Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Otkazana Parada ponosa
|
|
|
|
Objavljeno : 30.09.2011. | Ažurirano : 01.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dva dana uoči održavanja Parade ponosa postalo je neizvesno da li će nje ove godine i biti. Ministar unutrašnjih poslova Srbije najavio je 30. septembra da će iz bezbednosnih razloga policija zabraniti Paradu ako organizatori od nje ne odustanu. Vlasti su tog dana i donele odluku o zabrani svih skupova zakazanih za 2. oktobar, a organizatori Parade i deo civilnog društva to su ocenili kao kapitulaciju države pred huliganima. Taj skup je i ove godine povod za političke sukobe, reakcije nevladinih organizacija i najave nasilja i protestnih šetnji ekstremnih desničarskih organizacija. Čini se da se najmanje pažnje poklanja tome šta je od prošlogodišnje parade učinjeno da bi se stav stanovništva prema homoseksualcima promenio, kaznile organizacije koje pozivaju na nasilje i time opasnost od nasilja svela na minimum.
"Parada treba da bude održana ali ako postoji bojazan da bude većih problema od održavanja Parade i da dođe do većih incidenata, u svim zemljama Parada bi bila odložena", rekao je Dačić novinarima na Pasuljanskim livadama posle vežbe protivterorističkih jedinica MUP-a 30. septembra.
Dačić je i tokom prethodnih dana iznosio stav da Paradu treba otkazati, a kao razloge je navodio i nedostatak opreme za razbijanje demonstracija, glasine da će se u isto vreme izazivati požari u različitim delovima grada da bi se policija angažovala na drugim stranama i teškoće da se kontrolišu huligani koji komuniciraju i preko video igrica a policija nije "veliki brat".
Na odustajanje od Parade organizatore je pozvao i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je istu poruku uputio i desničarskim organizacijama koje su najavile neku vrstu "kontramitinga". Đilas je, kao i prošle godine, svoj poziv obrazložio opasnošću od sukoba i povreda. Taj poziv je izazvao oštre reakcije u javnosti, budući da je shvaćen kao izjednačavanje boraca za prava gej populacije i ekstremista koji pozivaju na nasilje.
Neposredno pre Dačićeve najave zabrane, organizatori su isključili mogućnost da odustanu od održavanja skupa 2. oktobra. Prema rečima predstavnika organizacionog odbora Gorana Miletića država bi u slučaju da zabrani paradu time pokazala da odustaje od svog suvereniteta u samom centru Beograda. Takva odluka bi, prema njegovim rečima, bila i protivzakonita. Miletić je najavo da organizatori neće prihvatiti zabranu, ali i poručio da je potrebna podrška države.
Organizatori su 1. oktobra održali konferenciju za novinare na kojoj su osudili odluku o otkazivanju Parade, a izveli su i performans na Terazijama,
na kratko zaustavivši saobraćaj. Oni su na ulici razvili veliki transparent na kojem je pisalo "Ljubav. Normalno", dok su ih posmatrali iznenađeni vozači i malobrojni policajci. Događaj je protekao bez snažnog obezbeđenja i incidenata
Background Srbija ima dugu istoriju nasilja na pokušajima organizovanja Parada ponosa. Na prošlogodišnjoj paradi povređeno je više od 140 ljudi, od kojih 124 policajca i pričinjena je velika materijalna šteta.
Prvi pokušaj Parade ponosa održan je 2001. godine i ostao je upamćen po scenama brutalnog prebijanja pripadnika gej populacije na Trgu Republike i podivljalim mladićima sa majicama Obraza. Sledeći pokušaj dogodio se 2004. godine, kada se odustalo od organizacije posle izbijanja martovskog nasilja na Kosovu. Naredni pokušaj bio je 2009. godine, kada je policija zbog bezbednosnih razloga donela rešenje o izmeštanju skupa i ponudila dve alternativne lokacije, Ušće i Palata Srbija, što su
organizatori odbili i proglasili kapitulacijom države i tužili je Ustavnom sudu zbog onemogućavanja ostvarivanja Ustavom garantovanih prava.
Miletić je kazao da su organizatori četiri meseca sarađivali sa policijom i drugim nadležnim službama, koje su mogle da učestvuju i u izboru termina i maršrute okupljanja. "Ako i sada govorimo o bezbednosnim rizicima, postavlja se pitanje šta se radilo godinu dana da se zaustave huligani nakon prošlogodišnje Parade", kazao je Miletić.
To pitanje, kao i pitanje aktivnosti koje bi država i gej organizacije mogle da preduzmu da promene stav javnog mnjenja o ljudima drugačije seksualne orijentacije, zauzimaju mnogo manje prostora u javnosti od reakcija stranaka, nevladinih organizacija i špekulacija o tome šta će se ove godine dogoditi tokom Parade ponosa. Tokom prošlogodišnje je u sukobima eksktremnih desničarskih organizacija i huligana povređeno više od 100 ljudi i pričinjena velika materijalna šteta u Beogradu.
Parada Ponosa u Srbiji, kojoj su podršku pružili ambasadori zapadnih zemalja, iz bezbednosnih razloga ne liči na slične skupove u svetu jer nije otvoren skup kojem se svako može priključiti u svakom trenutku.
Organizatori su izdali uputstvo koje je trebalo da poveća bezbednost učesnika Parade, koja je za dolazak trebalo da bude otvorena samo do početka u 11.00. Predviđena maršruta bila je park Manjež-Nemanjina-Kneza Miloša-Masarikova, pa opet do parka Manjež. Učesnicima je preporučivano da ne dolaze u velikim grupama, da dođu bez vidljivih obeležja LGBT pokreta, kao i da se obeležja skupa skinu odmah nakon skupa, a preporučeno je i da se ne donose hrana i piće na skup.
Stroga uputstva postojala su i prošle godine. Činjenica da je skup bio zatvoren i obezbeđen, međutim, nije sprečila huligane i ekstremne desničare da organizuju nasilne proteste po gradu, što se najavljuje i za ovu godinu.
Ove godine je, kako je ukazao predstavnik Gej strejt alijanse Lazar Pavlović, podrška održavanju Parade i manja nego prošle godine, a poseban problem predstavljaju zbivanja na severu Kosova. "Takvi događaji otežavaju održavanje skupova poput Parade u zemlji koja je visoko homofobična", kazao je Pavlović agenciji Beta.
Pavlović je na tribini u Centru za kulturnu dekontaminaciju 27. septembra kazao da je u medijima podjednaka pažnja posvećena ekstremistima i organiztorima parade.
Ambasade više zapadnih zemalja u Srbiji pozvale su vlasti u Srbiji da omoguće građanima da izraze svoje pravo na okupljanje i izražavanje, nezavisno od uverenja, porekla ili seksualne orijentacije, a u izjavi ambasada Nemačke, Holandije, Švedske i Norveške izražava se i zabrinutost zbog izveštaja o pretnjama učesnicima i organizatorima.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ukazao je da Parada nije uslov za napredak Srbije ka EU, ali da je dužnost države da poštuje svoj ustav i zabrani diskriminaciju.
Za dan uoči Parade organizacija Dveri zakazala je takozvanu porodičnu šetnju, koja ove godine ima i političku dimenziju jer poziva na smenu predsednika Srbije. I taj skup otkazan je nakon zabrane Parade.
U isto vreme kad i Parada bilo je najavljeno okupljanje pokreta Obraz, poznatog po izazivanju sukoba i uvredama i čiji vođa Mladen Obradović je prvostepeno osuđen na dve godine zatvora zbog organizovanja nereda na prošlogodišnoj Paradi ponosa.
Obradović je Paradu ponosa nazvao "paradom srama", pozvao je policajce da 2. oktobra odbiju naređenja koja bi dovela do sukoba "Srba i Srba" i koja bi ih navela da "nasrnu na sopstvenu decu". On je pušten na slobodu da se brani do drugostepene presude. Obraz je tvrdio da je za takozvani Molitveni hod dobio blagoslov sveštenika iako je patrijarh Irinej pozvao vernike da ostanu kod kuće.
Otkazivanje su osudili EU, kao i brojne organizacije u Srbiji i svetu.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
