Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Problemi u medijima ne rešavaju se na vreme
|
|
|
|
Objavljeno : 28.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji i dalje nisu rešena značajna pitanja za funkcionisanje medija, poput vlasništva i dodele budžetskih sredstava. Razlog za to je, kako je rekao stručnjak za medije Rade Veljanovski, što su državne institucije izbegavale da se tim pitanjima na vreme bave. Status državne novinske agencije u Srbiji, kvalitet javnog RTV servisa i značaj transparentnog finansiranja za kvalitet medija neka su od pitanja koja su razmotrena na predstavljanju časopisa Izazovi evropskih integracija, čiji novi broj je posvećen medijima.
"Nije sjajno što razgovaramo o tome na ovaj način tek posle 11 godina", rekao je Veljanovski na predstavljanju Izazova medijskih integracija posvećenih medijima. Veljanovski je rekao da bi, da se o ovoj temi razgovaralo u prvih godinu dana od petooktobarskih promena 2000. godine, do sada mnoge stvari o kojima se sada razgovara bile jasnije. Kao primere je naveo pitanja koje medije treba država da finansira i osniva, pod kojim uslovima i standardima, kako rešiti status Tanjuga i koje moderne evropske standarde Srbija kao zemlja u tranziciji realno može da primeni.
"Mi smo nažalost imali ovih 10-11 godina situaciju u kojoj država, zvanične institucije vlasti, uporno izbegavale da se izjasne o svim tim pitanjima", rekao je Veljanovski, dodavši da se država u zakonodavna pitanja aktivnije uključila tek u prethodnih godinu do dve.
U izjavi za EurAktiv Veljanovski je izrazio žaljenje što se za sada čini da će se mediji i dalje finansirati direktno iz budžeta, umesto projektnog finansiranja koje su predlagali članovi za izradu medijske strategije, među kojima je i on. "Nažalost i dalje dominira stav da država treba da ima na spisku jedan broj medija kojima će iz budžeta davati novac bez obzira na to kako oni tu svoju funkciju ostvaruju", rekao je Veljanovski.
On je postavio i pitanje uticaja koji se na takav način može izvršiti na medije. "Iz toga proizlazi da će se onima koji su na vlasti, moćni, verovatno dopadati da ti mediji i dalje malo više njih promovišu, pa će to tretirati kao ostvarivanje javnih interesa i zato ih i dalje imati na spisku onih koji im pomažu", rekao je on.
Background Vlada Srbije je Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine usvojila 28. septembra nakon godinu i po dana pripreme tog dokumenta u kojoj su učestvovali novinarska udruženja, ali i različite evropske i međunarodne institucije, poput Evropske komisije, Saveta Evrope i OEBS-a, koje su imale savetodavnu ulogu. Strategija uređuje pitanja koja, suprotno očekivanjima, nisu bila obuhvaćena izmenama Zakona o javnom informisanju. Strategijom je predviđeno da država ne može biti vlasnik javnih glasila, čime je odgovoreno na ključan zahtev medijskih udruženja. Država će moći da bude vlasnik specifičnih glasnika koji se odnose na njen rad i javnih radio-televizijskih servisa. Drugo ključno pitanje - direktno budžetsko finansiranje medija, trebalo bi da konačno bude rešeno od 1. januara 2012, pošto se Srbija Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će sa tim datumom prestati sa tom praksom.
Stručnjaci procenjuju da se u medije u Srbiji sliju milioni evra državnog novca, bez konkursa i pravila. Šefica odeljenja za medije Misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Dragana Nikolić Solomon nedavno je iznela podatak da Ministarstvo kulture za medije u Srbiji godišnje izdvaja pet miliona evra, vojvođanski sekretarijat za kulturu 3,5 miliona evra, a lokalne samouprave 16,5 miliona evra. Pred toga, procenjuje se da država kontroliše oko 80 milona evra "marketinškog kolaća", a veliki iznosise daju medijima u državnom vlasništvu kao novac za javna preduzeća. U tom kontekstu najčešće se pominje Tanjug kome se, prema informacijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) daje dva miliona evra godišnje.
Projektno finansiranje, kako je naveo, podrazumeva konkurs i potpuno transparentnu dodelu novca na osnovu jasnih kriterijuma.
Veljanovski je rekao da se mora gledati da medij u svom programu ima one informacije koje su od interesa za javnost, ali su zapostavljene u društvu.
Kada je reč o modelu finansiranja i vlasništva nad medijima, ne postoji jedinstveni model u svetu. U oblasti novinskih agencija, kojima je bio posvećen veliki deo debate, Veljanovski je rekao da u svetu ne postoji jedinstveni model na koji je uređeno to tržište, ali da ne postoji razlog da jedna agencija na tržištu dobija novac iz budžeta, kao i da isti princip važi i za druge oblasti medija.
"Naše okolnosti su takve da smo (deo eksperata) bili potpuno uvereni da od kako su nastale (druge) agencije koje dobro i profesionalno rade svoj posao nema više razloga da postoji agencija koja od države finansirana i koja je u državnim rukama", rekao je Veljanovski EurAktivu.
Na skupu je direktorka Tanjuga Branka Đukić ocenila da se cela rasprava o medijskoj strategiji svela na pitanje finansiranja Tanjuga.
Advokat Slobodan Kremenjak rekao je da se medijska strategija u velikoj meri bavi ekonomskim pitanjima zato što je do sada već postalo jasno da je sloboda izražavanja bitna, ali nije pronađen odgovor na pitanje gde pronaći novac.
Rekao je takođe da se ne treba fokusirati samo na jedan slučaj, već pronaći sistemsko rešenje koje će propisati jasna pravila, tako da funkcionisanje medija koji se finansiraju iz budžeta ne zavisi od "garniture" koja ih vodi. Potrebno je takođe sprečiti nekonkurentno i netrižišno ponašanje.
Članke za ovo izdanje Izazova evropskih integracija, objavljenog u saradnji sa ANEM-om, pisali su profesori Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević i Rade Veljanovski, asistentkinja na tom fakultetu Jelena Surčulija, advokati Slobodan Kremenjak i Kruna Savović, novinarka Žužana Serenčeš, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Mirjana Nikolić, direktorka Tanjuga Branka Ðukić.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
