Religiozni građani Srbije nisu protiv evropskih integracija, a uključenju Srbije u EU najnaklonjeniji su tradicionalni vernici, njih 89%, pokazalo je istraživanje "Religioznost građana Srbije i njihov odnos prema procesu evropskih integracija" koje je rađeno od jula 2010. do februara ove godine na reprezentativnom uzorku. Učesnici skupa o ovom istraživanju naglasili su da rezultati ankete pokazuju da ne postoji vidljiva veza između verskog opredeljenja i straha od ulaska u EU. U poređenju sa ranijim istraživanjima, manje je neopredeljenih građana kad je reč o izjašnjavanju o religioznosti, a više onih koji redovno idu u crkvu ili se svakodnevno mole. U tom kontekstu ne treba da iznenadi ako se jednog dana na srpskoj političkoj sceni pojavi stranka slična nemačkoj Hrišćansko-demokratskoj uniji.

Istraživanje je osmislio Hrišćanski kulturni centar, dok su finansijsku podršku pružili Fondacija Konrad Adenauer - kancelarije u Beogradu i Berlinu, i Centar za evropske studije iz Brisela.

Istraživanje je potvrdilo konfesionalno izjašnjavanje građana sa popisa iz 2002. Međutim, u poređenju sa istraživanjem Filozofskog fakulteta iz 1999. broj građana koji se opredeljuju kao religiozni je porastao. Tada je bilo 59%, a u istraživanju iz 2010. godine 78% građana smatralo je da je religiozno, navela je profesorka Filozofskog fakulteta Dragana Radisavljević Ćiparizović.

"Neopredeljeni su se opredelili u odnosu na 1999. godinu u korist vernika", istakla je Ćiparizović. Kao primer je navela da je pre jedanaest godina 2,1% građana reklo da svaki put ide na liturgiju, dok je 2010. to reklo 9,8%. Praktikovanje svakodnevne molitve se gotovo dupliralo, sa 15,9% onih koji su praktikovali taj čin 1999. na 27% u najnovijem istraživanju.

Građani Srbije takođe nemaju preterano poverenje u institucije. Na prvom mestu je crkva, zatim sledi obrazovni sistem, i na trećem mestu je vojska. Od 18 institucija, EU je na desetom mestu, a na dnu liste su NATO, mediji i političke stranke.

Više od polovine građana ili njih 54% je podržavalo priključenje Srbije EU. Pomalo iznenađuje podatak da su uključenju u EU najnaklonjeniji tradicionali vernici njih 89%. Zatim slede ambivalentni sa 67%, kazala je Ćiparizović.

Istraživanje je pokazalo da 64,9% ispitanika smatra da priključenje Srbije Evropskoj uniji neće dovesti do gubitka verskog i nacionalnog identiteta, dok 22,9% ispitanih građana Srbije smatra suprotno.

Veliko ili veoma veliko poverenje u Evropsku uniju ima 19% ispitanika pravoslavne veroispovesti, dok je taj procenat znatno viši kod pripadnika drugih veroispovesti. U EU potpuno ili delimično veruje 34% katolika i 50% protestanata.

Verski dijalog podržava 50,9%  pravoslavnih i 48,9% evangelističkih i protestantskih ispitanika.

Stereotipi u Srbiji i u Evropi

Prvi zaključak učesnika skupa je da versko opredeljenje i podrška evropskim integracijama nisu u izrazito negativnoj korelaciji.

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer naglasio je da moć EU da promoviše vrednosti predstavlja vrlo moćnu alatku za razbijanje zidova između religija. On je naglasio da je jako važno da se EU bavi očekivanjima građana.

Komentarišući ankete po kojima više od 50% građana Srbije podržava EU, Dežer je naglasio da takvi rezultati otvaraju nekoliko pitanja. Prvo je šta će EU doneti Srbiji, a drugo je uloga verskih institucija u procesu integracija. EU je, naglasio je Dežer, često viđena kao ekonomsko-politička unija, a često se zaboravlja da je EU zajednica vrednosti.

Kako je rekao, najnovije istraživanje je pokazalo snažno približavanje religioznosti i podrške evropskim integracijama u Srbiji.

Panajotis Tasiopulos iz Centra za evropska istraživanja u Briselu ocenio je da bi integracija Zapadnog Balkana bez Srbije bila nepotpuna. Ovaj Centar je tink-tenk koji se sastoji od 21 fondacije i povezan je sa Evropskom narodnom strankom. "Srbija ima svoje mesto u EU. Činjenica da je to dominantno pravoslavna zemlja može samo pozitivno da doprinese mozaiku EU", kazao je Tasiopulos.

Građanima treba crkva

Učesnici skupa su istakli da uprkos činjenici da crkva gubi podršku u EU, građani imaju potrebu da im crkva i dalje bude vodič. Henri Bone iz fondacije Konrad Adenauer ocenio je da u aktuelnoj krizi Nemci gube poverenje u evropski projekat, evropske institucije i vrednosti solidarnosti i međusobnog uvažavanja.

Takav trend je posledica činjenice da slabi uticaj socijalne tradicije, rekao je on. Sa druge strane, uloga crkve u Nemačkoj i Srbiji je nikad važnija jer je građanima potrebna podrška crkve. Međutim, on je istakao da religiozne organizacije baš kao i politika moraju da se prilagode novim okolnostima. "Sveštenici ne mogu da smatraju za gotovu stvar da će ih ljudi slediti",smatra Bone.

Građanima i dalje treba podrška i vodič zbog čega crkva mora da igra aktivniju ulogu i da pomogne ljudima da pronađu rešenja za svoje probleme. To znači da bi crkve trebalo da se uključe u reformske procese u EU.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je da je veza evropskih integracija i religioznosti građana obeležena brojnim predrasudama koje ovo istraživanje nije potvrdilo.

U Evropi ima struja koje smatraju da Turskoj i zemljama jugoistočne Evrope nije mesto u EU. Argument za tu predrasudu je da zemlje Balkana baštine vizantijsko nasleđe i da nemaju demokratsku kulturu, zbog čega proširenje treba zadržati na protestantskim i katoličkim zemljama.

U Srbiji ima takođe razmišljanja da Srbiji nije mesto u krugu zapadnohrišćanskih zemalja, jer bi ulaskom u EU zemlja izgubila nacionalni i kukturni indentitet.

Za Simića je pomalo iznenađujući nalaz iz istraživanja da se dosta građana Srbije, čak njih 93%, izjašnjavaju kao vernici. To važi i za većinsku naciju, i za manjinske zajednice.

Drugi zanimljiv detalj je da veliki procenat vernika praktikuje tradicionalne obrede krštenja, slave i venčanja, ali na pitanje u kojoj meri praktikuju redovne odaske u crkvu, procenti značajno opadaju. Građani takođe očekuju veće pojavljivanje crkve u javnom životu.

Veliku potrebu za crkvom u Srbiji u poređenju sa EU, Simić tumači kao posledicu neizgrađenih institucija tržišne privrede i brojnih nepravdi u tranziciji koje su pogodile mnoge ljude. "Potreba za crkvom je odgovor na brojne pojave u društvu kao što je kriminalizacija", naveo je Simić. Sa druge strane, ulogu crkve relativizuje ocena ispitanika da neće ispuniti njihova očekivanja.

SPC za evrointegracije

Iz Simićevog ambasadorskog iskustva u Francuskoj, apsolutno nema mesta stereotipu da među crkvama postoji "verska gvozdena zaveza". Kako je ocenio, stepen integrisanosti srpske eparhije u zapadnoj Evropi je dobar. On je kao primer naveo brojne srpske crkve koje su prethodno bile protestantske bogomolje, kao i pravoslavne manastire u kojima nijedna monahinja nije Srpkinja. Takođe, ima puno primera da su Francuzi prešli u pravoslavlje i da se u pravoslavnim crkvama služi na francuskom.

Prema Simićevim rečima, na srpskoj političkoj sceni ima prostora za stvaranje partije sa religijskom orijentacijom. "Da li je realno očekivati da u Srbiji postoji partija poput nemačke Hrišćansko-demokratske partije, ili da Dveri postanu deo Evropske narodne stranke? Iz ovog istraživanja proističe da takva mogućnost nije isključena", naveo je Simić.

Profesor Radovan Bigović iz Hrišćanskog kulturnog centra rekao je da "ljubav Srbije prema narodima Evrope neće prestati makar Srbija ne postane članica EU i makar ta ljubav ne bude bila uzvraćena". On je istakao da su integracije suština učenja Srpske pravoslavne crkve, ali da je srpska crkva protiv asimilacije naroda. "Pravoslava crkva se svakodnevno moli za sve ljude, ceo svet, a ne samo za pravoslavne vernike", rekao je on.

Verski poglavari složili su se da istraživanje može da bude od velike pomoći kako bi se celovitije sagledala uloga crkve u evropskim integracijama. Međutim, oni su istakli da podatke ne treba uopštavati na sve verske zajednice.

Episkop remezijanski Andrej Ćilerdžić, inače rođen u dijaspori, kritikovao je što SPC nije uticala da više građana iz srpske dijaspore prisustvuje međucrkvenim skupovima u Evropi. U isto vreme on je uputio i kritiku na račun EU jer je dozvolila da doskorašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor poziva Hrvate na solidarnost sa generalima optuženim za zločine, što se u Srbiji nije dogodilo.

On je istakao da SPC učestvuje u velikim crkvenim evropskim telima i da već dugo postoji dijalog između SPC i Evropske narodne stranke.

Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar smatra da bi možda veću pažnju trebalo posvetiti verskim manjinama iako on nema nikakve podatake već to sugeriše na osnovu utisaka vernika. On je istakao da rezultate istraživanja ne treba generalizovati na sve verske zajednice već treba ispitati uticaj socijalnog učenja crkve na društvene odnose i shvatanje evropskih integracija.

"Proslava 1700 godina od Milanskog edikta odlična je prilika da svi razmišljamo o odnosu crkava", predložio je Hočevar.

Muslimani u zemljama u kojima žive ili su živeli nisu nikome silom nametali verske i kulturne principe, istakao je glavni imam beogradski Mustafa Jusufspahić.

izvor: EurAktiv Srbija

Povezani sadržaj