Stopa štednje domaćinstava u celoj EU iznosila je 12,6 % u drugom kvartalu što je povećanje od 0,7 procentnih poena u odnosu na prva tri meseca ove godine, objavio je Eurostat. Stopa investiranja domaćinstava ostala je na skoro istom nivou. Stopa štednje ukazuje na nivo raspoloživih prihoda koji ne odlazi u direktnu potrošnju. Ukupna štednja građana Srbije na kraju septembra iznosila je 7,5 milijardi evra, od čega je skoro 95% u evrima.

Stopa štednje u evrozoni iznosila je u drugom kvartalu 13,9%  u poređenju sa 13,6% u prva tri meseca 2011. Ovaj rast je rezultat činjenice da su realni prihodi u periodu april-jun porasli 0,5%, dok je potrošnja domaćinstava zabeležila mali rast od 0,1%.

Stopa investicija domaćinstava na nivou svih članica EU ostala je neizmenjena i na kraju juna je iznosila 8,1%. U evrozoni je iznosila 8,7% što je blagi pad u odnosu na prva tri meseca kada je iznosila 8,8%.

Prema podacima Narodne banke Srbije, štednja stanovništva u Srbiji na kraju septembra 2011. iznosila je oko 7,5 milijardi evra od čega je 98% devizna štednja, a ostatak u domaćoj valuti.

Najveći deo devizne štednje je u evrima 94,8%, u dolarima je 2,6% štednje, u švajcarskim francima 2,1% i u ostalim valutama 0,5% štednje.

Ako se posmatra period oročenja devizne štednje, 41,1% depozita je oročen na godinu dana, 22,4% deviznih depozita je po viđenju, na dve godine je oročeno 12,2% depozita, a do šest meseci 11,6% štednih uloga.

Broj štednih uloga na kraju septembra iznosio je 5.539.630 što je povećanje od 186.882 u odnosu na kraj 2010.godinu ili dva puta više nego što ih je bilo na kraju 2005, pokazuju podaci NBS.

Prosečna vrednost štednje po štednom ulogu u septembru je iznosila 1.362 evra, dok je u 2005. iznosila 844 evra.

Na Globalnoj listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2010-2011. Srbija se nalazi na 131. mestu na osnovu kriteriju nacionalne stope štednje. Slovenija je po istom osnovu na 54. mestu, a Hrvatska na 65. mestu.

Nacionalna stopa štednje osim štednje stanovništva obuhvata i štednju države što znači da deficit budžeta i državnih fondova snižava ukupni nivo štednje u zemlji.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj