvih pet meseci ove godine u tregovini sa Kosovom imala suficit od 160,8 miliona dolara. Prema podacima Biroa PKS za regionalnu saradnju, ukupan promet Srbije sa Kosovom i Metohijim u prvih pet meseci ove godine iznosio je 161,6 miliona dolara i bio je za 17,3% veći nego u istom periodu 2010.

Isporuke iz Srbije su bile 161,2 miliona dolara, što je povećanje od 17,3%, dok su nabavke sa Kosova bile manje za 8,9 % nego u prvih pet meseci 2010. i iznosile su 370.000 dolara, navela je PKS.

Prema podacima PKS, od 2005. godine suficit Srbije u razmeni sa Kosovom je u stalnom porastu. Suficit je 2005. godine bio 128,4 miliona dolara, da bi u 2010. dostigao 387,17 miliona dolara. Ukupan promet Srbije sa KiM u prošloj godini bio je 395,23 miliona dolara, što je 16,83 više nego godinu dana ranije, navodi se.

Isporuke iz Srbije su iznosile 391,2 miliona dolara i bile su veće za 16,39 odsto nego u 2009. godini, a nabavke sa KiM su iznosile 4,03 miliona dolara i, prema podacima PKS, bile su veće su za 85,71 odsto u odnosu na 2009. godinu.

U 2010. godini najveće učešće u isporukama iz Srbije na Kosovo i Metohiju, prema podacima PKS, imala je je struja - 4,42%. Sledi semeslaak pšenica sa 3,28 odsto, beli šećer sa 3,14 odsto, krovni crepovi sa 2,58 odsto i proizvodi za ishranu 2,54 procenta, navodi Biro PKS za regionalnu saradnju.

Sa učešćem između 1,5 i 2,5% su i dizel goriva, surova nafta, hartija, impregisani karton, lekovi koji sadrže ostale antibiotike, teška ulja, tečni butan, keramički blokovi keramički, kao i preparati za ručno pranje rublja i posuđa.

Prema PKS, najznačajnije robe koja je isporučivana na KiM u prva tri meseca 2011. godine su teška ulja, električna energija, tečni butan, semenska i pšenica za ishranu, koji su učestvivali sa po više od dva procenta.

Treba uzeti u obzir, međutim, da se podaci vlasti u Beogradu i Prištini u ovom pogledu donekle razlikuju .

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj