Srpska industrija još nije uspela da dostigne ni 60% proizvodnje koju je imala pre 90-ih godina. EU pomaže njen razvoj podrškom obrazovanju, razvoju tehnologija i stvaranju kapaciteta za izvoz, kazao je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer (Vincent Degert) u emisiji Evropa na delu. Autori emisije pokušali su da odgovore na pitanje koliko Srbija koristi pomoć EU za razvoj privrede, a sudeći po podacima iznetim u emisiji rezultati nisu zadovoljavajući.

"Industrija u Srbiji i dalje je u restrukturiranju, sa masovnom privatizacijom i restrukturiranjem velikih javnih preduzeća, koja su nažalost često veliki gubitaši, tako da su trošak za poreske obveznike", kazao je Dežer u emisiji u produkciji Novinske agencije Beta, koja je emitovana 25. septembra u 7.00 na TVB92, a ponovo se može pogledati na Info kanalu u 20.30 i 26. septembra u 19.00.

"Moramo da uložimo u obrazovanje i razvoj tehnologija. Radimo takođe na povećanju izvoznih kapaciteta srpske industrije", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji. Kao primere naveo je osposobljavanje za uspostavljanje saradnje, povezivanje u klastere u sektorima poput vinogradarstva i kofinansiranje projekata u saradnji sa bankama, poput finansiranja studije izvodljivosti za izgradnju proizvodnih linija koje će manje narušavati životnu sredinu.

Kao primeri u emisiji navedena su dva grada - Zrenjanin, koji je pojednostavljivanjem procedura i korišćenjem EU i drugih fondova uspeo da privuče investitore i krene ka oporavku i Kuršumlija, koja se suočava sa velikim problemima usled neuspešnih privatizacija.

Vlasti Zrenjanina su, kako je istaknuto, napravile dobre uslove za pokretanje poslovanja, a u prethodnih nekoliko godina zaposleno je više od 2.500 ljudi. Zamenik gradonačelnika Predrag Stankov je kao primer pomoći EU naveo treću industrijsku zonu, za koju je gradu bilo potrebno 5,5 miliona evra za infrastrukturno opremanje 72 hektara, od čega je EU dala četiri miliona evra.

Kao primer uspešne investicije u Zrenjanin navedena je italijanska fabrika čarapa Pompea koja je u Srbiji otvorena u novembru 2007. i sada ima 370 zaposlenih, a do kraja godine planira još 70 radnih mesta. "Kolege iz Italije pre nego što su se odlučile za Zrenjanin dosta su opština po Srbiji obišle. (Faktori za odlučivanje bili su) prvenstveno infrastruktura i saradnja na koju su naišli u opštini. Dozvole, kompletna podrška koju su dobili", kazala je direktorka za ljudske resurse Aleksandra Jakšić odgovarajući na pitanje o razlozima za dolazak Pompeje baš u Zrenjanin.

Ocene građana intervjuisanih u emisiji su da je stanje u Srbiji "katastrofalno", da "mladi nemaju perspektivu" i da Srbiji "ne treba Unija za razvoj privrede" jer "Japan nije ni u kakvoj uniji pa je razvijen".

Član Saveta Agencije za borbu protiv korupcije Danilo Šuković ocenio je da je situacija u srpskoj privredi nije zadovoljavajuća jer reforme nakon 2000. "nisu krenule onim pravcem kojim je trebalo".

Dotaknuta je i tema privatizacije, koje su u Kuršumliji bile uglavnom neuspešne, pa je deo bivših radnika, poput zaposlenih u tekstilnoj industriiji 7. jul, i dalje na ulici.

Šuković je ocenio da je situacija u privatizovanim firmama loša jer se nije ostvario osnovni cilj privatizacije - da se pronađe investitor da razvija posao, već su preduzeća kupovana zbog imovine, ili za pranje novca i razne špekulacije. Kako je naveo, Srbija je u smislu korupcije "zarobljena država".

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj