Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hapšenje Ratka Mladića ostaje uslov procesa evropskih integracija
|
|
|
|
Objavljeno : 21.09.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
|
Srbija bi mogla da očekuje da će njena kandidatura za članstvo u Evropskoj uniji biti odobrena krajem 2011. godine, preneli su EurActivu Srbija zvaničnici u Briselu. Sada je najvažnije da Savet ministara na sastanku u oktobru zatraži od Evropske komisije mišljenje o kandidaturi Srbije, da bi moglo da se što pre krene u izradu tog mišljenja, rekao je izvor EurActiva iz Evropske komisije.
"Mislimo da bi bilo bolje da se ne žuri sa potvrđivanjem statusa kandidata, nego da on dođe krajem sledeće godine. Ima mnogo posla da se uradi pre nego što Komisija donese mišljenje o kandidaturi Srbije, a mi želimo da to mišljenje bude solidno, što bolje. Važno je da Beograd sada ne juri sa usvajanjem zakona. Mnogo je važnije praviti dobre zakone i primenjivati ih, pa nek oni oduzmu i više vremena. Zaista ne treba nigde žuriti", poručio je briselski zvaničnik.
Background Srbija je zahtev za kandidaturu za članstvo u EU podnela 22. decembra 2009. godine, ali Savet ministara EU taj zahtev nije stavljao na dnevni red svojih zasedanja. Pošto je Beograd odlučio da malo "olabavi" stav prema Kosovu i da pred Generalnom skupštinom UN 9. septembra nastupi zajedno sa Briselom, EU je rešila da zauzvrat "pogura" proces evrointegracije Srbije. Slovenija je na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU, pre njihovog formalnog zasedanja, zatražila da Savet ministara uputi Komisiji zahtev za dobijanje mišljenja o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji.
Svih 27 članica EU podržalo je predlog Slovenije na sastanku Saveta ministara 13. septembra, ali su odlučivanje o kandidaturi Srbije pomerili za sledeći sastanak, koji će biti održan u oktobru.
Odluka o kandidaturi nije mogla da bude usvojena na sastanku u septembru, pošto je holandska vlada u ostavci i ne može da odlučuje o tom pitanju. Time se ponovo otvorilo pitanje da li će Holandija nastaviti da stopira integraciju Srbije u EU, sve dok Beograd ne bude ispunio svoju međunarodnu obavezu – da uhapsi i isporuči Tribunalu u Hagu preostalu dvojicu optuženih – Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Tri ključna pitanja na koja Komisija računa da će biti rešena u narednom periodu su završetak saradnje sa Tribunalom u Hagu, rad na reformi pravosuđa i obezbeđivanje funkcionisanja nezavisnih tela i institucija.
"Sve dok Ratko Mladić ne bude u Hagu, između Brisela i Beograda će biti problema. Srbija mora stoprocentno da sarađuje s Hagom. Podsećam, pre nego što smo počeli pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Hagu je izručeno više od 40 ljudi iz Srbije. Međutim, 'velika riba', kakav je Ratko Mladić, još nije uhapšena. Izgubili smo godine u procesu integracije Srbije u EU zbog tog problema“, rekao je naš izvor iz Evropske komisije.
Evropska unija smatra da problem hapšenja i izručenja Mladića ne predstavlja samo obavezu Srbije na putu ka punopravnom članstvu u toj organizaciji, već i dokaz da u Srbiji postoji vladavina prava, koja znači i da izvršna vlast ima dovoljno moći da uhapsi optužene za ratne zločine.
Mladić je, naveo je briselski zvanicnik, takođe velika trauma za Holandiju, koja nije uspela da spase ljude ubijene u Srebrenici u junu 1995. godine. Taj masakr su, prema optužnici Tribunala, počinile snage Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića. U vreme masakra, Srebrenica je bila zaštićena zona Ujedinjenih nacija, za koju su bili zaduženi holandski vojnici.
Za razliku od saradnje s Hagom koja je postavljena kao jasan uslov za proces integracije Srbije u EU, sa Kosovom nije isti slučaj. EU ima prema statusu Kosova neutralan stav, pošto ona kao organizacija nije priznala nezavisnost Kosova, već su to učinile njene države članice i to 22 od 27. Medutim, naš sagovornik ukazuje da je jasno da odnos Srbije prema kosovskom pitanju ima veliki uticaj na proces integracije. To je uostalom pokazalo i nedavno usvajanje rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, koja je usaglašena izmedu Brisela i Beograda. Neposredno posle usvajanja rezolucije 9. septembra u Generalnoj skupštini, države članice su potencirale da se "pogura" kandidatura Srbije za članstvo u EU.
Ako sve bude kako treba, Komisija bi mišljenje o kandidaturi Srbije mogla da objavi već u junu iduće godine. "Moramo zajedno da radimo na tome da napišemo dobro mišljenje, ali prethodno ima niz tehničkih pitanja da se reši", rekao je naš izvor.
Osim saradnje sa Hagom, Evropska unija nije zadovoljna ni stanjem u srpskom pravosudu. "Brine nas mnogo reforma u pravosudu, koja je rađena na netransparentan način. Procedura za reizbor sudija nas je mnogo zabrinula. Računali smo da su na konkursu, prilikom izbora sudija, praktično utrošili pet minuta po pojedinačnom kandidatu i razmatranju njegovog reizbora", rekao je izvor EurActiva.
Brisel takođe brine i to što nezavisna tela i institucije u Srbiji ne funkcionišu na najbolji način – ne obezbeđuju im se sredstva i podrška za rad. Među tim institucijama je i Ombudsman, tvrdi izvor iz Komisije uz konstataciju da je uspostavljanje nezavisnih institucija i njihovo funkcionisanje na valjan način "osnova savremene demokratije".
Savet ministara EU bi o kandidaturi Srbije trebalo da raspravlja na sastanku u oktobru. Očekuje se da će Savet tada dati "zeleno svetlo" Komisiji da započne izradu mišljenja o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Kada Komisiji stigne taj zahtev, ona će Srbiji proslediti Upitnik koji bi trebalo da pomogne da se utvrdi ostvaren nivo reformi u Srbiji.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je ranije u intervjuu za EurActiv da se Srbija već pripremala za taj korak, koristeći upitnike poslate Crnoj Gori i Albaniji. Ona, međutim, očekuje i dodatna pitanja i dolazak ekspertskih misija koje će ispitivati stanje u određenim oblastima. Po završetku tog procesa, Komisija će objaviti mišljenje – avis, kojim će odgovoriti Savetu da li je Srbija spremna da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Izvor EurActiva iz Komisije tvrdi da Srbija može da postane 29. članica EU, ali da mora da vodi računa da ispunjava svoje obaveze, pošto svaka članica Unije ima mogućnost veta na prijem nove članice.
"Možemo da živimo bez vas, naravno, kao što živimo i bez Norveške u EU. Ali, bolje je i za vas i za nas da Srbija uđe u Evropsku uniju", zaključio je sagovornik EurActiva.
autor: Mirjana Pantić
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
