Srbija može da računa na dodatna sredstva iz budžeta Evropske unije ako njen sused – Hrvatska, postane članica te organizacije tokom 2012. godine, rekao je za EurActiv Srbija koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije Ognjen Mirić.

On je objasnio da je iz briselskog budžeta za Srbiju već opredeljeno 1,4 milijarde evra za period od 2007. do kraja 2013. godine, ali da može da se očekuje još novca u slučaju pristupanja Hrvatske Uniji. Sredstva koja je, naime, Unija planirala za Hrvatsku za 2012. i 2013. godinu u iznosu od oko 325 miliona evra, bila bi na raspolaganju ostalim državama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

"Među tim državama je i Srbija. Srpska administracija preduzima sve neophodne korake kao što su uvođenje sopstvenih struktura za upravljanje sredstvima, priprema projektne dokumentacije, pa i lobiranje u Briselu, kako bi najveći deo tih sredstava bio namenjen upravo našoj zemlji", rekao je Mirić.

Osim lobiranja za dobijanje "hrvatskog viška", predstavnici Vlade Srbije u saradnji sa Evropskom komisijom utvrđuju i mogućnosti za povećanje sredstava namenjenih državama Zapadnog Balkana. Unutar Evropske komisije je, naime, počela debata o budžetu za naredni finansijski ciklus za period od 2014. do 2020. godine, a u okviru te debate će biti opredeljena i sredstva predpristupne pomoći zemljama regiona. Cilj razgovora o povećanju sredstava za Zapadni Balkan je, prema tvrdnjama Mirića, podrška bržem društveno-ekonomskom razvoju regiona, ali i efikasnija priprema za korišćenje strukturnih fondova koji su dostupni isključivo državama članicama EU i koji su pet do 10 puta veći od sredstava u predpristupnoj fazi.

Kandidatura za članstvo donosi novac srpskoj poljoprivredi

Srbija je iz Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA) za period od 2007. do kraja 2013. godine dobila 1,4 milijarde evra. Za sada su joj od pet komponenti IPA fondova, dostupne dve - za tranziciju i izgradnju institucija (reforma državne uprave, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim) i za prekograničnu saradnju. Kada stekne status kandidata za članstvo, Srbija će moći da računa i na novac za poljoprivredni razvoj.

"Sticanje statusa kandidata za članstvo u EU otvoriće Srbiji pristup novim kompomentama IPA, a to su regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj. Pored statusa kandidata, kao drugi uslov za korišćenje sredstava iz ovih komponenti je i decentralizovani sistem upravljanja fondovima, koji u praksi podrazumeva izgrađene institucije Vlade koje će samostalno obavljati poslove javnih nabavki, ugovaranja, plaćanja i kontrole trošenja sredstava", kazao je Mirić.

Prva komponenta koja Srbiji stoji na raspolaganju nakon sticanja statusa kandidata za članstvo u Uniji – regionalni razvoj, obuhvata ulaganje u životnu sredinu, saobraćaj i konkurentnost. Srbiji će vremenom biti otvorena i komponenta za razvoj ljudskih resursa, čime će biti obuhvaćene pripreme za programiranje i upravljanje Evropskim socijalnim fondom u okviru Evropske strategije zapošljavanja. Peta i poslednja komponenta IPA fondova je upravo ona koja privlači najveću pažnju u Srbiji, a to je ruralni razvoj, koji će doneti novac srpskim poljoprivrednicima za unapređenje delatnosti kojom se bave.

Sva sredstva iz IPA fondova se potroše

Ognjen Mirić je objasnio da je politika EU, kada je o IPA fondovima reč, takva da propisuje obavezno trošenje sredstava u periodu od dve godine nakon potpisivanja finansijskog ugovora o dodeli tih sredstava. Neutrošen novac se, naveo je on, vraća Evropskoj komisiji.

Srbija, međutim, nije imala problem da sredstva iz IPA fondova potroši. "U dosadašnjem periodu uspešno smo realizovali sve odobrene projekte i nije bilo neutrošenih IPA sredstava", kazao je Mirić.

Proces koji vodi dobijanju sredstava iz IPA fondova je veoma složen. Republika Srbija predlaže projekte Evropskoj komisiji, koja treba da ih odobri. Projekti sadrže mnogobrojne elemente – od strateškog okvira predloga projekta, preko detaljnog objašnjenja o njegovom doprinosu, do projektovanog budžeta za njegovu realizaciju. Pregovori sa Komisijom o projektima mogu da traju i do godinu dana, pre nego što ona odluči da ih odobri. Korisnici sredstava za projekte su državne institucije, lokalna samouprava i civilni sektor, a ovlašćeni predlagači projekata ministarstva, posebne organizacije obrazovane Zakonom o ministarstvima, službe Vlade, Narodna skupština i Narodna banka Srbije.

Zbog složene birokratske procedure, realizacija projekata ne počinje u onoj godini za koju su sredstva planirana, već kasnije. Tako su, na primer, projekti koji su finansirani iz IPA fonda za 2007, počeli sa realizacijom tek u 2009. godini.

Projekti u okviru IPA za 2011. su dostavljeni Evropskoj komisiji u julu 2010. godine. Ognjen Mirić je kazao da se odobrenje Komisije za te projekte očekuje početkom naredne godine, što bi omogućilo početak realizacije projekata u drugoj polovini 2012. godine. Ta sredstva će, između ostalog, omogućiti finansiranje Dunavske strategije i modernizaciju pruge Novi Sad – Subotica.

Odobreni projekti se, prema Mirićevim rečima, grupišu u tri oblasti: politički kriterijumi, društveno-ekonomski razvoj i evropski standardi. Projekti su raznovrsni pa je tako iz IPA fonda za 2007. godinu potrošeno dva miliona evra za standardizovani sistem obuke sudija i tužilaca, a iz sredstava za narednu godinu je isto toliko potrošeno na borbu protiv korupcije.

Primer projekata iz oblasti društveno-ekonomskog razvoja je smanjenje emisija iz termoelektrane Nikola Tesla, predviđene sredstvima IPA za 2007. godinu. Vrednost projekta iznosila je 12 miliona evra. U okviru oblasti evropskih standarda izvdojeno je dva miliona evra za sprovođenje Sporazuma o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru, dok je na razvoj informacionog sistema za kontrolu prelaska državne granice potrošeno četiri miliona evra.

autor: Mirjana Pantić

Linkovi

Institucije

Privredna komora Srbije: Instrument za predpristupnu pomoć

 

Evropska unija

Savet EU: Council Regulation (EC) No 1085/2006

Evropska komisija: Instrument for Pre-Accession Assistance

 

Povezani sadržaj