Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Politika državne pomoći u novim zemljama članicama
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2010. | Ažurirano : 18.09.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Politika EU koja se odnosi na državnu pomoć treba da spreči zemlje članice da štite ili promovišu svoja preduzeća na štetu konkurencije u okviru EU. Glavni cilj je da se obezbedi neometano jedinstveno tržište EU, kao i da se poveća konkurentnost. Deset članica koje su ušle u EU 2004. godine, moraju da usaglase domaće sa postojećim zakonima u EU ('acquis regulativa'), ali su tokom pregovora dogovoreni određeni prelazni periodi u kojima to treba da se desi.
Stavovi
Komisija je u izdanju "Podaci o pomoći države", objavljenom u jesen 2004. godine, objavila da je desetočlana EU (od 1981) trošila veći procenat svog BDP-a na državne subvencije preduzećima od EU sa 15 članica (od 1986), ali je navela da će se to verovatno ispraviti kako nove zemlje članice budu prevazilazile probleme karakteristične za njihove ekonomije pre pristupanja EU.
"Nove zemlje članice obavile su izvanredan posao u pogledu prilagođavanja tržišnoj ekonomiji i kontroli davanja subvencija preduzećima. U poslednjih pet godina, EU sa 15 članica je takođe pozitivno odgovorila na inicijativu za davanje manje ali kvalitetnije pomoći. Međutim, svih 25 zemalja treba više da rade kako bi se dodatno smanjila ukupna visina pomoći i naglasak premestio sa podržavanja pojedinačnih preduzeća, na povećanje konkurentnosti cele Evrope i to kroz pomoć za istraživanje i razvoj, životnu sredinu, koheziju i druge ciljeve horizontalne politike", rekao je Komesar za konkurenciju Mario Monti.
U poslednjem izveštaju, Komisija je zaključila da su nove zemlje članice u velikoj meri primenile efikasne kontrole domaćih procedura državne pomoći, ali da je potrebno dodatno poboljšati određene oblasti. Preporuke se odnose na takozvane "fiskalne podsticaje" (poput privremenog smanjenja ili ukidanja određenih poreza) koji za cilj imaju privlačenje domaćih investicija, kao i pomoć "osetljivim sektorima" (npr. industrija čelika).
Pregled
Pre pada Gvozdene zavese, sve zemlje Srednje i Istočne Evrope (SIE) imale su državne ekonomije u kojima je država u velikoj meri subvencionisala industriju. Početkom procesa proširenja, EU je želela da osigura da vlade zemalja kandidata neće privlačiti strane investicije davanjem raznih oblika državne pomoći. Odredbe kojima su zemlje kandidati bile u obavezi da prilagode domaće zakonodavstvo standardima EU već su bile sadržane u Evropskim sporazumima sa zemljama kandidatima.
U ovom pogledu, važno je razlikovati "postojeće državne pomoći" i "nove pomoći". Aneks IV Sporazuma o pristupanju pravi jasnu razliku između ove dve vrste pomoći. Postojeća pomoć je prihvatljiva, ali Komisija zadržava pravo da predloži određene izmene.
Još jedan važan izazov za nove članice bilo je uspostavljanje centralnog organa za nadzor sistema državne pomoći.
Pregovori o politici konkurencije (uključujući mere državne pomoći) završeni su krajem 2001. godine sa Estonijom, Letonijom, Litvanijom i Slovenijom. Ove četiri zemlje nisu tražile nikakav tranzicioni aranžman. Pregovori sa ostalih šest zemalja kandidata (Kipar, Češka Republika, Mađarska, Malta, Poljska i Slovačka) završeni su 2002. godine uz određene tranzicione aranžmane, koji su se prevashodno odnosili na planove fiskalne pomoći za privlačenje stranih investicija i mera za oporavak slabih industrija čelika u ovim zemljama (za pregled svih tranzicionih mera, pogledati GD za konkurenciju - Janne Kenkenen: "Uspešno okončani pristupni pregovori" (u: Izveštaj o politici konkurencije, izdanje: proleće 2003, str. 24-28).
Rezime
Pre pristupanja EU, 1. maja 2004. godine, nove zemlje članice su bile obavezane da obaveste Komisiju o svim merama državne pomoći koje su na snazi, kao i da dostave mišljenje svojih institucija za konkurenciju o usaglašenosti ovih mera sa regulativom EU. Mere koje su prijavljene i odobrene trebalo je uključiti u tzv. Aneks na Sporazum o pristupanju, pod nazivom "Postojeća pomoć". Po pristupanju novih članica Uniji, Komisija je u tim zemljama primenila pravila EU o državnoj pomoći.
Politka EU za kontrolu državne pomoći je stub oslonac regulative. On dopunjuje sistem kontrole Unije koji se odnosi na zakone o konkurenciji i udruživanju. Glavni cilj ovog sistema je da spreči zemlje članice da štite ili promovišu svoja preduzeća na štetu konkurencije u okviru EU. Izraz "državna pomoć" obuhvata sve vidove pomoći koje država (ili njeni organi) pružaju određenom preduzeću ili industriji.
Mada državna pomoć nije definisana u Sporazumu evropske zajednice (EZ), u ovom dokumentu se ipak navodi da pomoć države nije u skladu sa principima funkcionisanja unutrašnjeg tržišta EZ. Pomoć može da bude u obliku državnih davanja-subvencija, olakšica na kamate i poreze, državnih garancija ili obveznica, kao i davanje robe i usluga po povlašćenim uslovima. Pomoć države je zabranjena ako ona loše utiče na trgovinu i tako narušava konkurenciju. Sporazum navodi i izuzetke, koji uključuju pomoć regionalnom razvoju, "osetljivim" sektorima kao i određene "horizontalne" mere pomoći. Primenom rigoroznog sistema kontrole, Komisija mora da revidira sve vidove državne pomoći.
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
