U Srbiji ne postoje podaci o broju beskućnika, a podrška države je nedovoljna i svodi se na obezbeđivanje prenoćišta. Iz iskustava organizacija za pomoć beskućnicima može se zaključiti da stereotip po kojem se bez krova nad glavom uglavnom može naći muškarac srednjih godina koji ima problem sa alkoholom više ne važi, jer među beskućnicima danas ima dosta žena, mladih, pa i celih porodica. Organizacija Hausing centar (Housing Center) će uz finansijsku podršku EU u okviru projekta predstavljenog 10. novembra istraživati uzroke i razmere beskućništva u Srbiji i dati predloge za poboljšanje situacije.

Podatke o broju beskućnika u Srbiji bi trebalo da pruže rezultati popisa, koji se prvi put ove godine bavi i tim problemom.

Kako je na predstavljanju projekta rekao šef tima Vlade Srbije za socijalno uključivanje Žarko Šunderić država se i do sada bavila problemima beskućnika, ali na bazičnom nivou - obezbeđujući im krevet da prespavaju. Njihova prava, poput prava na zdravstvenu zaštitu, kao ni mogućnosti za aktivno učešće u društvu i rad, nisu sagledani. "Svesni smo da nije dovoljno dati osobi krevet i misliti da će problem tu stati", kazao je Šunderić.

Prema podacima Izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva tima za socijalno uključivanje, čak ni smeštajni kapaciteti za beskućnike nisu dovoljni. Prihvatilišta za odrasle imaju 104 mesta u Beogradu, 35 u Novom Sadu i 6 u Nišu i kroz njih prođe oko 520 osoba godišnje, dok prihvatilišta za decu postoje samo u Beogradu i Novom Sadu, a prihvatne stanice u 14 opština.

Da bi se društvo suočilo sa problemom beskućništva nije dovoljno znati njihov broj, već i uzroke zbog kojih su došli u tako tešku situaciju. Doskora se smatralo da je profil beskućnika muškarac u srednjim godinama, sam, koji ima probleme sa alkoholom, kazala je Branislava Žarković iz Hausing centra. Međutim, kako je navela, primetno je da među beskućnicima ima sve više žena, mladih, pa i čitavih porodica. Na samom početku projekta Hausing centar je počeo anketu po prihvatilištima u Beogradu. Oni su između ostalog naišli na čoveka koji se na ulici našao posle 30 godina rada zato što mu je penzija mala a ne može da radi, kao i invalid koga je brat izbacio iz stana u kojem su zajedno živeli.

U daljem toku projekta, Hausing centar će obići i druga mesta u Srbiji. Cilj je da se saznaju ne samo razmere problema, što su podaci koje će dati i popis, nego i da se istraže uzroci problema, odnosno šta je dovelo do toga da osoba više nema krov nad glavom i šta je sprečava da popravi uslove života. Pored toga, u okviru projekta će biti analiziran i pravni okvir u Srbiji u pogledu beskućnika, za koji je Žarković ocenila da je nedovoljan, a rezultat će biti konkretni predlozi za poboljšanje situacije.

Projekat će trajati do kraja maja 2012. godine, a sprovodi se uz pomoć britanske organizacije DISC. Izvršni direktor te organizacije Mark Viding (Weeding) kazao je da je sagledavanje uzroka problema od ključnog značaja za preduzimanje koraka.

Zavisnost od alkohola, konzumiranje droge i raspad porodice neki su od uzroka beskućništva svugde u svetu, ali u svakoj zemlji se utvrđuju i lokalni specifični problemi. Među uzrocima, kako je naveo, može biti i promena ekonomskih prilika, a njegova organizacija je u radu na severu Engleske nailazila na dosta slučajeva ostajanja bez krova nad glavom zbog dugova. Kako je istakao, među beskućnicima u tom delu Velike Britanije veliki udeo čine imigranti iz istočne i centralne Evrope, koji su bili žrtve kriminalnih aktivnosti i ostali bez sredstava za život.

Viding, čija organizacija se beskućništvom bavi 25 godina, ukazao je da su beskućnici potpuno van sistema pa se za njihovo uključivanje u društvo mora raditi na više nivoa. Potrebna je jasna definicija, utvrđivanje prioriteta kao i mere prevencije, ukazao je on. On je kazao, takođe, da se može početi i od malih stvari koje ne izizkuju mnogo novca, poput volonterskih aktivnosti i uključivanja dobrotvornih organizacija.

Viding je ukazao i na činjenicu da je beskućništvou velikoj meri skriven problem, budući da tek manji broj beskućnika spava na javnim posećenim mestima poput parkova.

Sa tom ocenom se složila i Branislava Žarković. Na pitanje da li se taj problem u Srbiji skriva, da li je svesno zanemarivan, ona je ocenila da je nedovoljna aktivnost posledica toga što nije zauzet adekvatan pristup, pa ni sam problem nije dobro definisan. U EU, kako je navela, postoji četiri nivoa beskućništva - osobe bez krova nad glavom, one koje su bez kuće, a smeštene su u institucijama, one koje imaju nesiguran smeštaj, odnoso ne znaju kada će bez njega ostati, i one koje imaju neodgovarajući smeštaj. Kada se problem tako posmatra vidi se da je on svakako svuda oko nas, ali dosta skriven. Zato je Srbiji potreban zakon koji che ovu oblast definisati na pravi način.

Napisao: S.V.

Povezani sadržaj