Poslovne banke u Srbiji moraće od 5. decembra transparentno da prikazuju kamate, a potraživanja od klijenata moći će da ustupe samo drugim bankama. Kako kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS), Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga unosi niz novih rešenja, među kojima su i to da je banka dužna da svoje usluge ponudi prvenstveno u dinarima. Odredbe srpskog zakona kojima se ukidaju skriveni troškovi prilikom odobravanja bankarske pozajmice i po kojima klijent ima pravo da se predomisli u roku od 14 dana i vrati kredit u potpunosti su u saglasnosti sa  regulativom na finansijskom tržištu EU koja je pre godinu i po dana upotpunjena odredbama o pravima korisnika kredita. Evropska regulativa o kreditima koja je stupila na snagu u februaru 2010. naročito insistira da banka uz odobravanje kredita mora da napravi za klijenta i jasan primer kojim će na jednostavan način ilustrovati njegove obaveze.

U kontekstu dominacije evra na srpskom tržištu, zakonodavac je novim zakonom predvideo da će banka omogućiti ugovaranje usluge vezane za stranu valutu tek na zahtev klijenta i uz ukazivanje na rizike kojima se izlaže. Banka je, kako se ističe, u obavezi da pri odobravanju i pri otplati kredita indeksiranog u stranoj valuti primenjuje zvanični srednji kurs.

Građani Srbije će prema novom zakonu imati pravo i da odustanu od zaključenog ugovora o kreditu, prekoračenju računa ili kreditnoj kartici 14 dana od zaključivanje ugovora bez navođenja razloga.

Posle slanja obaveštenja banci o odustajanju od korišćenja usluge klijent je dužan da najkasnije u roku od 30 dana vrati banci glavnicu i kamatu iz osnovnog posla za vreme korišćenja novca.

U slučaju kada za dobijanje kredita postoji obaveza polaganja namenskog depozita sa ugovorenom kamatom klijent ima pravo na primenu istog metoda obračuna kamate na taj depozit koji je primenjen i na obračun kamate na odobreni kredit.

Pravo na obaveštavanje

Prema Zakonu koji stupa na snagu 5. decembra građanin ima pravo da od banke najmanje dvaput godišnje dobije obaveštenje o stanju svog duga po ugovoru o kreditu, odnosno kreditnoj kartici, bez naknade.

Građanin ima pravo da u slučaju dozvoljenog prekoračenja računa, najmanje jedanput mesečno od banke dobije u pisanoj formi obaveštenje-izvod o svim promenama na njegovom računu, takođe bez naknade.

Klijenti mogu i da prevremeno otplate kredit uz umanjenje ukupne cene za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja ugovora, a banka nema pravo da naplati naknadu kod kredita sa promenljivom kamatom, osim kod stambenih kredita.

Naknada banaka za prevremenu otplatu kredita kod zajmova sa fiksnom kamatom, stambenih kredita i slučajeva kada je iznos prevremene otplate veći od milion dinara u toku 12 meseci ne može biti veća ni od pretrpljene štete ni od 1% prevremeno otplaćenog kredita.

Ukoliko je period između prveremenog i krajnjeg roka otplate kraći od godinu dana naknada ne može biti veća od 0,5 % pozajmice.

Prema novom zakonu, građani moraju odmah i bez odlaganja banci da prijave gubitak ili krađu platne kartice i zatraže blokadu, a nakon prijave korisnik ne snosi gubitke nastale zlouoptrebom kartice.

U EU obavezan primer

Evropska direktiva o kreditima koja je stupila na snagu u februaru 2010. fokusirana je na transparentnost tržišta i prava potrošača. Direktiva je predvidela niz informacija koje klijent mora da dobije pre nego što potpiše ugovor o kreditu kao i elemente ugovora.

Da bi klijenti mogli da uporede bankarske ponude i da bi im informacije bile jasnije, predugovorne informacije moraju biti predstavljene u standardizovanoj formi koja je poznata kao "Standardizovana evropska informacija o kreditima". Na primer, svaka banka mora da koristi ovaj obrazac kad reklamira kredit što znači da klijent obavezno dobija informaciju o standardizovanim godišnjim troškovima kredita.

Direktiva je predvidela dva osnovna prava za potrošače: dozvoljeno im je da odustanu od kredita u roku od 14 dana od potpisivanja ugovora bez davanja bilo kakvog objašnjenja. Drugo, građanima EU je dozvoljena prevremena otplata kredita, s tim da banka može da traži fer i objektivno procenjenu nadoknadu.

Kada banka predstavi klijentu kamatnu stopu, nju mora pratiti primer. Primer mora da sadrži iznos kredita, kamatnu stopu, sve dodatne troškove odobravanja kredita, godišnju efektivnu kamatnu stopu, i ako se radi o kupovini robe na odloženo, sve detalje o plaćanju unapred i ceni robe ako se plaća u kešu.

Ako klijent uzima keš kredit, onda primer mora da sadrži informacije o trajanju ugovora, ukupnoj sumi za otplatu, visini rate, s tim da je ova informacija opciona za kreditne kartice.

Novina je da klijent ima pravo da traži izveštaj o otplati kredita, ali ne češće od jednom mesečno u toku trajanja kredita. Banke su takođe u obavezi da obaveste klijente o bilo kakvim promenama kamatnih stopa pre nego što počne primena novih stopa.

Ako se klijent povuče iz kredita u roku do 14 dana, dužan je da vrati glavnicu i plati kamatu za sve dane koliko je kredit bio povučen. Banka, međutim, može da naplati proviziju za prevremeno otplaćeni kredit, ali taj iznos ne sme biti veći od 1% ili 0,5% iznosa koji je preveremeno isplaćen.

Ako je zahtev za kredit odbijen zbog informacija koje je banka dobila od kreditnog biroa, banka je dužna da obavesti klijenta o odluci. Takođe, dužna je i da otkrije koja kreditna agencija je izvor informacija o klijentu, i da klijentu da kontakte u toj agenciji.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Povezani sadržaj