Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da je 5. oktobar 2000. trenutak uspostavljanja demokratije u Srbiji i da je ključnu ulogu u demokratskim promenama imao Zoran Đinđić. "Peti oktobar 2000. bio je inspiracija za mnoge druge demokratske preokrete u svetu, ali je samo u Srbiji dao rezultate jer su uspostavaljene demokratske promene", kazao je Tadić na otvaranju konferencije "Srbija na putu ka Evropi - 10 godina kasnije" posvećene evropskoj perspektivi Srbije i regionalnoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi.

Kao najveće domete 5. oktobra Tadić je istakao to što nije bilo žrtava i nasilja i što su uspostavljene demokratske institucije "tako da nikome više neće pasti na pamet da krade demokratske izbore".

"Neosnovano je i neistInito reći da je danas sve isto. Razlika je izuzetna i napravljen je veliki kvalitativni iskorak", naglasio je on i dodao "da nas ogromni dometi petog oktobra ne lišavaju uverenja da smo mogli više i da moramo mnogo više".

Predsednik Srbije je ocenio da je nezadovoljstvo ljudi opravdano, a razloge za to našao je u lošem nasleđu i velikoj ekonomskoj krizi. Tadić je istakao da je put Srbije prema Evropskoj uniji nepovratan, ali i da Srbija ne može sama u promene već joj je potrebna pomoć EU i gradjana Srbije.

Od EU je zatražio da Srbija nema nejednak tretman i da ne bude uslovljavana, a od Srbije da mnogo radi na postizanju vrednosnih i civilizacijskih ciljeva kojima je poštovanje ljudskih prava osnova.

Odgovarajući na dileme zašto nije bilo šestog oktobra Tadić je "kao učesnik 5. oktobra koji nije imao odlučujuću ulogu", naveo da su učesnici 5. oktobra imali za cilj rušenje Miloševića, sprečavanje krađe na izborima i demokratske promene, a "da sami nisu znali šta dalje".

Kako je kazao, lustracije nije bilo jer je u DOS-u postojala diskusija koja nije dala da se svom snagom krene u jednom pravcu. Kao jedan od ključnih razloga naveo je kontinuitet sa prethodnim režimom i istakao da su Radomir Marković i Nebojša Pavković ostali na istim pozicijama u državnoj bezbednosti i vojsci.

Naglašavajući da ne nipodaštava značaj Vojislava Koštunice za peti oktobar, Tadić je naveo da je Koštunica posle razgovora sa Markovićem ocenio da on (Marković) može da nastavi da radi za državu, kao i Pavković. Zbog tog kontinuiteta, Srbiji su se desile tegobne situacije kakva je pobuna crvenih beretki i potom ubistvo premijera Đinđića.

"Čitava ideja i filozofija petog oktobra bila je Đinđićeva", kazao je Tadić. Prema njegovim rečima, danas je Srbija na najvećoj tački demokratskih postignuća i nikada nije bila na višem nivou u odnosima sa EU - pokrenuta je infrastruktura, doneti su mnogi zakoni iz oblasti ljudskih prava i sprovedene reforme.

"Ponekad mi se čini da sami manje cenimo ono što smo učinili nego što to čine drugi", rekao je Tadić i naveo da Srbiju čeka mnogo posla. Prema njegovim rečima, "Evropska unija nema alternativu, iako bi bilo dobro da alternativa postoji".

Predsednik Srbije je kazao da peti oktobar nije bio samo politički dogadjaj, već društveni i kulturološki. Petog oktobra ne bi bilo da nije bilo demonstracija '68, njihovog obeležavanja sedamdesetih, pokreta osamdesetih, 9. marta 1991. i političkih stranaka devedestih, kazao je on i naglasio značaj lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića za demokratizaciju Srbije.

U radu celodnevne konferencije, koja se održava u beogradskom hotelu Kontinental, učestvuju premijer Grčke Jorgos Papandreu, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, ministri spoljnih poslova Srbije i Slovačke Vuk Jeremić i Mikulaš Dzurinda, direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Jugoistočnom Evropom Eduard Kukan, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ii drugi.

Skup su organizovali  Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, Beogradski fond za političku izuzetnost i Balkanski fond za demokratiju.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Đelić: Mogli smo brže ka Evropi