Festival "Volim devedesete", koji će 8. oktobra biti održan u Beogradskoj areni sa zvezdama srpskog tehno-densa poput Ivana Gavrilovića i Dr Igija, posledica je vraćanja na prizemni hedonizam devedesetih ali i kulturne politike koja se od te decenije u suštini nije promenila, smatraju domaći teoretičari.

Prema podacima organizatora, firme "90's production", u opticaj je pušteno oko 15.000 ulaznica "i nema ih još mnogo", a u Beogradskoj areni novinskoj agenciji Beta je potvrđeno da prodaja ide dobro.

Psiholog Žarko Trebješanin je ocenio za Betu da se radi o nostalgičnom vraćanju devedesetim godinama prošlog veka koje "nije baš bezazleno" i da predstavlja "neku vrstu provokacije, povampirenja one pseudokulture koja predstavlja najgore izdanje Srbije". "Bile su to loše pesme, loša muzika koja truje i zaglupljuje, kič, a ovde to ispada kao neka vrednost - to je prst u oko", dodao je on.

Upitan otkud povratak te muzike danas, Trebješanin je odgovorio: "Ako imate svojevrsnu obnovu nekih nazovi vrednosti - jeftinog prizemnog hedonizma, jednog u suštini ciničnog stava prema stvarnosti i životu - vraćate se na taj stari 'živi danas, obogati se po svaku cenu, sve je dozvoljeno' stil života" iz devedesetih, koji su, po mnogim mišljenjima, veličale zvezde tehno-densa".

Rok kritičar i autor "Ju rok enciklopedije" Petar Janjatović je rekao da nostalgija sama po sebi "nije loša" ali je dodao da je "tužno što je neko nostalgičan za ovakvim tonovima" kakvi će se 8. oktobra čuti u Beogradskoj areni.

"Ja shvatam da se svako kad dođe u srednje godine s nostalgijom seća muzike svoje mladosti, pa mi je još teže kad vidim da se neki ljudi s nostalgijom sećaju ove muzike", rekao je Janjatović i rekao da on lično "mrzi devedesete" a kad misli na muziku tog vremena, za njega su to srpski rok sastavi poput "Darkvud daba" i "Goblina".

Za muzičkog kritičara Branimira Loknera, urednika vebzina "Time machine music", oživljavanje tehno-densa devedesetih, oličeno u festivalu "Volim devedesete", predstavlja fenomen koji je specifičan samo za Srbiju. "To je jedna vrsta fenomena, specifična za ovu teritoriju i ovu sredinu. U Sloveniji, Hrvatskoj, pa i Bosni i Hercegovini trenutno je jak rivajval osamdesetih i novog talasa, ali i sedamdesetih, i veliki broj novih bendova istražuje taj zvuk", rekao je Lokner.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, oživljavanje tehno-densa u Srbiji proizvod je kulturne politike koja, uprkos petooktobarskim promenama, traje neprekinuta "od 1997. godine do danas".

"Ta 1997. godina je veoma važna - posle građanskih protesta u roku od dva meseca ugašene su rok i muzičke emisije na Trećem kanalu, NS plusu, TV Politici i na Studiju B a u isto vreme nastali su Radio S, muzička produkcija Košava, koji su tehno dens digli na pijadestal, dok je TV Pink dobila drugi oblik i zatvorila vrata rok sastavima", rekao je Lokner i ocenio da se "posle tih neuspešnih šetnji u kulturi sve promenilo".

Lokner je ukazao da je situacija u Srbiji takođe specifična jer su tokom devedesetih - decenije ratova u Hrvatskoj, u BiH i na Kosovu - ljudi koji su slušali novotalasnu muziku napustili zemlju, pa zbog toga a takođe i "drastične kulturne politke" - Srbija i ne doživljava povratak na novi talas i muziku sedamdesetih, kao što je slučaj u komšiluku.

Trebješanin i Janjatović ukazuju na ideološku komponentu povratka tehno-dens izvođača iz devedesetih i povezuju ih sa koncertima koji su držani krajem devedesetih u organizaciji Jugoslovenske ujedinjene levice (JUL), kojom je rukovodila Mirjana Marković.

Na sajtu festivala "Volim devedesete" izložene su detaljne muzičke biografije 31 izvođača. "Bogate su to karijere, radili su oni tih devedesetih. A svako u određenom trenutku poželi da sredi svoju biografiju", rekao je Janjatović.

Na sajtu se može videti i fotografija tenisera Novaka Đokovića koji nosi majicu sa festivalskim logoom.

Lokner je rekao da festival "Volim devedesete" zapravo predstavlja vraćanje iz mrtvih jedne grupe izvođača, poput Gavrilovića, Dr. Igija i Kneza, koji su "prirodnom selekcijom izgubili uticaj".

"Nešto što je mrtvo postaje živo. Ali ta vrsta muzike nijednog trenutka od 1997. godine nije izgubila mesto ni u medijima ni u društvu. Mediji i državna kulturna politika su na njihovoj strani", ocenio je Lokner.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj