U Srbiji je potrebno ostvariti napredak ka liberalizaciji povlašćenih sektora, poput energetike i telekomunikacija, a Komisija za kontrolu državne pomoći treba u praksi da pokaže da je nezavisna u radu, ocenjuje se u Analitičkom izveštaju Evropske komisije za Srbiju. U poglavlju o zaštiti konkurencije navodi se i da je nedovoljan kapacitet pravosuđa za razmatranje složenih pravnih i ekonomskih činjenica u slučajevima u oblasti konkurencije. Udeo državne pomoći u bruto domaćem proizvodu u Srbiji veći je nego u EU.

U Izveštaju se navodi da članove Komisije za kontrolu državne pomoći imenuju ministarstva i Komisija za zaštitu konkurencije. S obzirom na to, Komisija treba da  pokaže da je sposobna da radi nezavisno od institucija koje dodeljuju pomoć, pre svega od ministarstava, kao i da uspostavi praksu donošenja utemeljenih odluka, navodi se u poglavlju o zaštiti konkurencije.

U skladu sa Prelaznim trgovinskim sporazumom, Komisija treba da uspostavi inventar i šeme državne pomoći u skladu sa evropskim pravnim tekovinama do januara 2013. godine. Vlada Srbije usvojila je inventar državne pomoći u septembru 2011. godine. O predloženim merama državne pomoći mora se stalno obaveštavati Odeljenje za državnu pomoć Ministarstva finansija, koje treba i da podiže svest o propisima u toj oblasti u telima koja je mogu odobravati. Potrebni su, međutim, dodatni napori sa se ispune obaveze iz Prelaznog trgovinskog sporazuma, odnosno obaveze prema EU.

Odeljenje za kontrolu državne pomoći u Ministarstvu finansija, koje pomaže Komisiji, nema dovoljno zaposlenih. To odeljenje razmatra prijave za državnu pomoć i nacrte odluka, ali ima pet stalno zaposlenih i jednog privremeno angažovanog stručnjaka, što nije dovoljno za zadatke koje treba da ispuni.

Evropska komisija konstatovala je da je u domenu državne pomoći, zakonodavni i institucionalni okvir uspostavljen i ukazala na manjkavosti u primeni propisa.

Komisija je u izveštaju ukazala da Srbija kroz zakonske i finansijske mehanizme i dalje ima značajan uticaj na zaštitu konkurencije i da jedan broj srpskih preduzeća još uvek ima specijalna ili ekskluzivna prava u oblasti energetike, saobraćaja, infrastukture, poštanskih usluga i telekomunikacionih usluga i poljoprivrede.

U delu Izveštaja koji se odnosi na medije, navodi se da finansiranje pojedinih medija iz državnog budžeta mora da bude usklađeno sa evropskom pravnom praksom kako određuje regulativa o državnoj pomoći.

U odeljku Ekonomski kriterijumi, Komisija  navodi da su državne subvencije smanjene sa 3,3% bruto domaćeg proizvoda u 2005. godini na 2,3% bruto domaćeg proizvoda u 2009, ali su porasle na 2,6% BDP u 2010. kao rezultat stimulativnih paketa pomoći za ekonomski oporavak.

Stimulativni programi su uključivali direktne subvencije kompanijama za kreiranje radnih mesta, investicione projekte, i subvencionisane kredite privredi i građanima za podsticanje tražnje.



Pomoć u blagom padu



Prema izveštaju o dodeljenoj državnoj pomoći za 2010. objavljenom na sajtu srpskog Ministarstva finansija, u Srbiji je prošle godine dodeljena državna pomoć u ukupnom iznosu od 754 miliona evra, što je za 9% manje u odnosu na 2009. odnosno za 2% manje nego 2008.

Po stanovniku je dodeljena pomoć od  103 evra u 2010. odnosno 20 evra manje nego u 2009.

Za poljoprivredu je utrošeno 225,2 miliona evra državne pomoći, dok je 529 miliona evra dodeljeno  za industriju i usluge.

Učešće državne pomoći u BDP-u u 2010. iznosi 2,64% dok je u 2009. iznosila 2,86%,  а u 2008. 2,83%.

U poređenju sa EU, Srbija nije dodelila visok iznos u apsolutnom iznosu, ali je učešće državne pomoći u BDP-u i dalje visoko, navodi se u Izveštaju o dodeljenoj državnoj pomoći Ministarstva finansija.

Za horizontalnu drzavnu pomoć koja se dodeljuje za projekte povećanja zaposlenosti, obuke, zaštitu životne sredine, utrošeno je 156,6 miliona evra u 2010. godini, za sektorsku pomoć 141 milion evra, od čega najviše za saobracaj 120 miliona evra.

Državna pomoć dodeljena za razvoj malih i srednjih preduzeća  62 puta je manja u odnosu na 2009. i 42 puta manja u odnosu na 2008. godinu.

Više od 90% državne pomoći dodeljuje se kroz subvencije i poreske podsticaje, a ostatak kroz povoljne kredite i garancije. U ukupnoj drzavnoj pomoci subvencije su prošle godine učestvovale sa 68% u poređenju sa 51% u 2009., a najviše subvencija dodeljeno je za poljoprivredu, rudarstvo i saobraćaj.

U toku trajanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je sklopljen u maju 2009. stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik više puta je upozoravao da je izostanak napretka u snižavanju subvencija odraz kašnjenja u strukturnim reformama javnih preduzeća.

Prema studiji Svetske banke "Kako sa manje uraditi više", kompleks rudnika Resavica je u 2008. bio najveći pojedinačni primalac subvencija iz republičkog budžeta, odmah iza Železnica Srbije. Direktne subvencije za Resavicu u 2008. iznosile su 22 miliona evra ili 0,06 odsto BDP-a Srbije, navodi se u ovoj studiji. Ali, pored direktnih subvencija, Resavica je dobijala i implicitne subvencije u formi neprikupljenih poreza i socijalnih doprinosa.

Izvor: EurAct

Povezani sadržaj