Broj putnika koji su u avgustu ove godine preko aerodroma "Nikola Tesla" putovali u inostranstvo bio je za 20% veći u odnosu na isti period lane. Zahvaljujući primeni Sporazuma o otvorenom nebu i putovanju bez viza preko "Tesle" je u inostranstvo otputovalo oko 359.000 putnika, pokazala je statistika tog aerdoroma. Broj putnika bi trebalo da bude još veći kada u Srbiju dođe još takozvanih "lou kost" kompanija, koje nude povoljne cene avio karata za evropske metropole i druge gradove.

Sporazum o otvorenom nebu (ECAA), nakon što ga je Srbija ratifikovala u maju prošle godine, doveo je u Beograd jednu od najvećih kompanija - madjarski Viz Er (Wizz Air), a najavljuje se i dolazak svetski poznatog Rajan Era (Ryanair) koji nudi najjeftinije karte. U praksi, kako za EurActiv Srbija objašnjavaju stručnjaci za vazdušni saobraćaj, niskotarifne kompanije traže da neko subvencioniše njihove linije, kao što je to ovog leta radio Zadar sa Rajan Erom u Hrvatskoj.

Viz Er je najavio da će uvesti letove na pet novih destinacija iz Beograda, tako da će gradjani preko te kompanije moći da putuju od 15. decembra iz Beograda do Rima i Malmea, a od aprila neredne godine do Stokholma, Ajndhovena i Minhena. Viz Er iz Beograda već ima letove ka Londonu i Dortmundu.

Od februara ka Beču leti niskotarifna kompanija Flaj Niki, (Fly) koja je u vlasništvu Niki Laude, bivšeg vlasnika formule 1. Od 2006. u Beogradu je prisutan Džerman vings (Germanwings) koji leti za Keln i Štutgart, Norvidžan er šatl (Norwegian Air Shuttle) koji od 2007. leti za Oslo i Stokholm, dok iz Niša do Bolonje leti italijanska aviokompanija Vind džet (Wind jet).

Povratna karta do evropskih metropola po ceni od 100 evra

Sporazum o otvorenom nebu nisu ratifikovale neke od najuticajnijih zemalja EU, medju kojima je i Nemačka. No, to ne predstavlja ograničenje za Srbiju, koja je počela da primenjuje sporazum, odnosno njegovu prvu fazu koja predviđa mogućnost ulaska niskotarifnih kompanija u zemlju.

"Velike zemlje koje imaju razvijen vazdušni saobraćaj realizuju ga i bez sporazuma. Lufthanza (Lufthansa) leti svaki dan iz Beograda. Sporazum je više pitanje evropske zajednice koja hoće da uvede konkurenciju i logično je da će Nemačka da ga potpiše medju poslednjim zemljama”, kazao je za EurActiv Srbija stručnjak za vazdušni saobraćaj i dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Slobodan Gvozdenović.

Primenom Sporazuma o otvorenom nebu i ukidanjem viza za putovanje u zemlje potpisinice "Šengenskog sporazuma" gradjani Srbije su konačno dočekali da kao i stanovnici zemalja Evropske unije do Beča ili Kelna mogu putovati niskotarifnim aviokompanijma i da povratnu kartu iz Beograda kupe za oko 100 evra.

Državni sekretar za infrastrukturu Miodrag Miljković rekao je za EurActiv Srbija da je sporazumom predvidjeno i slobodno osnivanje preduzeća, isti uslovi konkurencije, kao i jedinstvo propisa, odnosno regulativa EU, koji se primenjuju.

To znači da će Srbija u budućnosti moći da otvori preduzeće u Nemačkoj i da leti tamo i obratno. Srpska aviokompanija Jat ervejz (Jat Airways) će moći da, recimo, ako leti na relaciji Beograd-Minhen-Pariz uzima putnike i prevozi ih iz Minhena do Pariza, što sada nije moguće. No, da bi se došlo do te druge faze, potrebno je da nadležno telo EU, takozvani Zajednički komitet (Joint Committee), koji nadgleda sprovodjenje sporazuma, da pozitivno mišljenje o sprovodjenju prve faze.

Prema rečima Miljkovića, sednica tog komiteta trebalo bi da ove godine, najverovatnije 23. septembra, bude održana u Beogradu. To telo treba da utvrdi da li je Srbija uspešno primenila prvu fazu sporazuma koja podrazumeva i tehničke stvari i članstvo u nekim organizacijama. U medjuvremenu Srbija realizuje projekat tehničke realizacije sporazuma, koji finansira  EU i koji traje dve godine.

Srbija pružala otpor sporazumu

Direktorat civilnog vazduhoplovstva je dugo odbijao da primeni Sporazum o slobodnom nebu. Kompaniji Flaj Niki su u nekoliko navrata odbili da daju dozvolu da leti iz Beograda pravdajući se bilateralnim sporazumom o vazdušnom saobraćaju koji Srbija ima sa Austrijom, a na osnovu koga pravo da obavljaju letove imaju samo Jat ervejz i Austrijan erlajns (Austrian Airlines).

"Ne bi bilo u skladu sa sporazumom da i trećoj kompaniji dopustimo da leti iz Beograda", objašnjavala je Katarina Andrić-Milosavljević, savetnica za odnose sa javnošću u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Ona je prošle godine tvrdila da, kada sporazum bude počeo da se primenjuje, bilateralni sporazum sa Austrijancima neće više imati nikakvu ulogu.

Dobro upućeni, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu da su nadležni na taj način pokušavali da što duže zaštite Jat ervejz od konkurencije. Predrag Vujović, osnivač Centavije (Centavia) - prve srpske loukost kompanije, i bivši direktor Jata tvrdio je da su zbog kašnjenja u primeni Sporazuma o otvorenom nebu najviše ispaštali putnici, ali da je i država imala ozbiljne gubitke.

Slobodan Gvozdenović rekao je da je dobro što je sporazum konačno počeo da se primenjuje i što Jat ervejz ima konkurenciju. "Gradjani imaju korist jer imaju veću ponudu avio linija i uslovno jeftinije tarife. Smatram da je to dobra konkurencija i da će naterati Jat ervejz da bude bolji. Za korisnike je dobro kad nema monopola", kazao je on.

Avio prevoznici neizainteresovani za letove ka Nišu

Stručnjaci su očekivali da će jedna od koristi sporazuma biti i veće korišćenje aerodroma Konstatin Veliki u Nišu. Ipak, značajniji letovi niskotarifnih kompanija iz te zračne luke za sada izostaju.

"Sam sporazum je napravljen tako da funkcioniše na osnovu iskazanog interesovanja avioprevoznika, a u ovom trenutku ne postoji interesovanje avio prevoznika za letove ka Nišu. Taj aerodrom nije na tehničkom nivou na kom bi trebalo da bude da bi mogao da poveća svoje kapacitete, a sa druge strane ne postoji ni neka privredna aktivnost, turistička ponuda koja bi mogla da zainteresuje avioprevoznike da lete za Niš", objasnio je državni sekretar Miljković.

I za profesora Gvozdenovića je u tom smislu ključni razlog što gradjani koji gravitiraju ka Nišu nisu u većoj meri platežno sposobni da izdrže putovanje u inostranstvo, tako da ne postiji interesovanje niskobudžetnih kompanija da lete sa tog aerodroma.

Iako gradjani, kada se pomenu niskotarifne kompanije, u prvi mah pomisle da će do evropskih centara leteti za 25 ili 30 evra, kako što kompanije češto ističu u svojim reklamnim kompanijma, neretko treba da izdvoje mnogo više novca. U cenu koju ističu aviokompanije nisu uračunete razne takse i cena prtljaga, tako da karta najčešće košta oko stotinak evra, ako je kupe nekoliko mesesi unapred. Ako je, pak, rezervišu nekoliko dana uoči puta, može da košta i nekoliko puta skuplje od karte nekog nacionalnog prevoznika.

Propali pokušaji osnivanja "lou kost" kompanija

Svojevremeno je bilo nekoliko pokušaja osnivanja domaćih "lou kost" kompanija koji nisu zaživeli. Najpre je 2005. godine osnovana kompanija Er maksi, koja je trebalo da bude rezultat saradnje Delta holdinga i Aviogeneksa. Nova kompanija, međutim, nije ni počela da radi.

Drugi pokušaj je usledio početkom 2006. godine, kada su bivši direktor Jata Predrag Vujović i Zvonko Gobeljić, nekadašnji direktor beogradske filijale Vojvođanske banke, osnovali kompaniju Centavija. Gobeljić je u toj kompaniji bio vlasnik 75% akcija, dok je Vujović posedovao 25 procenata.

Centavija je posedovala dva aviona koji su saobraćali na čarter linijama prema Egiptu, Turskoj, Grčkoj, Španiji i Tunisu. Posle neuspeha da uspostavi najavljene linije prema Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj, Centavija je vratila oba aviona, inače dobijena na lizing 8. novembra 2006, čime je označen kraj domaćih "lou kost" avio-kompanija.

autor: Vesna Rajković

Linkovi

Institucije

Skupština Srbije: Zakon o potvrđivanju multilateralnog sporazuma o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja

Povezani sadržaj