Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije

Od Agencije za borbu protiv korupcije ne treba tražiti da magičnim štapićem reši problem rasprostranjene korupcije u Srbiji, ali je njen cilj da stvori sistem otporan na korupciju. Naredne godine i Agencija, ali i političke partije u Srbiji, naći će se na probi, budući da će se sprovesti prvi pravi nadzor finansiranja predizborne kampanje. Razočaranje agencije je da se pravom kontrolom finansiranja političkih partija do sada niko nije bavio, pa ona kreće od nule. Pored toga, u Srbiji se radi nova strategija za borbu protiv korupcije koja će insistirati na sprovođenju zakona i korišćenju institucija. U narednoj godini trebalo bi da počnu da se primenjuju i planovi integriteta, koji će uvesti jasne procedure u rad državnih organa i institucija i time smanjiti prostor za takozvanu "svakodnevnu" korupciju, a u toku su i napori da se bolje zaštite uzbunjivači, koji ukazuju na moguće zloupotrebe.

Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović

Naredna godina je izborna godina u Srbiji. Šta će se promeniti u kontroli finansiranja kampanje sa novim zakonom o finansiranju političkih partija i nadležnostima koje je Agencija dobila u tom domenu?

Najveće naše razočaranje kao institucije koja je dobila nadležnost u kontroli finansiranja političkih stranaka je bila činjenica da prethodnih sedam godina, koliko je bio na snazi prethodni zakon, niko nije izgradio praksu kontrole. Tako da mi zapravo počinjemo od nule.

Novi zakon je dobra vest za nas zato što smo se trudili da iz svih dostupnih izveštaja stručne javnosti i organa koji su bili nadležni da sprovode prethodni zakon dođemo do zaključka šta je dovelo do tako lošeg imidža političkih stranaka u javnosti.

Mi ćemo ga tek testirati na izborima 2012. i videti da li smo to sve dobro postavili.

Ne očekujem velike rezultate, jer nikad ne možete sve probleme rešiti jednim zakonom. Sve eventualne probleme rešavaćemo naknadno.

U Srbiji je široko rasprostranjena i takozvana sitna korupcija sa kojom se građani suočavaju prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Šta je "lek" za tu pojavu?

Sitna i svakodnevna korupcija je razultat i naših navika. U evropskim standardima to se zove lokalna tradicija i kultura. Naš stav je da ne postoji sitna i krupna korupcija, postoji samo kršenje zakona i nepoštovanje pravila i procedura.

Sitna korupcija je rezultat nejasnih internih procedura u institucijama ili neograničenog diskrecionog prava rukovodilaca koji mogu da kažu "ja ovo neću da potpišem", ili "ja ću ovo da držim" ili "neću to tako da ti odobrim" ili "moraš to da uradiš na ovaj način kako ti ja kažem".

Nije na građanima da prvi prestanu sa korupcijom, nego je na institucijama da građane uvere da će im pružiti uslugu ne očekujući da im se ta usluga plati. Sitna korupcija i percepcija o tome da su institucije loše je rezultat lošeg iskustva koje građani imaju. Da li je to njihovo lično iskustvo, člana porodice, poznanika ili kolege s posla, to je irelevantno. Dovoljan je jedan gradajnin koji je dobio nešto preko reda, brže, ili povoljnije, pa da svi napori padnu u vodu.

To je stepen svesti na kome moramo da radimo i do koga moramo da dođemo ako mislimo da društvo i država krenemo napred, bez obzira na to da li postajemo ili ne članica EU sutra ili za 20 godina.

Tome bi najviše trebalo da doprinesu planovi integriteta. Tu su ukupno tri elementa - zakon koji reguliše određenu oblast, plan integriteta koji reguliše unutrašnju strukturu i rad institucije i profesionalni kodeks ponašanja za svakog zaposlenog. Onda nemate improvizaciju.

Planovi integriteta najavljeni su za sledeću godinu. Kada očekujete rezultate te novine?

Najveća novina u pravnom sistemu Srbije jeste obaveza svih državnih organa da imaju karte integriteta. To je možda najsnažniji preventini mehanizam koji Agencija ima. Plan integriteta je analiza rizika od korupcije u jednoj instituciji.

Kroz planove integriteta naš cilj je da se procedure u institucijama standardizuju i da se diskreciona prava svedu na objektivne mere. To znači da usluge vezane za bilo kakve dozvole, odobrenja, saglasnosti koje građani traze pred državnim organima, neće moći da se pružaju na različit način u zavisnosti od opštine ili državnog organa. Na primer, ne bi trebalo više da se dešava da se građevinske dozvole u Vranju izdaju na jedan način i brže nego u Subotici.

Mi smo definisali 15 sektora, imali smo 15 radnih grupa i tokom cele godine smo sa u koordinaciji sa njima radili na izradi njihovih planova integriteta. Taj posao će se završiti u decembru ove godine, što zapravo omogućava da 2012. godine svaka institucija na osnovu sektorskog plana integriteta donese svoj plan.

Efekte očekujemo zaista tek od 2013. Preventivni mehanizmi su ipak nešto sporiji od represivnih, i rezultati se pokazuju u dužem roku određenim analizama i istraživanjima koja ćemo mi sprovoditi.

Zakon je Agenciji dao pravo i obavezu da nadzire, da daje smernice i da vodi računa o tome da ti planovi integriteta budu i primenjeni. Slično drugim institucijama u Srbiji, za nas će u narednoj godini najveći izazov biti primena zakona tj. da planovi integriteta postanu svakodnevna praksa.

Za sve to će od ključnog značaja biti informisanost građana, koliko ste aktivni na tom planu?

Od samog početka smo krenuli u opsežnu kampanju izveštavanja, ne samo funkcionera već i šire javnosti, o tome šta radimo i šta se od Agencije može očekivati. Ima još uvek nerazumevanja. Vrlo često se u javnosti smatra da smo institucija koja treba da otkriva i procesuira afere ili čak krivična dela, što mi naravno nismo.

Osim toga, radimo sa decom školskog uzrasta jer prevencija korupcije mora da počne od školskog uzrasta. Taj segment prevencije kod nas je zapostavljen i vrlo smo zadovoljni saradnjom sa školama, posebno sa profesorima građanskog vaspitanja.

Pomenuli ste da se od vas očekuju stvari za koje niste nadležni. Koja je vaša uloga u suzbijanju rasprostranjene korupcije u Srbiji?

Bilo bi lako kada bi Agencija bila ta institucija za koju se čekalo da bude osnovana pa da reši sve probleme. Mi smo samo jedna alka u sistemu koja ima svoju ulogu. Naš zadatak je da kroz mehanizme koji su nam na raspolaganju postavimo sistem koji će biti otporniji na korupciju. I kad radimo po predstavkama, smisao toga je da se utvrdi uzrok problema.

Nijedna institucija se do osnivanja Agencije nije bavila dugoročnim planiranjem mera za sprečavanje korupcije.

Imamo dobru saradnju sa policijom. Ali očekujemo da ovi oblici saradnje sa nadležnim institucijama postanu operativniji, da u skorijoj budućnosti svi razmenjujemo elektronske baze podataka i da možemo još brže da delujemo. Ne treba od nas međutim očekivati da ćemo otkrivati skandale.

Kako ocenjujete saradnju sa državnim organima?

Saradnja sa državnim organima je sporija nego sa drugim institucijama, to je naš najkraći zaključak. Ima institucija i ministarstava koji brzo reaguju, ima onih koji reaguju sporije, to može da bude uvek bolje i na tome insistiramo.

Državni aparat je u svim državama sveta spor, to je birokratski sistem protiv koga se treba boriti. Mi to radimo zaista uporno znajući da građani imaju probleme. Nisu svi isti, ali to je u globalu najslabija tačka i radimo na tome da se to popravi.

Za otkrivanje korupcije uzbunjivači mogu odigrati ključnu ulogu. Kada će njihova zaštita biti unapređena u Srbiji?

Zaštita uzbunjivača je ostala nerešena do kraja u našem pravnom, zakonodavnom i institucionalnom sistemu, i naravno u praksi. Mi smo kao država imali i preporuku Greka (GRECO) iz prethodnog kruga evaluacije da pojačamo praktične mehanizme zaštite.

Videli smo da ljudi koji se odvaže da prijave sumnje loše prođu. Ima još jedna specifičnost kod nas. Naime, prva stvar koja se radi u zaštiti je zaštita njihovog identiteta. Naše iskustvo, i to ne samo iskustvo Agencije, je da naši ljudi vrlo često ne žele da ostanu anonimni. Kada ljudi javno izlaze sa takvim podacima izazov zaštite je mnogo veći.

Neka rudimenatarna definicija uzbunjivača je uvedena u pravni sistem ali je nedovoljna. Mi smo u tom delu izmenili zakon o Agenciji prošle godine i omogućili da Agencija donese pravilnik o zaštiti uzbunjivača, koji smo i doneli u junu ove godine i kojim smo definisali osnovni postupak zaštite uzbunjivača pred Agencijom. Naravno da to nije sveobuhvatno, jer Agencija kroz pravilnik ne može da uvede obaveze državnim organima.

Kroz izradu pravilnika za koji je bila sastavljena mešovita radna grupa smo shvatili da će Srbiji verovatno biti potreban poseban zakon koji će regulisati pitanje zaštite uzbunjivača.

Na tome već uveliko radimo i zajedno sa Poverenikom za informacije i Zaštitnikom gradajana vodimo kampanju da se zakon (o uzbunjivačima) što pre donese.

Da li već imate neku povratnu informaciju?

Ima pozitivnih vibracija iz Vlade Srbije. Trebalo bi da se osnuje radna grupa, a nosilac tog posla bi po našoj oceni trebalo da bude Ministarstvo rada. To ne možemo mi da odredimo, već Vlada.

Pitanje je izborne kampanje i predstojećih izbora da li će biti vremena da se ova vlada time pozabavi ili će čekati neku novu. Mi za to vreme spremamo neke modele mogućih zakonskih rešenja koja bi bila najprimenjivija za Srbiju.

U toku je izrada nove strategije za borbu protiv korupcije. Šta će ona doneti?

Radimo nov strateški dokument u kojem neće samo biti obuhvaćeno zdravstvo i sektori koji su bili izostavljeni iz nekog razloga iz postojeće strategije. Ovo će biti opšti strateški antikoruptivni dokument koji Srbija usvaja za period od pet godina, 2011 - 2016. sa jasno definisanim ciljevima o tome šta Srbija želi da postigne u tom petogodišnjem periodu u oblasti borbe protiv korupcije.

Uža radna grupa formirana u maju je završila svoj posao, nacrt postoji, kao i osnovni okvir novog akcionog plana. To je predmet razmatranja šire radne grupe i mi ćemo do kraja decembra, u skladu sa rokom koji nam je postavila Vlada Srbije, imati dokument koji može da uđe u skupštinsku proceduru.

Šta je novina? Akcenat je stavljen na sprovođenje zakona, izvršavanje, institucionalno jačanje. Rezultat naše analize sadašnje strategije jeste da je zakonodavni i institucionalni okvir koji je ona postavila u velikoj meri ispunjen. Kad pogledate stepen ispunjenosti ovih dokumenata vidite da je doneto preko 90% zakona koji su bili planirani i osnovane su sve institucije. Vrlo je jasno i logično da nam sada predstoji da te institucije jačamo, da kapacitete u punoj meri koristimo i da se pozabavimo primenom zakona, delotvornim rezultatima i da obratimo pažnju da se kroz takav rad spreči korupcija.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da treba da dobijete veće mogućnosti za kontrolu imovinskih karata. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

Izveštaj Evropske komisije nisam na taj način pročitala. Pročitala sam deo koji se odnosi na Agenciju kao preporuku da se Agenciji omogući da ima dovoljno kapaciteta za obavljanje poslova, znači da ne treba da prestane podrška agenciji, podizanju njenih kapaciteta jer smo mi institucija koja se tek osniva. U tom smislu imamo veliku podršku EU.

Imamo dovoljno kapaciteta za proveru imovine u onom obimu koji smo odredili. Zakon je rekao da proveravamo imovinu funkcionera prema godišnjem planu provere. I prošle i ove godine zadržali smo istu odluku, ove godine smo je samo proširili i obuhvatili oko 400 najviših državnih funkcionera. Obim naše provere se ove godine odnosio na narodne poslanike, članove vlade, predsednika Republike, gradonačelnike kojih je 23 i menadžment javnih preduzeća na republičkom nivou.

Ne možemo da vodimo istragu o imovini funkcionera. Zadatak Agencije je da omogući javnu kontrolu kojom se sprečava da se neko koristeći javnu funkciju obogati dok je na toj funkciji.

Agencija kontroliše podatke koji su nam podneti u izveštajima,i upoređujemo ih sa podacima koje drugi državni organi vode u svojim zvaničnim bazama podataka. Dakle sve ono što zvanično imaju Poreska uprava, carina, MUP, katastar i sudovi jeste predmet naše provere i tu saradnju smo ostvarili.

Imamo pravo da podnosimo prekršajne prijave i da prosleđujemo tužilaštvu sa sumnjom na krivično delo kada nakon kontrole imovine i dalje postoji sumnja da nije prijavljena sva imovina ili da se podaci ne slažu. I to smo uradili u nekoliko slučajeva.

Moram da kažem da smo uspostavili dosta dobru saradnju sa funkcionerima, kao i sa državnim organima.

Smatramo da saradnjom sa funkcionerima, edukacijom i obaveštavanjem o njihovim obavezama i posledicama za nepridržavanje te obaveze možemo da postignemo bolje rezultate nego ako ih prozivamo i kažnjavamo jer cilj nijednog zakona, ili bar ne ovog, nije da se ljudi kažnjavaju i prozivaju, već da se njihov integritet podigne i da se pridržavamo pravila koja smo sami doneli.

Za sve te planove potrebna je i finansijska podrška države. Da li imate vesti o tome kakav ćete budžet dobiti u decembru za narednu godinu?

Iz razloga koji su nama u Agenciji nepoznati procedura kasni. Ministarstvo finansija još nije dostavilo predlog koji se obično pravi u skladu sa zakonom o budžetu. To naravno stvara određenu dozu zabrinutosti jer mi još, na početku novembra, ne znamo koji će biti obim mogućeg finansiranja da bismo mogli da reagujemo i predstavimo naše potrebe.

Ukoliko se budžet za 2012. ne usvoji na vreme i pristupi se privremenom finansiranju, to može Agenciji ozbiljno da nanese štetu zato što za narednu godinu u kojoj se održavaju redovni izbori Agencija ima pravo na dodatna sredstva iz budžeta za nadzor izbornih kampanja. U slučaju kašnjenja redovnog budžeta kasniće i ova sredstva i to bi u velikoj meri moglo da ugrozi rad posmatrača koje Agencija ima pravo da angažuje za ovaj posao.

Nadam se da neće doći do cajtnota u usvajanju budžeta, da ćemo biti u prilici da objasnimo razloge i troškove koje tražimo.

Oni nisu predstavljali veliki deo budžeta i iznosili su 160 miliona dinara. Sada mogu da budu uvećani za procenat zaposlenih. U tom budžetu 30% je predstavljao fond za plate, a mi sada imamo 50 % povećan broj zaposlenih. To nisu neka velika povećanja, nismo velike trošadžije.

U javnosti je postavljeno pitanje poverljivosti delova ugovora Srbije i Fijata. Kakav je vaš stav prema tome, da li je bilo propusta?

Ovo jeste osetljivo pitanje koje mora da se rešava pre svega između ugovornih strana. U obligacionim odnosima ugovorne strane imaju pravo da zahtevaju tajnost ugovora. Međutim, kada je jedna strana država koja ugovore zaključuje u interesu građana, onda ta ugovorna strana mora da ima u vidu i obaveze iz zakona o dostupnosti informacija javnosti. Ja nisam videla ugovor, taj problem sam pratila po medijima kao i svi građani.

To pitanje je moralo da se reši unapred, nije smelo ni u jednom trenutku da dođe do dileme koji deo ugovora možda ne sme da se objavi. To nije smelo da prođe bez razgovora prilikom sastavljanja tog ugovora, naravno da su krajnosti neprihvatljive.

Povezani sadržaj