Srbija je dva dana pre kraja godine dobila budžet za 2012. godinu kojim je predviđen deficit od 140 milijardi dinara, što je 4,25% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Opozicija je kritikovala budžet zbog povećanog zaduživanja, dok je Vlada Srbije iznela ocenu da javni dug neće preći ograničenje od 45% BDP do sredine 2012. godine. Planirano je da skoro trećina rashoda budžeta ili 31% pripadne Fondu PIO, dok su izdvajanja za kapitalna ulaganja manja za 3,2 milijarde dinara u odnosu na 20,1 milijardu koliko je predviđeno za ovu godinu. Sledeće godine država će iz budžeta morati da izdvoji više od pola milijarde evra ili 59,2 milijarde dinara za otplatu duga što je 17 milijardi dinara više nego u ovoj godini. Projekcija budžeta rađena je na osnovu prognoze da će rast BDP sledeće godine biti 1,5% a inflacija maksimalno 5,5%.

Skupština Srbije usvojila je 29. decembra državni budžet za 2012. godinu kojim su predviđeni prihodi od 750 milijardi dinara i rashodi od 890 milijarde dinara, tako da će deficit iznositi 140 milijardi dinara. Budžet je usvojen bez prisustva opozicije, a za njega je glasalo 128 poslanika vladajuće većine koliko ih je i bilo u sali.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je tokom rasprave o predlogu budžeta u parlamentu 26. decembra da javni dug neće preći 45% bruto domaćeg proizvoda do sredine 2012. On je rekao i da je njegovo mišljenje da će u narednoj godini biti ostvarena stopa rasta od 1,5% čime se, kako je naveo, Vlada Srbije i vodila prilikom utvrđivanja prihoda u budžetu.

"Suviše je rano govoriti o tome da li će to biti ostvareno, ali ja mislim da ćemo to ipak ostvariti", rekao je Cvetković, koji je i ministar finansija. Cvetković je poručio da će deficit od 140 milijardi dinara biti uložen u kapitalne investicije.

Najveći rashodi za penzije

Planirani prihodi u 2012. biće za 42,8 milijardi veći nego ove godine, a rashodi će biti povećani za 25,2 milijarde dinara u odnosu na 2011.

Naplata ukupnih poreza u 2012. godini je predviđena u iznosu od 678,2 milijarde dinara, što je za 20,4 milijarde više nego u 2011. godini. Očekuje se da prihodi od naplate poreza na dohodak građana budu manji za 28,8 milijardi dinara i da budu prikupljeni u iznosu od 42,3 milijarde dinara.

Smanjenje budžetskih prihoda očekuje se i kod naplate carina, za 5,8 milijardi dinara, tako da bi prihodi po tom osnovu trebalo da iznose 34 milijarde dinara.

Od naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) očekivani prihodi su 362,8 milijardi dinara, što je 21,4 milijarde više nego u 2011. godini. Naplata akciza trebalo bi da iznosi 191 milijardu dinara, što je 29,4 milijarde više u odnosu na 2011. Očekivana naplata poreza na dobit preduzeća u idućoj godini je 39,4 milijarde, odnosno 4,3 milijarde dinara više nego 2011. godine.

Najveći rashodi u budžetu predviđeni su po osnovu uplata organizacijama socijalnog osiguranja, i to u iznosu od 293,4 milijarde dinara, što je 14,4 milijardi više u odnosu na 2011. godinu.

Od toga će Republičkom penzionom fondu biti uplaćeno 278,4 milijarde dinara, što je 16,7 milijardi više nego u 2011, dok će Nacionalnoj službi za zapošljavanje biti dato 14,4 milijarde, odnosno 2,3 milijarde manje nego u ovoj godini. Za socijalnu zaštitu u republičkom budžetu za 2012. namenjeno je 86,8 milijardi dinara, što je za 4,7 milijardi manje nego ove godine.

Subvencije su planirane u iznosu od 61,9 milijardi dinara i za 7,6 milijardi su veće nego u 2011. godini. Za isplatu plata iz budžeta namenjeno je 219,3 milijarde dinara, što je 15,2 milijarde više nego u 2011. godini.

Za kupovinu roba i usluga predviđeno je 46,6 milijardi dinara i za te namene je izdvojeno milijardu manje nego ove godine. Rashodi po osnovu otplate kamata planirani su u iznosu od 59,2 milijarde dinara i za 17,1 milijardu su veći nego u ovoj godini.

Transferi pokrajinskom i lokalnim budžetima planirani su u iznosu 67,7 milijardi, 1,9 milijardi više nego u 2011. godini.

Kapitalni izdaci iz republičkog budžeta za 2012. godinu trebalo bi da iznose 20,1 milijardu dinara, što je smanjenje od 3,2 milijarde u odnosu na 2011. godinu. Izdaci za nabavku finansijske imovine, odnosno zaduživanje države, planirani su u iznosu od 6,1 milijarde, što je 19,4 milijarde dinara manje nego u 2011. godini.

Ministarstvo finansija, u okviru kojeg je sedam uprava i Devizni inspektorat, raspolagaće u 2012. godini za budžetom od 736,3 milijardi, što je za oko 106 milijardi više nego u 2011. godini. Iz budžeta Ministarstva finansija za dotacije Republičkom penizijsko-invalidskom fondu u 2012.godini biće isplaćeno 254,6 milijardi dinara.

Za finansiranje rada političkih stranaka čiji kandidati na redovnim parlamentarnim izborima budu izabrani za narodne poslanike u Skupštini Srbije Ministarstvo finansija će u idućoj godini obezbediti 926,97 miliona dinara, a za finansiranje troškova izborne kampanje namenjeno je 844,03 miliona dinara.

Budžet je povećan Državnoj revizorskoj instituciji, Fiskalnom savetu, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, Zaštitnika građana i Agenciji za borbu protiv korupcije, dok je Savetu za borbu protiv korupcije budžet smanjen sa 23,7 miliona na 19,6 miliona dinara.

Opozicija: budžet povećava dug

Tokom rasprave o predlogu budžeta opozicione stranke u Skupštini Srbije - Liberalno-demokratska partija, Srpska napredna stranka, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, najavile su da neće glasati za taj predlog, ukazujući na povećano zaduživanje.

Poslanici Srpske napredne stranke kritikovali su Vladu zbog zaduživanja države kod komercijalnih banaka i ocenili da je to "prevršilo svaku meru" i rekli da se time svakog meseca "pojede" po 200 kilometra auto-puta.

Na predlog budžeta bilo je predloženo 97 amandmana, a Vlada je prihvatila tri amandmana poslanika za preraspodelu sredstava i utvrđivanje osnovica za obračune i isplatu plata predsednika i sudija Ustavnog suda. Vlada je prihvatila amandman poslanika Saveza vojvođanskih Mađara kojim je predviđeno da se deset miliona dinara da za Program utvrđivanja civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata.

Raspravu o amandmanima 28. decembra obeležila je polemika o sredstvima za Kancelariju za stručne poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom. Srpska radikalna stranka tražila da se ta izdvajanja smanje, na šta je premijer odgovorio da je ta kancelarija nužna jer je pregovaračkom timu potrebna tehnička podrška.

Izvor: Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj