Kompanije u Srbiji zadovoljne su ekonomskim pravcem Srbije, ali ih frustrira korupcija i primena zakona u praksi, istakao je 3. oktobra predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Ćel Morten Jonsen (Kjell-Morten Johnsen). On je na predstavljanju "Bele knjige" koja sadrži predloge za poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji nedvosmisleno poručio da će FIC nastaviti da traži od vlasti da se reforme sprovode brže. "Pravac srpskih vlasti je dobar, ali postoji vakuum u primeni zakona", kazao je predsednik FIC. On je predložio da bi osim Vlade, i investitori u Srbiji trebalo više da se angažuju u otkrivanju velikih slučajeva korupcije.

Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu dana napredak Srbije je bio lagan, naredni pravac vlade je dobar ali postoje i problemi kao što su javne nabavke, dodela dozvola i ugovora.

"Novčana davanja u procesu javnih nabavki dovode do korupcije, a ugovore ne dobijaju najkvalifikovaniji ponuđači", podvukao je Jonsen. U FIC-u i dalje nisu zadovoljni tim segmentom, ali imaju, kako je kazao, obećanje vlade da će raditi na suzbijanju korupcije. Parlament donosi dobre zakone ali je ključna primena zakona u praksi i donošenje podzakonskih akata, naveo je Jonsen.

Stroge kazne koje izriče Komisija za zaštitu konkurencije mogu izazvati probleme u poslovanju kompanija u Srbiji zbog čega Komisija treba da izda smernice kako tumači pojedine odredbe zakona, rekao je Jonsen.

"Moramo biti sigurni da se neke drakonske moći koje su date agencijama kontrolišu jer kompanije mogu upasti u ozbiljne nevolje, ako se zakoni bukvalno primenjuju, a ne u skladu sa zdravim razumom", naveo je Jonsen. On je istakao da su zato neophodna dodatna uputstva u tumačenju ovlašćenja Komisije.

U osvrtu na zaštitu konkurencije i prava potrošača, Jonson je ocenio da Komisija za zašitu konkurencije treba da primenjuje evropske smernice prilikom procene pitanja konkurentnosti na srpskom tržištu.

Predvidljvost, transprentnost i doslednost su okvir u kojem treba da se sprovode zakoni u Srbiji, istao je predsednik FIC-a. Kako je rekao, na taj način se obezbeđuje predvidljivost u poslovanju i sprečavaju događaji kao što je nametanje taksi kompanijama od strane lokalnih samouprava.

On je rekao da je izvestan napredak ostvaren u domenima energetike i prostornog planiranja, kao i u oblastima privrednog prava, tržišta kapitala i izvršenog postupka, ali je naglasio značaj bolje primene novih propisa kako bi bio postignut njihov pun efekat u praksi.

Predsednik Saveta stranih investitora je zaključio da Savet podržava ekonomsku integraciju sa Evropskom unijom kako bi promovisao ekonomski rast i veću transparentnost. Nema sumnje da su ti ciljevi u interesu stanovnika Srbije, jer rast vodi zapošljavanju i društveno-ekonomskom razvoju.

U energetskom sektoru FIC vidi šansu za projekte iz oblasti ekologije, ali je neophodno donošenje podzakonskih akata i primena postojećih zakona. U sektoru nekretnina i građevinarstva ostvaren je napredak u procesu restitucije, ali je dalji napredak sektora takođe uslovljen punom primenom zakona.

Jonsen je ocenio da je poreska politika Srbije nepredvidljiva jer lokalne vlasti često povećavaju iznos lokalnih taksi.

"Politika poreskih stopa na republičkom nivou je dobra, ali na lokalnom nivou ima puno skrivenih poreza kao što su firmarine koje "pojačavaju osećaj nesigurnost u poslovanju stranih investitora", istakao je Jonsen.

Prema oceni FIC-a, Srbija je prošla kroz svetsku krizu bolje nego druge zemlje. Srbija je zadržala makroekonomsku stabilnost, a Vlada je vodila predvidljivu ekonomsku politiku što ostavlja prostor guverneru Narodne banke Srbije da malo relaksira monetarnu politiku, predložio je Jonson. Međutim, brzina oporavka privrede nije dovoljna da promeni negativne tendencije na tržištu rada, niti da doprinese značajnijem rastu javnih prihoda.

Vlada usvojila 700 zakona

Vlada Srbije spremna je da sa Savetom stranih investitora (FIC) dalje radi na unapređenju privredne klime u zemlji, izjavio je premijer Srbije Mirko Cvetković. On je na predstavljanju "Bele knjige" FIC-a kazao da Vlada Srbije i Savet stranih investitora imaju iste ciljeve a to je stvaranje ekonomski jake i konkurentne privrede Srbije.

Cvetković je naglasio da je Srbija u prethodnom periodu uložila ogroman napor da promeni ne samo negativnu sliku o sebi nego i stvarnost u regionu "kako bi naša evropska perspektiva bila osvarena".

Premijer je kazao da ovogodišnja "Bela knjiga" u predgovoru veliku pažnju usmerava na jedan veoma ozbiljan problem u zemlji, a to je visok nivo korupcije. On je dodao da je borba protiv korupcije bila prioritet i u dosadašnjem radu Vlade Srbije i da se od toga neće odustati.

"Postoje i ogromni problemi vezani za implementaciju zakona. Njihova brojnost i vremenski okvir u kojem su doneti uslovili su različitu praksu i nedoslednost u njihovom tumačenju i sprovođenju", kazao je premijer Srbije. "Zato će naši napori dalje biti usmereni ka doslednoj primeni propisa i ubrzanom radu na dokumentima koji će omogućiti primenu svih usvojenih zakona", istakao je Cvetković.

On je dodao da postoje brojne "makroekonomske neravnoteže koje moraju da se prevaziđu u uspostavljanju funkcionalne privrede, kao i brojni poslovi na poboljšanju privrednog ambijenta, posebno u primeni zajedničkih mera i preporuka".

Cvetković je podsetio da je od jula 2008. do novembra 2011. godine usvojeno preko 700 zakona, naglašavajući da je od 2000. godine do početka mandata ove vlade doneto manje od 500 zakona. "Svakako da usvajanje zakona nije samo po sebi cilj ali jeste prvi korak u regulisanju ključnih sfera života", kazao je srpski premijer.

Cvetković je dodao da vlada neće odustati od uspostavljanja efikasne i profesionalne administracije i da podršku Saveta stranih investitora shvata kao veliki doprinos na tom putu.

Već se, kako je kazao, uočavaju određeni znaci oporavka privrede zemlje i da procenjeni rast BDP-a iznosi oko 2%. Procena deficita platnog bilansa za kraj godine je oko 7,5 % BDP-a što je znatno manje nego 2008, kada je deficit bio 21,6 % BDP-a.

On je kazao i da je kurs već duže vreme relativno stabilan a promet na međubankarskom deviznom tržištu oko 100 miliona evra dnevno. Cvetković je rekao i da je Srbija u prvih sedam meseci ove godine privukla oko 1,6 milijardi dolara stranih direktnih investicija "što potvrđuje da je tržište Srbije atraktivno".

Pola preporuka nije uvaženo

Urednik "Bele knjige" Mihailo Crnobrnja istakao je da je po prvi put uveden pregled dosadašnje realizacije preporuka FIC-a. Od svih dosadašnih preporuka, ispunjene su 32 što je 14% svih preporuka. U 67 preporuka je ostvaren mali napredak dok u više od pola preporuka ili preciznije njih 129, nije ostvaren nikakav napredak.

Povodom predloga o popravljanju predvidljivosti poreskog sistema, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da poreske stope u vreme krize neće biti menjane. On je rekao da Srbija u poslednje tri godine nije povećavala poreze za razliku od drugih zemalja, niti će to činiti dok traje kriza javnih dugova u Evropskoj uniji.

On je najavio da će reforme u zemlji biti nastavljene u skladu sa evropskim propisima i uključivaće otklanjanje administrativnih prepreka u poslovanju. Reforme u poreskom sistemu su, kako je rekao Đelić, moguće na lokalnom novou, kako bi se podstaklo zapošljavanje i smanjila siva ekonomija.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke u Srbiji Goran Pitić je ukazao da se na lokalu propisi nedosledno sprovode, odnosno da se isti porezi i takse različito naplaćuju.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić je istakao da će inflacija u Srbiji nastaviti da pada i da će u planiranim okvirima za 2011. godinu biti u prvoj polovini, a možda i prvom kvartalu, iduće godine. Za ovu godinu centralna banka je predvidela inflaciju od 3 do 6%, a u 2012 od 2,5 do 5%.

Povodom zahteva privrednika da NBS smanji banakama obaveznu rezervu guverner je rekao da će to biti moguće, kao i dalje ublažavanje monetarne politike, tek kad inflacija bude u predviđenim okvirima.

Šoškić je podsetio da banke i sada imaju mogućnost da kreditiraju privredu jer su likvidne, a obaveznu rezervu izdvajaju samo za kratkoročne izvore finansiranja. Ukoliko bi na te izvore finansiranja bila smanjena obavezna rezerva to bi, prema oceni Šoškića, moglo da bude rizično za stabilnost finansijskog sistema zemlje.

Ministar ekonomije Nebojša Ćirić je rekao da smanjenje obavezne rezerve bankama ne bi negativno uticalo na inflaciju, a privredi bi omogućilo da dođe do novca i smanji nelikvidnost, što je njen gorući problem.

Ćirić je istakao da se reforma za pojednostavljenje birokratskih procedura, takozvana "giljotina propisa", sprovodi sporije nego što je bilo predviđeno. Do sada je, kako je rekao, sprovedeno 106 preporuka vezanih za "giljotinu propisa", 120 je u toku, a 74 nisu ni započele. Dosadašnjim ukidanjem suvišnih propisa i administrativnih prepreka godišnje uštede privrede su 150 miliona evra, a troškovi su od 300 do 400 miliona zbog toga što "giljotina propisa" nije spovedena do kraja.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Povezani sadržaj