Žan Mišel Lobe (Jean Michel Lobet), jedan od autora Izveštaja o uslovima poslovanja (Doing Business) Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije

Srbija je od prošlog izveštaja o uslovima poslovanja bila aktivna u sprovođenju reformi, a posebno se izdvajaju unapređenje stečajnog postupka i reforma katastra nepokretnosti koju ocenjujemo kao veoma pozitivnu. Podaci o Srbiji su, međutim, neujednačeni - dok su pokazatelji u oblasti propisa o pristupu kreditu odlični, sudovi i dalje sporo rade. Srbija bi trebalo da poveća efikasnost sudova i da olakša pokretanje poslovanja. Od zemalja regiona Makedonija je ove godine ostvarila najveći napredak i sprovodi mnoge reforme u oblasti pokretanja poslovanja.

Razgovarala: Smiljana Vukojičić-Obradović

Da li je kriza u svetu podstakla reforme u nekim oblastima?

Ove godine smo u kontekstu svetske ekonomske i finansijske krize zapazili da je stečajne postupke unapredilo više zemalja nego ranije, rekordni broj. Ove godine smo zabeležili da je te reforme sprovelo 29 privreda sprovelo te reforme, u poređenju sa 16 prethodne godine. To nam daje jasan znak da vlade preduzimaju nedvosmislene korake za regulisanje stečajnih postupaka. Sa jasnim pravilima o stečaju lakše je pomoći preduzećima koja se suočavaju sa ekonomskim poteškoćama da održive poslove restrukturiraju, efikasno likvidiraju one koji nisu održivi.

To će na kraju zaštiti i radna mesta - ponekad, naime, naiđu teška vremena za kompanije, ali je reč o privredmenom problemu, koji se sa dobrim propisima o nelikvidnosti mogu lako prevazići.

Zato smo izuzetno zadovoljni zbog ovakvog razvoja situacije, a vidimo da se taj tip reformi odvija i u Srbiji.

Vlada je donela jasne propise o novim mogućnostima restrukturiranja kompanija i o osobama zaduženim za taj proces. U Srbiji sada postoji prijemni test za stečajne upravnike tako da imate kvalifikovane ljude koji se bave tim osetljivim postupkom. Srbija takođe reguliše naknadu za stečajne upravnike i sada postoje jasna pravila za upravljanje tim procesom, što je veoma pozitivno i u skladu sa dobrom međunarodnom praksom.

Kako su Srbija i Zapadni Balkan pozicionirani u opštoj slici koju pruža izveštaj o uslovima poslovanja?

Srbija sprovodi nekoliko reformi, vidimo da je od prošlogodišnjeg izveštaja aktivna. Pored reforme stečajnog postupka koju sam pomenuo zabeležil smo i veoma pozitivnu reformu katastra nepokretnosti. Da vam naveden konkretan primer, pre godinu ili dve preduzetnicima je trebalo više od tri meseca da upišu nekretninu, a sada je zahvaljujući ubrzanju postupka u katastru moguće da se to obavi za samo 11 dana. To je veoma značajno jer su se ranije poslovni ljudi ta tri meseca bavili administracijom, a ne poslovanjem. To je pozitivan razvoj u Srbiji.

Naravno, kada se to stavi u kontekst evropskih integracija, vidimo da je istočna Evropa, Balkan, bio najaktivniji region u prethonih devet godina. Da vam to ilustrujem, prema našim merenjima od 24 zemlje istočne Evrope i centralne Azije, 21 zemlja je sprovela reforme.

To je povezano sa mnogim reformama koje su podstaknute evropskim integracijama, ali i finansijskom krizom. Jer, kao što znate, istočnu Evropu je kriza teško pogodila, tako da vlade zaista treba da preduzmu mnoge korake da bi omogućile da se zadrži konkurentost.

Da li imate neku preporuku Srbiji kako da poboljša svoj rang, a da ne pada na listi zbog toga što se drugi brže reformišu?

Rangiranje jeste jedna mera, ali uvek ćete imati 1. i 183. Značajno je da se ostvaruje napredak u indikatorima, a Srbija preduzima značajne mere. U tako konkurentnom regionu gde većina privreda ostvaruje reforme, ponekad je teško je napredovati u rangiranju.

Pozitivno je da je u nekim oblastima ostvaren značajni napredak, poput nelikvidnosti ili upisa nekretnina.

Takođe, zarad budućih razmatranja treba pomenuti da su podaci o Srbiji neujednačeni. Imamo odlične pokazatelje u oblasti propisa o pristupu kreditu. Srbija je tu na 24 mestu. Vidimo napredak u upisu imovine. S druge strane, sudovi su i dalje nešto sporiji i to je značajna stvar koju bi u budućnosti vlada mogla da reši. Takođe, u oblasti pokretanja poslovanja Srbija ima mnogo mogućnosti za naopredak.

U regionu ima veoma dobrih primera jer imate susede poput Makedonije, koja je jedna od zemalja regiona koja je ove godine ostvarila najveći napredak i primenjuje mnoge reforme u oblasti pokretanja poslovanja. Makedonija je, na primer, 6. u svetu po brzini pokretanja preduzeća. Ima mnogo dobrih priča iz Makedonije iz kojih Srbija može da uči.

Da li postoji mogućnost da Srbija zaostane budući da drugi brže od nje napreduju?

Ne, zato što smo videli da je bila aktivna u pogledu primene reformi, vidimo pozitivan trend i nadamo se da će se trend sprovođenja regulatornih reformi poslovanja nastaviti.

Da li je, osim izmene propisa o stečaju, bilo drugih reformi koje je podstakla kriza?

Da, vidimo da je pokretanje biznisa takođe značajan oblast u ovim teškim vremenima. Vlade moraju da stvore radna mesta, a to mogu jedino kroz privatni sektor.

Pojednostavljivanje postupaka za pokretanje poslovanja i njihova organizacija podstiče preduzetnike da pokrenu poslovanje, a kompanije koje su bile u neformalnom sektoru da uđu u legalnu privredu. To je bila reakcija svugde u svetu.

Da li biste izdvojili neki posebno značajn razvoj u nekoj zemlji?

Imamo interesantan razvoj u Africi, gde smo dosta puta u prošlosti zabeležili da vlade nisu preduzimale inicijative da olakšaju poslovanje, a ove godine imamo iznenađujući broj reformi. Više od 80% afričkih država je ove godine sprovelo reforme, što je pravo osveženje. I dalje je teško poslovati u Africi, ali je ovo ohrabrujuće u tom regionu kojme su potrebna radna mesta i koji je jedan od najsiromašnijijh u svetu.

Zemlja koja je najviše napredovala u indikatorima Izveštaja o uslovima poslovanja je Maroko. Zanimljivo je da je to rezultat partnerstava privatnog i javnog sektora, što znači, na primer, da su predstavnici vlade održali sastanke sa privatnim sektorom i raspravljali o najznačajnijim problemima i onda su razvili strategiju reformi kako bi olakšali poslovanje. To je dobar primer kako vlada može da se udruži sa privatnim sektorom radi pojednostavljivanja poslovanja.

Vaš region, istočna Evropa i centralna Azija, 9. godinu zaredom je najaktivniji u regionu po primeni reformi. On je takođe drugi u svetu kao najbolje mesto za poslovanje.

Da li se fokus menja, na primer povećanjem značaja dostupnosti informacija i elektronskih usluga?

Ukoliko se osvrnemo na period od pre šest godina vidimo da vlade usmeravaju napore u sprovođenju administrativnih reformi da bi procesi poput pokretanja poslovanja i upisa imovine bili transparentniji. Sada, sa promenama u svetu, vidimo da se vlade orijentišu ka razrađenijim programima i složenijim reformama.

Svedoci smo mnogih reformi i trendova, poput onih u domenu stečaja koje smo pomenuli na početku. Takav slučaj je i sa institucijama, poput sudova. Mnoge vlade pokreću složen proces reforme sudova, što je takođe dobar znak za investitore jer su sudovi značajni za njih - oni znaju da će im ukoliko ulože tamo gde postoje dobri sudovi investicije biti zaštićene.

Takođe, u oblasti zaštite investitora ima dosta reformi, to je novi trend.

Vidimo, takođe, više strukture u vladinim projektima. Ranije je jedno ministarstvo pokušavalo da sprovede reformu, sad imamo međuministarske odbore koji obrađuju različite oblasti reformi i usaglašeno rade. To je znak da vlade zaista preduzimaju akcije da bi omogućuile da poslovno okruženje bude konkurentnije svaki dan.

Koliko informacione tehnologije dobijaju na značaju?

Informacione tehnologije su veoma značajne jer pojednostavljuju proceure i čine ih efikasnijim i transparentnijim.

Da damo primer jedne od najboljih praksi iz izveštaja - za pokretanje poslovanja na Novom Zelandu, umesto da se ide u različita ministarstva i čeka na različita odobrenja raznih ljudi i komunicira sa različitim vladinim zvaničnicima, možete sve da uradite na internetu na jednom sajtu i dobijete odgovore za nekoliko minuta. To je trend reformi u koji se uključuju sve zemlje.

Povezani sadržaj