Pozitivno mišljenje o statusu kandidata koje je Evropska komisija 12. oktobra objavila samo je korak u višegodišnjem približavanju EU što pokazuju i primeri drugih zemalja regiona koje su prošle kroz taj proces. Mišljenje predstavlja preporuku Komisije članicama EU. Za sticanje statusa kandidata, naime, potrebno je da to potvrde zemlje članice - odnosno jednoglasna odluka Saveta ministara u decembru ove godine.

Zato se može dogoditi da odluka do samog kraja bude neizvesna. Jedno od trenutno najosetljivijih pitanja su odnosi Beograda i Prištine, a neke zemlje tome pridaju veliku pažnju. Zemlja članica može kandidatu ili potencijalnom kandidatu uskratiti podršku zbog bilo kog bilateralnog pitanja.

Primer tipa problema koji bi se mogao pojaviti dala je Mađarska, koja je već nagovestila da bi mogla da uskrati podršku Srbiji za napredak u evropskim integracijama ukoliko se ne promeni Zakon o vraćanju oduzete imovine da bi se mađarskoj manjini u Srbiji omogućilo da dobiju imovinu koja je njima ili njihovim porodicama oduzeta. To ne mora, naravno, da znači da će se pretnja i ostvariti, pogotovo s obzirom na to da je Komisija vlastima Mađarske stavila do znanja da ne smatra da se tim zakonom uvodi kolektivna krivica i diskriminišu manjine.

Za pitanje Kosova Komisija je vezala datum pregovora, pri čemu će se izveštaj o napretku u odnosima sa Prištinom predstaviti "čim se postigne dovoljan napredak". To otvara mogućnost da se datum pregovora utvrdi pre sledećeg redovnog izveštaja.

Odluku o pregovorima takođe moraju da potvrde zemlje članice.

Tu bilateralna pitanja takođe mogu da blokiraju integracije, što pokazuje drastičan primer Makedonije, koja godinama ne može sa Grčkom da postigne dogovor oko imena, jer Grčka ne želi da prizna ime Makedonija. Rešenja još nema, a Makedonija je dve godine za redom dobila preporuku Komisije za pregovore, ali ne i potvrdu Saveta EU, u velikoj meri zbog problema sa Grčkom. Ove godine preporuka Komisije je ponovljena, 3. put za redom.

Crna Gora je preporuku za pregovore dobila tek ove godine, pa se do kraja godine očekuje i potvrda u Savetu.

Pregovori su značajniji, ali i izuzetno zahtevan korak, koji porazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za usklađivanje sa standardima EU.

Pregovori počinju "skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU. Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.

Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja. Nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.

Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica. Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

Hrvatska je pregovore počela 2005. godine, a završila ovog leta, što znači da su oni trajali oko šest godina, pa se ne može očekivati ni da u slučaju Srbije traju kraće.

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benćmarks), pa se moze pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske.

Te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa, pa je na njih primenjen mehanizam nadzora nakon pristupanja. Zbog toga EU insistira na ispunjavanju svih kriterijuma pre prijema neke zemlje. Hrvatska će, iako je okončala pregovore, do planiranog prijema 2013. biti pod nadzorom kako bi se obezbedilo ostvarivanje kriterijuma.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj