Majkl Devenport (Michael Davenport), ambasador Velike Britanije u Beogradu

Za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbija bi do marta trebalo da sprovede postignute sporazume s Prištinom i da zaključivanjem sporazuma pokaže da je spremna da sarađuje s Prištinom u regionalnim okvirima. Očekujemo i da ostvari punu saradnju sa Euleksom, kao i da se na severu Kosova omogući sloboda kretanja. Britanija podržava odluku Evropskog saveta o odlaganju dodeljivanja statusa kandidata Srbiji, ta odluka je "ohrabrujuća", ali Beograd mora da preduzme neophodne korake. Politika "i Kosovo i EU" nije protivrečna, ukoliko se tumači kroz prizmu garancija za kosovske Srbe i druge manjinske zajednice.

Razgovarali: Andrej Zarević i Maja Poznatov

Povodom odluke Evropskog saveta o zahtavu Srbije za dodeljivanje statusa kandidata, kakav je bio stav Velike Britanije i zašto?

Velika Britanija podržava odluku Evropskog saveta. Srbija je napravila značajan napredak ka kandidaturi. Sprovela je važne i opsežne reforme i ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom. Kao što znate, i Evropska komisija u izveštaju i Evropski savet u svojim zaključcima priznaju taj napredak.

Srbija, takođe, učestvuje u dijalogu s Prištinom. Ipak, mislim da je članicama EU potrebno, kao što se navodi u zaključcima Saveta, da vide da Srbija sprovodi sve sporazume koji su do sada postignuti u dijalogu. To je bio kriterijum u mišljenju Komisije. Srbija takođe treba da uveri članice da je spremna da radi s Kosovom kao partnerom na planu regionalne saradnje zaključivanjem sporazuma u toj oblasti. Takođe nam je potrebno, kao što se navodi u zaključcima, da vidimo punu saradnju Srbije i Euleksa, kao i uspostavljanje slobode kretanja na severu Kosova.

Mislim da je to ohrabrujuća poruka, ali je potrebno da vidimo te korake.

Pre odluke Evropskog saveta dosta se govorilo o tome da članice EU ne mogu da se lako dogovore o Srbiji, da su neke od njih, na primer Nemačka, smatrale da Srbija nije ostvarila dovoljan napredak za status kandidata. Kakav je bio stav Britanije u tom trenutku?

Britanija podržava zaključke Saveta što su zaključci svih 27 članica. Mislimo da ti zaključci predstavljaju naš stav, ali i stav svih 27 članica. To nudi mogućnost svima nama, ali i mogućnost Srbiji da potkrepi još više mišljenje Komisije i omogući da Saveta prepozna napredak, a napredak mora biti vidljiv u tačno određenim tačkama na koje je Savet jasno ukazao.

Da li mislite da bi odluka Evropskog saveta mogla da se negativno odrazi na proces evropskih integracija u Srbiji i na proveropsku vladu ili snage u zemlji?

Nadam se da će zaključci Saveta zapravo stimulisati srpsku vlast da preduzme neophodne korake tako da Srbija može nastaviti putem evropskih integracija, što je, kako je rekao predsednik (Srbije Boris) Tadić, najviši prioritet njegove vlade. I mi smo zadovoljni da čujemo da je predsednik u reagovanju na zaključke Saveta u petak potvrdio svoju posvećenost putu Srbije ka EU.

Važno je imati na umu da je nastavljanje tim putem, ka većoj i dubljoj integraciji, posebno u interesu građana Srbije. Dalje usklađivanje Srbije i EU može doneti opipljive koristi - i u pogledu vrednosti koje (EU) zastupa i u pogledu ekonomskih koristi. I, kao što je sam predsednik više puta podvukao, reforme koje je Srbija preduzala u cilju pridruživanja EU preduzete su zato što su i u interesu Srbije.

Kako shvatate politiku Srbije ili srpske vlade "i Kosovo i EU"?

Mislim da ta dva prioriteta ne moraju da budu shvaćeni kao suprotstavljeni pod uslovom da se politika Srbije prema Kosovu prevashodno odnosi na zaštitu legitimnih prava srpske manjine na Kosovu i severno i južno od Ibra. EU je takođe suštinski zainteresovan za zaštitu tih prava.

Ako je regionalno predstavljanje Kosova glavna prepreka, da li je realno očekivati da sporazum bude postignut pre februara ili marta, imajući u vidu stavove Beograda i Prištine?

Prvo, mislim da će biti važno da se u cilju pozitivne odluke u februaru i martu efikasno primene svi sporazumi postignuti u dijalogu s Prištinom. Kao što znate, krenulo se sa carinskim pečatima i razmenom matičnih knjiga, ali je potrebno i sprovođenje u drugim oblastima u kojima su postignuti sporazumi, posebno u oblasti slobode kretanja na šta se srpska vlada obavezala da će uraditi do 26. decembra. Tu je i sporazum o diplomama, što je važno za srpske građane albanske nacionalnosti zbog šansi za zaposlenje, kao i o integrisanom upravljanju granicama/linijama koji je postignut. Potrebno je da vidimo napredak u tome.

Pozdravljam opredeljenje srpske vlade da nastavi dijalog, što je predsednik Tadić istakao u petak. Znam da će kontakti u dijalogu ubrzo biti obnovljeni. Voleli bismo da usledi i napredak. Potrebno je da vidimo da se Srbija konstruktivno i kreativno angažuje s EU i Prištinom u nalaženju rešenja koje će omogućiti Kosovu da učestvuje u regionalnoj saradnji.

To je, naravno, važno za kandidaturu Srbije ali i za Srbiju u smislu odnosa s njenim susedima koji su već priznali Kosovo. Verujem da postoji snažan interes Srbije da konstruktivno i kreativno napreduje u regionalnoj saradnji.

Da li međunarodna zajednica ima neki predlog rešenja za regionalno predstavljanje Kosova?

Kao što sam rekao, dosta se napredovalo u dijalogu uz posredovanje EU, uključujući   pitanje regionalne saradnje. Iznet je niz mogućih rešenja, ali kao i sa svakim pregovorima ove vrste, kao što je predsednik Tadić ranije rekao, potrebno je da obe strane budu spremne da prihvate rešenja koja nisu sasvim idealna a to znači da je potrebna fleksibilnost i spremnost da se preispitaju ušančene pozicije.

Da li EU može na neki način da izvrši pritisak kako bi sprečila Prištinu da blokira napredak u dijalogu?

Kao i u svakom dijalogu, potrebno je da obe strane učestvuju. Kao što znate, pregovori tokom 2011. bili su povremeno teški i rasprave o nekim pitanjima su bile prilično duge i teške. Ipak, nemam utisak da je u interesu Prištine ili Beograda da blokiraju proces. Priština je preduzela neophodne mere za sprovođenje do sada postignutih dogovora i uveren sam da Beograd zapravo želi da uradi isto. Mislim da postoji prostor za optimizam u tom pogledu.

Kakav je stav britanskih vlasti o predlogu švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta da se organizuju razgovori o severu Kosova?

Niko ne treba da isključi dalje razgovore, ali verujem da fokus sada treba da bude na ostvarivanju napretka u dijalogu.

S obzirom da su sporazumi sa Prištinom bili protumačeni kao uslovi za početak pregovora o pristupanju, šta Srbija treba da učini da bi došlo do pokretanja tih pregovora i kada se oni mogu očekivati, ako Srbija u martu dobije status kandidata?

Sada govorimo o tome šta Srbija treba da uradi da obezbedi status kandidata i, kao i u slučaju svih zemalja potencijalnih kadidata, Evropski savet će utvrđivati koji su dalji koraci potrebni i kada pristupni pregovori treba da počnu.

Mislim da je jasno da će određivanje datuma zahtevati postojanje zamaha u dijalogu s Prištinom i kredibilna uveravanja za normalizaciju odnosa s Kosovom.

Ako Srbija ispuni uslove do marta, da li bi bilo moguće da se datum pregovora dobije do juna ili kraja sledeće godine ili će se za odluku ponovo čekati decembar?

O tome će odlučivati Savet u martu. Mislim da fokus sada treba da bude praćenje preporukama Evropskog saveta i preduzimanje neophodnih koraka tako da Srbija može steći status kandidata. O tome sada pričamo.

Govori se da su pristupanje NATO-u i EU zasebni procesi. Ali, da li bi pristupanje NATO-u ili spremnost za to bili shvaćeni kao dokaz snaže posvećenosti vrednostima liberalne demokratije i u tom smislu kao implus Briselu u vezi sa evropskim integracijama Srbije?

U pravu ste, to su odvojeni procesi. Ali su oni očigledno i povezani procesi zato što EU i NATO veoma isprepletani. Kada pogledate članstvo u tim dvema organizacijama, većina članica NATO su takođe članice EU. Ali pitanje napredovanja u evropskim i NATO integracijama za Srbiju su očigledno odvojene stvari.

Moja vlada pozdravlja interesovanje Srbije za približavanje s NATO-m. Pozdravljamo korake koje je Srbija preduzela u poslednjih 12 meseci u razvijanju odnosa, tešnjeg radnog partnerstva s NATO. Nadamo se da će se u tome dalje napredovati i nudimo svu pomoć koju možemo Srbiji da to postigne.

Kada možemo očekivati bezvizni režim za putovanja u Britaniju i šta Srbija mora da uradi da bi se to desilo? Da li postoje neki politički kriterijumi?

Nema političkih kriterijuma. Velika Britanija razmatra eventualno preispitivanje viznih aranžmana širom sveta, pa i za srpske građane. U međuvremenu, izdajemo vize mnogo većem broju srpskih građana nego pre i sada nam dolazi više srpskih građana nego ikada pre.

Da li ste zadovoljni ekonomskom saradnjom između Britanije i Srbije i da li postoji mogućnost za njeno unapređenje?

Nisam zadovoljan obimom trgovine i investicija između Britanije i Srbije i naravno da verujem da ima mesta za unapređenje. Sa zadovoljstvom mogu reći da se, i pored teških ekonomskih okolnosti u kojima se nalazimo, trgovina između Srbije i Britanije razvija. Ove godine je povećana 20% u odnosu na prošlu godinu, ali se krenulo od relativno male razmene.

Moja ambasada radi naporno u saradnji sa srpskim vlastima i kolegama i britanskom i srpskom privrednom komorom da olakša kontakte između srpskih i britanskih preduzeća u oblastima u kojima ustanovimo potencijal za plodnu i obostrano unosnu saradnju.

Koji bi se, po vašem mišljenju, srpski proizvodi mogli plasirati na britansko tržište?

Mislim da srpski izvoz ima potencijal za rast. Zapravo, srpski izvoz se povećava nešto brže nego britanski izvoz u Srbiju. Mislim da ima potencijala za rast u velikom broju oblasti, Srbija posebno u oblasti ekonomije znanja ima potencijal za izvoz, ne samo u Veliku Britaniju nego i drugde. Imate veoma obučeno i obrazovano stanovništvo i potencijal da uradite mnogo više u oblasti visoke tehnologije i informacione tehnologije u budućnosti.

Sadašnja situacija u EU zbog krize i stav Britanije u pogledu stvaranja fiskalne unije izazivaju potrese. Da li smatrate da će Britanija biti izolovana ili je i dalje deo Evrope? U zemlji takođe jača evroskepticiza, da li nam možete reći nešto o tome?

Britanija je i dalje deo EU i to će i ostati. Premijer Dejvid Kameron je to jasno stavio do znanja. EU je od suštinskog značaja za Veliku Britaniju iz mnogo razloga. Jedan je od najvećih izvora investicija u Britaniji, ali je i naš najveći trgovinski partner. Kada govorimo o našem opredeljenju za EU, reč je i o nastavku posvećenosti nas i naših partnera jedinstvenom tržištu i njegovom širenju i na zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, kroz proces integracije.

Naše opredeljenje je jasno. Premijer je objasnio razloge za svoju odluku da se ne učestvuje u novom sporazumu o kome se razgovaralo u petak i očigledno ima snažnu podršku za to u Velikoj Britaniji.

Povezani sadržaj