Javna preduzeća i preduzeća u teškoćama dobijaće od Nove godine budžetske subvencije i druge oblike državne pomoći po unapred poznatim kriterijumima. Vlada je samo dva dana pre roka, 29. decembra, usvojila Uredbu o izmenama i dopunama uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći koja je stupila na snagu prvog dana nove godine. Uredba precizira koja preduzeća i pod kojim uslovima mogu dobiti pomoć iz budžeta. Ovom uredbom Vlada Srbije je ispunila člаn 39. Prelаznog trgovinskog sporаzumа koji propisuje dа će se pomoć dodeljena preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg ekonomskog interesa kontrolisati po isteku roka od tri godine od stupаnjа nа snаgu tog sporаzumа, odnosno od 1. jаnuаrа 2012. godine.

Na listi preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg ekonomskog interesa nalazi se više od trideset preduzeća medju kojima su poznata javna preduzeća EPS, JAT Airways, Srbijagas, Putevi Srbije, Tanjug, rudnici Resavica itd.

Tim preduzećima može se dodeliti tzv. naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ako to preduzeće ima zakonsku obavezu da pruža  usluge od opšteg interesa i ako su parametri za izračunavanje naknade unapred utvrđeni.

Takođe, dodeljena suma ne sme da pređe iznos troškova preduzeća za pružanje te usluge, umanjen za prihode preduzeća i uvećan za „razumnu dobit“. Uredba je predvidela da razumna dobit ne bi trebalo da prelazi prosečnu stopu dobiti u sektoru u kome to preduzeće posluje.

Ako preduzeće nije izabrano da obavlja javnu delatnost u postupku javne nabavke, onda se visina naknade određuje na osnovu analize troškova poslovanja preduzeća koje se bavi sličnim poslom.

Ako je pomoć dodeljena na osnovu ovih kriterijuma, ona predstavlja uvek dozvoljenu pomoć i ne prijavljuje se Komisiji za kontrolu državne pomoći.Međutim, Komisija ima pravo da izvrši naknadnu kontrolu.

Uvek dozvoljena državna pomoć koja se ne prijavljuje Komsiji je i ona koja se dodeljuje zdravstvenim i socijalnim ustanovama, kao i aerodromima čiji godišnji promet u prethodne dve godine ne prelazi milion putnika.

Komisiji se neće prijavljivati ni godišnja naknada za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa u iznosu do 30 miliona evra, dodeljena preduzeću čiji prosečni godišnji promet u prethodne dve finansijske godine ne prelazi 100 miliona evra.

Pomoć za sanaciju i restrukturiranje

Državna pomoć se može dodeliti preduzeću u teškoćama za sanaciju u obliku garancija ili kredita i za restrukturiranje. Pomoć za sanaciju se odobrava samo za period neophodan za izradu plana restrukturiranja, koji ne može biti duži od šest meseci.

Restrukturiranje, između ostalog, podrazumeva i odustajanje od delatnosti koje stvaraju gubitke.

Davalac državne pomoći dužan je da dostavlja Komisiji za kontrolu državne pomoći redovne godišnje izveštaje o sprovođenju plana restrukturiranja.

Uredba je preciznije definisala i pojam privrednog subjekta u teškoćama. Preduzeće može da zahteva državnu pomoć samo ako dokaže da ne može da se spreči gubitke i da se oporavi sopstvenim sredstvima, sredstvima vlasnika, akcionara ili poverilaca.

Firma je u teškoćama ako je izgubila više od polovine osnovnog kapitala, a samo u poslednjih godinu dana više od četvrtine, ako ispunjava uslove za otvaranje stečaja, ili ako pokazatelji poslovanja pokazuju da preduzeće beleži sve manje prihode, da mu rastu gubici, dug itd.

Uredba propisuje da država može da dodeli pomoć za restrukturiranje preduzeću koje je deo veće grupacije samo ako su teškoće njegove, ako grupacija ne može da se izbori sa problemima preduzeća u Srbiji, i ako teškoće nisu posledica arbitrarne raspodele troškova unutar grupacije.

Uredba ne zabranjuje da se preduzeću u restrukturiranju dodeli investiciona pomoć.

Pomoć se preduzeću u restrukturiranju može dodeliti samo jednom, osim u izuzetnim slučajevima pre isteka roka od 10 godina od dodeljene pomoći, kako je to predviđeno smernicama EU.

Na primer, ako je preduzeće dobilo pomoć za sanaciju, može dobiti ponovo novac za restrukturiranje samo ako je reč o jedinstvenom planu za restrukturiranje preduzeća.

Drugi izuzetak je ako preduzeće u teškoćama nakon pomoći za sanaciju, nije dobilo novac za restrukturiranje. U tom slučaju može dobiti novac i pet godina nakon dodeljene prve pomoći, i ako će nakon te pomoći, poslovanje preduzeća postati dugoročno održivo.

Državna pomoć u padu

Zakon o kontroli državne pomoći primenjuje se od marta 2010. godine. Komisija za kontrolu državne pomoći je do danas donela više od 170 odluka kojima se ocenuje da li je reč o dozvoljenoj ili nedozvoljenoj državnoj pomoći.

Prema izveštaju o dodeljenoj državnoj pomoći za 2010. objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, u Srbiji je u 2010. dodeljena državna pomoć u ukupnom iznosu od 754 miliona evra, što je za 9% manje u odnosu na 2009. odnosno za 2% manje nego 2008.

Po stanovniku je dodeljena pomoć od  103 evra u 2010. odnosno 20 evra manje nego u 2009.Za poljoprivredu je utrošeno 225,2 miliona evra državne pomoći, dok je 529 miliona evra dodeljeno  za industriju i usluge.

Učešće državne pomoći u BDP-u u 2010. iznosi 2,64% dok je u 2009. iznosila 2,86%,  а u 2008. 2,83%. U poređenju sa EU, Srbija nije dodelila visok iznos u apsolutnom iznosu, ali je učešće državne pomoći u BDP-u i dalje visoko, navodi se u Izveštaju o dodeljenoj državnoj pomoći Ministarstva finansija.

Za horizontalnu drzavnu pomoć koja se dodeljuje za projekte povećanja zaposlenosti, obuke, zaštitu životne sredine, utrošeno je 156,6 miliona evra u 2010. godini, za sektorsku pomoć 141 milion evra, od čega najviše za saobracaj 120 miliona evra.

Državna pomoć dodeljena za razvoj malih i srednjih preduzeća  62 puta je manja u odnosu na 2009. i 42 puta manja u odnosu na 2008. godinu.

Više od 90% državne pomoći dodeljuje se kroz subvencije i poreske podsticaje, a ostatak kroz povoljne kredite i garancije. U ukupnoj drzavnoj pomoci subvencije su prošle godine učestvovale sa 68% u poređenju sa 51% u 2009., a najviše subvencija dodeljeno je za poljoprivredu, rudarstvo i saobraćaj.

U toku trajanja prethodnog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji je sklopljen u maju 2009. stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik više puta je upozoravao da je izostanak napretka u snižavanju subvencija odraz kašnjenja u strukturnim reformama javnih preduzeća.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  : Politika državne pomoći u novim zemljama članicama
  
• 

  Dosije

  : Politika državne pomoći u novim zemljama članicama
  
• 

  Vesti

  : Berluskonijeva kompanija mora da vrati subvencije
  
• 

  Intervju

  : Nova pravila za javna preduzeća