Mark Levin (Mark Lewin), Direktor kancelarije Međunarodne organizacije rada (MOR) za srednju i istočnu Evropu

Neformalna ekonomija je veliki izazov za kompanije koje ispunjavaju sve  obaveze prema zaposlenima jer vide da kompanije na "crnom tržistu" prolaze bez bilo kakvih posledica. Ako novi zakon o radu u Srbiji treba da ukloni administrativne prepreke koje koče nova zapošljavanja, onda je to u redu. Međutim, MOR je protiv potpune deregulacije tržišta koja smanjuju bazična prava radnika.

Razgovarala: Ivana Pavlović

Visoka stopa nezaposlenosti od 22% proglašena je ključnim problemom u Srbiji. Samo u prvom talasu krize, u prethodne dve godine, bez posla je ostalo dvesta hiljada ljudi. Gde vidite glavne razloge za tako visok rast nezaposlenosti?

Generalna odlika krize je porast nezaposlenosti. Na globalnom nivou je dvesta miliona više nezaposlenih sada nego pre krize. Problem nezaposlenosti je bio izražen i pre krize tako da smo dobili krizu na krizu. Jedna od stvari zbog koje je MOR vrlo zabrinut jeste da je zbog ponovnog fokusa na dešavanja na finansijskom tržištu i na valutnu krizu pitanje zapošljavanja stavljeno na stranu.

Čak i kad se primeti ekonomski oporavak u nekim zemljama, nema povećanja broja radnih mesta. Dakle, drugi indikatori ekonomskog rasta su pozitivni, ali ne i zaposlenost. Dešava se, u stvari, oporavak bez zaposlenosti.

U Srbiju je kriza došla kasnije jer je Srbija na obodu evrozone. Stopa nezaposlenosti je visoka, i to naročito među mladima: čak duplo veća nego nego stopa nezaposlenosti kod odrasle radno sposobne populacije.

Srbija bi trebalo da uradi nekoliko stvari da smanji nezaposlenost. Prva grupa mera odnosi se na unapređenje poslovne klime i privlačenje investicija. Želeli bismo, takođe, da vidimo još aktivnih mera zapošljavanja. Neke zemlje su koristile javne radove, mada naravno to treba finansirati. Četvrta grupa mera odnosi se na unapređenje programa za razvoj veština kod nezaposlenih jer se poslodavci i u krizi žale da im nedostaju kvalifikovani radnici.

Prema nekim procenama, od pola miliona do milion radnika u Srbiji radi na crnom tržištu. Koje mere biste preporučili Vladi Srbije za suzbijanje ove pojave?

U MOR-u koristimo izraze formalna i neformalna ekonomija, ili govorimo o fenomenu neprijavljenog rada. To je karakteristika kako Srbije, tako i mnogih zemalja u regionu. Reč je o velikoj ekonomskoj aktivnosti koja se odvija van legalnog okvira. To ne znači da je aktivnost nelegalna, već da nije regulisana.

Treba preduzeti nekoliko mera za smanjivanje neformalne ekonomije, kako na strani „štapa“, tako i na strani „šargarepe“. Na strani štapa, stoji pitanje primene zakona i efikasne inspekcije rada koja treba da ispituje poslovanje i kontroliše takve kompanije. Sa druge strane, treba uvesti mere koje će pomoći da te kompanije vremenom uvedu biznis potpuno u legalne tokove. Jer, ako nema podsticaja na tržištu, nastaviće i dalje da izbegavaju propise.

Veliko neformalno tržište je katastrofalno za državu zato što budžet ostaje bez dela prihoda. Neformalna ekonomija je veliki izazov i za kompanije koje ispunjavaju sve svoje zakonom predviđene obaveze prema zaposlenima jer vide da kompanije u neformalnoj ekonomiji prolaze bez bilo kakvih posledica.

Ovih dana je grupa poslodavaca u Srbiji formirala pokret s ciljem da se privreda rastereti velikih nameta države. Da li država treba da izađe u susret njihovim zahtevima, tražeći zauzvrat, na primer, smanjenje sive ekonomije?

Nemam informacije o tome. U globalu, organizacije poslodavaca i sindikati mogu da igraju daleko veću ulogu u obezbeđivanju održivog ekonomskog oporavka u Srbiji. To je interes ne samo sindikata i poslodavaca, već i vlade, kao i društva u celini. To su akteri u realnoj ekonomiji. Oni znaju šta se realno dešava na terenu i treba da dobiju šansu da ostvare uticaj na ekonomsku i socijalnu politiku.

U EU je normalno da različite asocijacije poslodavaca podržavaju određene stranke. Ali, MOR sarađuje sa organizacijama poslodavaca koje su nezavisne u svom radu i ne pripadaju drugim političkim strukturama.

Prema mnogim prognozama, u naredne dve godine u Srbiji ne možemo da očekujemo rast zaposlenosti. Kakva su očekivanja MOR-a za Zapadni Balkan?

To je teško reći, ali generalni izgledi nisu optimistični. Moglo bi da bude bolje ako bi se više pažnje posvetilo svetu rada i problemu zapošljavanja. Ali, zasad to pitanje nema visoki prioritet zbog dešavanja u evrozoni.

Pre nekoliko dana u Srbiji je poginulo nekoliko mlada radnika na gradilištu. Na kom nivou su ovdašnji standardi u oblasti bezbednosti rada?

Zakonodavstvo je na liniji međunarodnih standarda, ali ima prostora za napredovanje. Kako Srbija bude bliža članstvu EU, moraće da usvoji puno novih propisa u oblasti zaštite na radu. Takođe, inspektorat rada nije dovoljno finansiran, ali to nije problem samo ovde već i u drugim zemljama. Poenta inspektorata nije samo da kažnjava, već i da inspektori edukuju radnike i poslodavce o značaju zaštite na radnom mestu.

U Srbiji su najavljene izmene Zakona o radu koje bi trebalo da ponude nove oblike rada i tako zakon usklade sa savremenim potrebama tržišta. Kakve su evropske tendencije u regulativi tržišta rada?

Ako zakon treba da ukloni administrativne prepreke koje koče nova zapošljavanja i dinamiku na tržištu rada, onda je to u redu. Međutim, MOR je protiv potpune deregulacije tržišta rada jer se bazični standardi rada koji su vitalni u zaštiti prava radnika, moraju poštovati. Argument koji se čuje u nekim zemljama da bi suspenzija tih standarda povećala zaposlenost u krizi, je dosta nategnut. Ima glasova u Evropi koji pozivaju na deregulaciju na tržištu rada, a da pritom nje jasno šta ta deregulacija podrazumeva. Ako deregulacija znači smanjene prava radnika u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, onda je to katastrofa.

Povezani sadržaj