Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije

Srpske institucije na Kosovu su demokratski izabrane institucije i ideja o njihovom raspuštanju bila bi antidemokratska težnja. Dijalog sa Prištinom smo inicirali u saradnji sa EU i imamo konstruktivan pristup u njemu a Euleks smo prihvatili kao statusno neutralnu misiju na Kosovu. Dijalog sa Prištinom ne sme biti poligon za ucenjivanje Srbije. Dogovoreno je da Beograd i Berlin intenziviraju komunikaciju i da se po objavljivanju mišljenja Evropske komisije u Berlinu održi sastanak na najvišem nivou kako bi se razmotrile implikacije tog mišljenja. Srbija zaslužuje status kandidata i datum za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, ali zbog tog cilja neće preći crvene linije po pitanju Kosova.

Razgovarale Maja Poznatov i Leposava Milivojević

Kako ocenjujete posetu nemačke kancelarke Angele Merkel u kontekstu evropskih integracija i poruka koje je o Kosovu donela?

Mi smo zadovoljni zbog toga što je ta poseta omogućila da se bez ikakve zadrške izraze stavovi i bilo je moguće u neposrednom kontaktu dva lidera, gospođe Merkel i predsednika Tadića da se razjasne stavove, da se bolje razume zašto jedna strana izražava stav koji ima.

Ono što je za mene najbitnije to je da je dogovoreno da će komunikacija oko pitanja Kosova između Beograda i Berlina biti intenzivirana u danima koji dolaze i što je dogovoreno da odmah po objavljivanju mišljenja Evropske komisije održimo jedan sastanak u Berlinu na najvišem nivou da bi razmatrali implikacije tog mišljenja. Naravno, sa ciljem Srbije da dobijemo status kandidata i definisanje datuma za početak pregovora za ulazak u Evropsku uniju.

Da li će stavovi koje je iznela Merkelova da Beograd treba da prihvati ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova i rad Euleksa na celoj teritoriji Kosova uticati na dobijanje statusa kandidata?

Ako govorimo o Euleksu, Srbija je prihvatila prisustvo Euleksa u sklopu plana generalnog sekretara UN od šest tačaka i nedvosmisleno je da je Euleks došao na Kosovo da bi ojačao vladavinu prava i to je nešto što je u interesu Republike Srbije, regiona i Evrope i mi to podržavamo. Istovremeno, da to radi na jedan statusno neutralan način jer je to bio jedini način da Euleks bude uspostavljen sa strane EU koja oko pitanja Kosova nije ujedinjena. U EU pet zemalja članica nije priznalo nezavisnost Kosova i da bi se obezbedio konsenzus oko slanja misije Euleks definisano je da će ona biti statusno neutralna.

Moram reći da je tokom ove krize u nekoliko navrata Euleks izlazio iz okvira tog mandata i mi smo to jasno ukazali i gospođi Merkel i svim onima koji prate ovu situaciju. Srbija podržava rad statusno neutralnog Euleksa i radićemo na tom putu. Tako da u tom smislu, ako se setimo na kojoj bazi je došao Euleks, kakav je njegov mandat, šta je njegov cilj - da se jača vladavina prava na Kosovu, onda mi možemo raditi na toj bazi.

Pozvani smo da obnovimo dijalog, pa mi smo taj dijalog inicirali tako da je bitno da taj dijalog ne bude poligon za ucenjivanje Srbije. Ukoliko se postavi na jedan asimetričan način gde sve što traži Priština Beograd mora da prihvati, onda to više nije dijalog, to je ucena. U tom smislu izlazimo iz onoga što je bilo dogovoreno u UN, a to je jedan obostrani dijalog bez nasilnog menjanja situacije na terenu i bez ucena da se pronađu rešenja. Za taj dijalog mi smo spremni.

Što se tiče takozvanih paralelnih institucija, mi smo samo stavili do znanja nemačkoj strani da su one institucije o kojima se ovde govori one koje su izabrali građani, da te institucije imaju demokratsku proveru i demokratski legitimitet. Nije nikakva tajna da jedan broj predsednika opština nema u svakom momentu identične poglede sa onime što Vlada Republike Srbije misli i želi da uradi, ali legitimitet postoji i on mora biti prihvaćen.

Tako da je ideja da takve institucije budu ukinute jedna antidemokratska težnja. Veoma je bitno priznati da se, ako već želimo da se gradi demokratija na Balkanu, moraju poštovati one institucije koje imaju podršku građana. Jer, evropska politika jeste jedna demokratska politika i zbog toga Srbija jeste spremna na jedan dijalog oko svih otvorenih pitanja, ali ne na taj način da se favorizuju jednostrane akcije koje mogu dovesti do nasilja i gubitka života i ne na način da se negira demokratija.

Koliko je realno da se u narednoj rundi razgovora sa Prištinom pronađe rešenje za carinski pečat s obzirom na to da se o tome već razgovaralo, da obe strane insistiraju na svojim principima i da se situacija na terenu zaoštrila u međuvremenu?

Bili smo blizu rešenja i mi možemo samo da žalimo zbog toga što je Priština odlučila da ide jednostranim akcijama, što je odlučila da upotrebi specijalne snage što je dovelo do velike napetosti i do teškoća ne samo za Srbiju već i za ceo region. Nepotrebno se formirala napetost i mi smo tokom cele krize koja je trajala nekoliko nedelja, a napetost je i dalje prisutna, uvek pozivali na mir i na dijalog i očekujemo da će nova runda omogućiti da se reši i to pitanje.

Da li mislite da će za pozitivno mišljenje Evropske komisije biti dovoljno da se dve strane približe rešenju ili će uslov biti isključivo postizanje rešenja?

Mislim da se ne može od Srbije tražiti nemoguće. Mi smo inicirali kroz podnošenje rezolucije u UN sa svim zemljama Evropske unije taj dijalog i učestvovali smo u njemu  kao ona strana koja je uvek dolazila sa konkretnim ponudama i rešenjima za koja smo znali da mogu biti prihvatljiva i za Prištinu. Nismo nudili nešto za šta smo unapred znali da im je neprihvatljivo.

Ali, veoma je bitno u ovom momentu da se ne iskoristi očekivanje dodeljivanja statusa kandidata da se pokuša izvršiti neprimereni pritisak na nas, da se pokuša iščupati nešto što prevazilazi crvene linije naše politike, jer to jednostavno neće biti moguće.

Naravno, u tom nepovoljnom slučaju bila bi pogođena Srbija ali ja sam duboko uveren da bi bio pogođen i ceo region a i cela evropska ideja na Balkanu. Danas je taj rizik prisutniji nego pre i očigledno je da se u Prištini i u nekim drugim krugovima u Evropi igra na kartu da će Srbija popustiti pred ogromnim pritiskom i željom da postane kandidat za ulazak u Evropsku uniju. To je neevropska i štetna politika.

Da li je u takvim okolnostima realno očekivati da Srbija dobije datum za početak pregovora?

Ako pogledamo objektivno ono što je dogovoreno u decembru mesecu, nema nikakve sumnje da će Srbija zaslužiti status kandidata i, imajući u vidu kakvi su bili standardi za druge zemlje, zaslužićemo i određivanje datuma za početak pregovora za ulazak u Evropsku uniju. Videćemo, međutim, šta će se desiti na decembarskom samitu.

Ostalo je nešto više od dve nedelje za unošenje napretka Srbije u izveštaj Evropske komisije. Da li smatrate da će Srbija u tom roku uspeti da preduzme sve neophodne korake, pre svega da usvoji zakone o restituciji i javnoj svojini?

Očekujem da zakon o restituciji i zakon o javnoj svojini budu usvojeni sledeće nedelje na Vladi Republike Srbije što bi onda po redovnoj proceduri njih dovelo na dnevni red Narodne skupštine sredinom septembra i usvajanja do kraja septembra meseca u Skupštini.

Koje preporuke Srbija mora još da ostvari do tada?

Vidimo da se posle ispunjavanja takozvanih haških uslova fokus uz agendu u domenu reformi, koju ćemo posle usvajanja zakona o javnoj svojini i restituciji i usvajanja nekih podzakonskih akata u potpunosti ispuniti, prebacuje na dijalog sa Prištinom. Po Akcionom planu iz decembra prošle godine imali smo dve obaveze - prva da se dogovorimo oko carinskog pečata i da se dogovorimo oko predstavljanja kosovskih zvaničnika na regionalnim i međunarodnim forumima, što bi omogućilo da budu prisutni a da naša državna politika ne bude ugrožena. To su teme za dijalog koji će se obnoviti 2. septembra u Briselu.

Najavili ste za 1. septembar pregled sprovedenih reformi u Srbiji.

Mi ćemo sa presekom na dan 1. septembra poslati novi izveštaj Evropskoj komisiji gde ćemo prema onome što je bilo predviđeno Akcionim planom iz decembra prošle godine od 96 tačaka reći dokle se došlo. Potpom će 14. i 15. septembra novi generalni direktor za proširenje Stefano Sanino biti u Beogradu da oko političkih pitanja razmotri sa nama dokle se stiglo a onda ćemo 21. septembra u Briselu sa gospodinom (Pjerom) Mirelom koji je zadužen za Zapadni Balkan razmotriti sve tehničke aspekte budućeg mišljenja Evropske komisije. To mišljenje biće publikovano 12. oktobra i očekujemo da komesar (za proširenje Štefan) File dođe u Beograd da ga predstavi.

Zemlje Zapadnog Balkana su na vašu inicijativu zajedno predložile EU linerano povećanje IPA sredstava i neke druge podsticjane mere za reforme. Da li očekujete dalje razgovore o tome, s obzirom da je već predstavljen nacrt višegodišnjeg finansijskog okvira?

Moram da kažem da smo pobrali mnogo komplimenata zbog inteligentnosti tih predloga ali manje konkretne podrške da se oni i sprovedu u delo, što naravno ne znači da mi odustajemo. Konkretno, napredak je vidljiv na tri plana.

Prvi, da je u komunikaciji (Evropske komisije) o budžetu za 2014-2020. iznos IPA fondova ostavljen na istom nivou i to je dobro pod ovim budžetskim okolnostima jer je bilo mnogo težnji da se taj iznos smanji. Dalje, ako pogledamo budžet EU, iznos novaca koji se daje za proširenje i za zemlje koje su blizu EU poput Ukrajine i drugih, predstavlja samo 1% budžeta i to nikako ne može biti viđeno kao nešto što je prvi prioritet ovog budžeta. Ali, šta je tu je, i pod ovim okolnostima je dobro što je i taj 1% budžeta očuvan.

Drugi pozitivan aspekt je činjenica da je Evropska komisija proizvela jedan dokument gde predlaže veću fleksibilnost u trošenju tog novca, tojest da ne bude sve predodređeno unapred i da se ostvari mogućnost da one zemlje koje brže napreduju i imaju bolju apsorciju dobiju nešto više sredstava. Jer, evo nas pri kraju ovog tekućeg ciklusa i vidimo da neke zemlje slabo apsorbuju i taj novac će zapravo ostati neiskorišćen jer po ovome budžetu je nemoguće prebaciti ta sredstva onim zemljama koje su na maksimumu. A Srbija jeste jedna od onih koja je sve potrošila. I u tom smislu ta fleksibilnost je u interesu onih koji budu bolje radili - ja očekujem da među njima bude i Srbija.

I treći element, možda najinovativniji u predlogu budžeta Evropske komisije za 2014-2020, jeste predlog formiranja novog fonda za povezivanje Evrope u infrastrukturnom smislu - drum, železnica, telekom i energetika. Radi se o budžetu od 50 milijardi evra za celu Evropu gde je specifično pomenuto da panevropska sturktura koja eventualno prolazi kroz zemlje koje još nisu članice EU može biti finansirana iz tih sredstava. I za nas, za Koridor 10, železnicu ili pak za izgradnju auto-puta ka Crnoj Gori sa krakovima prema Bosni i Albaniji, za infrastrukturne radove na Dunavu, poput multimodalnog velikog postrojenja blizu Beograda, najverovatnije kod Batajnice, to su sve dobre vesti i mogućnosti da gabaritni infrastrukturni projekti budu finansirani ne samo iz suverenog duga nego iz bespovratnih sredstava EU i budžeta Republike Srbije.

Da li ste sa nemačkom kancelarkom razgovarali o nekim novim investicijama?

Na sastanku u Vladi konstatovano je da su nemačke firme zadovoljne svojim investicijama. Nije nikakva tajna da je jedan investitor smatrao da nije ovde imao prave uslove i to pitanje se rešava. Radi se o VAC-u. Istvoremeno, mogu da kažem da je više od naše priče bilo ubedljivo ono što su rekli sami nemački investitori koje je ona srela tokom ručka a što joj je omogućilo da kaže tokom zdravice da je evidentno da je kapacitet saradnje u domenu ekonomije i finansija između Srbije i Nemačke veliki.

Ona je rekla da će nastaviti da podržava formiranje srpske razvojne banke nalik nemačkoj KfW, jednoj od najuspešnijih domaćih razvojnih banaka u Evropi i svetu i to je dobra vest. I naravno, dobro je to (prisustvo) nemačkih srednjih firmi, a to je gospođa Merkel naročito apostrofirala u svom izlaganju u susrestu sa Vladom Srbije i premijerom Cvetkovićem, a to su firme koje imaju nekoliko milijardi evra obrta, poput bavarskog Milbauera koji je bio tehnološki partner naše zemlje za izradu biometrijskih pasoša i koji se odlučio da otvori svoje postrojenje u Srbiji, konkretno u ovom slučaju 150 radnih mesta u Staroj Pazovi, uglavnom za inženjere, da zajedno radimo na bezbednim putnim ispravama za ceo svet.

U toku su pripreme za prvi Forum Srbija-EU koju najavljujete kao jednu tradicionalnu manifestaciju koja će se održavati jednom godišnje. Na kakav je prijem naišla ta vaša inicijativa u EU?

Iznad očekivanja u smislu da ćemo imati više od 30 evorparlmentaraca koji su se već prijavili, celu sturkturu Evropske komisije koja se bavi nama i regionom, uz naravno naše zvaničnike. Taj događaj je pod pokroviteljstvom (predsednika Srbija Borisa) Tadića koji će ga otvoriti sa Hermanom Van Rompejom, predsednikom Evropskog saveta. Imaćemo i naravno i predsednicu parlamenta Slavicu Đukić-Dejanović koja će govoriti sa gospodinom (Martinom) Šulcom koji je budući predsednik Evropskog parlamenta.

To su sve pozitivne okolnosti koje su dovele da se više od 500 ljudi prijavilo. Interesovanje i međunarodnih medija je ogromno, tako da mislim da smo pogodili taj format i zapravo vreme jer nije bilo lako naći u već natrpanom kalendaru raznih događaj momenat kada bi Srbija mogla poput Bleda u Sloveniji ili Dubrovnika u Hrvatskoj da ima novi događaj koji će se fokusirati na evorpski put celog Zapadnog Balkana. Jer, to je naš cilj da od sada pa i svake godine prvi petak u septembru bude momenat kada svi koji se interesuju za budući evropski put Srbije i Zapadnog Balkana znaju da treba da dođu u Beograd i da će čuti mnogo interesantnih stvari, sresti mnogo interesantnih ljudi, imati i bilateralne sastanke uz ono što će biti formalni program.

Reč je o tome da uspostavimo taj forum koji će pomoći Srbiji i Zapadnom Balkanu da pokaže ostatku Evrope dokle je stigao i da doda, da kažem, onaj element podrške koji je nužan za bitne odluke koje se po tradiciji evropskih institucija donose u decembru mesecu.

Ja očkeujem da to bude jedan veliki uspeh. Naranvo, u ovom momentu krize ništa nije lako i mi bismo bili srećni da je gospođa Merkel došla u Beograd sa mnogo boljim ciframa nemačkog rasta, jer generalno situacija u Evropi nije dobra i to naravno ima svoje posledice na raspoloženje unutar Evrope i prema onome što je proširenje. Ali, i kriza će jednog dana otići a ja očekujem da tradicija Foruma Srbija-EU opstane.

Najavaili ste i učešće privrednika na tom forumu. Koje vodeće privrednike očekujete?

Imaćemo, pre svega, direktore domaćih i stranih kompanija u našoj zemlji i regionu i sve one koji prate naš region u nekom poslovnom smislu iz EU. I tu ćemo imati mogućnosti, malo kao na (Svetskom ekonomskom) forumu u Davosu, da vidimo dijalog nosilaca ekonomske politike, privrednika iz zemlje i regiona i investitora, plus ljudi iz akademskog sveta, medija i nevladinog sektora, u kome razmatraju ono što bi moglo da bude bolje kod nas.

Mi smo organizovali posle plenarne sednice, koju će otvoriti predsednici Tadić i Van Rompej, jedan panel sa ministrima iz regiona i pozvali smo kolege iz Turske i Islanda kako bismo okupili sve zemlje u postupku pristupanja a onda ćemo imati četiri panela - jedan o ekonomiji i infrastrukturi, drugi o socijalnoj inkluziji, treći o ekologiji i četvrti o bezbednosti, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tako da imamo četiri krupne teme a na kraju će se održati jedna plenarna sednica koja će biti više geopolitička, o tome gde ide region, gde ide Evropa i koje su dobre ideje, a siguran sam da ćemo tu imati i ideje za forum za sledeću godinu.

Koji su dalji koraci u realizaciji Dunavske strategije pošto je formalno odobrena na samitu EU?

Ona je odobrena, Srbija se organizovala, ona je koordinator sa Slovenijom za infrasturkturu u domenu železnice, druma i aerotransporta. Zajedno sa Austrijom i Rumunijom ove četiri zemlje koordiniraju infrasturkturu koja je verovatno najkrupnija tema.Takođe, koordinatori smo sa Slovačkom za ekonomiju znanja. Već su održani sastanci da bi se razmotrili sledeći koraci i projekti i, na primer, 15. septembra u Ulmu nemačka ministarka nauke će pozvati sve predstavnike nauke i tehnologije iz podunavskih zemalja da vide kako da se ide dalje u domenu Dunavske strategije.

Dunavska strategija, ja sam u to duboko uveren, naćiće svoje mesto u budžetu EU za 2014-2020. Verujem da će jedan broj projekata za ovaj specijalni fond Povežimo Evropu u domenu infrastrukture moći da finansira gabaritne dunavske projekte i u onim zemljama poput Srbije koje još nisu članice EU.

Povezani sadržaj