Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Više od 400 miliona evra doznaka iz EU
|
|
|
|
Objavljeno : 25.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Iz 10 članica EU u Srbiju je u 2010. ušlo 415,9 miliona evra doznaka. Prema podacima Eurostata, najveći deo tog novca došao je iz Austrije - 168 miliona evra i Nemačke - 162 miliona evra. Iz EU se godišnje pošalje tri puta više doznaka nego što u zemlje članice stigne iz inostranstva. Za neke zemlje EU, međutim, doznake su značajan izvor prihoda, koji čak značajno smanjuje deficit tekućeg plaćanja.
Osim Nemačke i Austrije, novac su "kući" u Srbiju poslali i radnici u Francuskoj - 24 miliona evra, Holandiji - 23,4 milion, Italiji - 22 miliona, Sloveniji - 10,1 milion, Belgiji - 5 miliona evra, Češkoj - 600.000 evra i Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji - po 200.000 evra. Deo zemalja, poput Velike Britanije, nema podatke, iz nekih zemalja, poput Švedske, Finske i Irske, doznake su isuviše male da bi se o njima posebno izveštavalo, dok su u pet zemalja podaci o doznakama poverljivi.
Iz članica EU u 2010. je poslato 31,2 milijardi evra doznaka, od čega 22,3 milijarde van EU, a 8,87 unutar EU. U zemlje članice ušlo jw 19 milijardi evra doznaka, od čega 6,7 milijardi iz zemalja koje nisu članice.
U 2010, kao i prethodnih godina, iz EU su se doznake najviše slivale u Kinu, Kolumbiju i Ekvador.
Background Teško je prikupiti kompletne podatke o doznakama, budući da se jedan deo preko granica prenosi ilegalnim kanalima, što znači da nikakav izveštaj o tome ne postoji. Udeo doznaka koji prolaze van zvaničnih kanala zavisi između ostalog od toga kakve su mogućnosti za prenos novca preko računa i službi za transfer novca, kao i od troškova. U podatke Eurostata nije namenjen novac poslat za investicije.
Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih devet meseci 2011. u Srbiju je po osnovu doznaka ušlo preko dve milijarde evra, dok su u celoj 2010. iznosile 2,586 milijarde evra. Podaci NBS obuhvataju samo registrovan novac koji je ušao u zemlju preko banaka, menjačkih poslova, penzija ili po osnovu nove devizne štednje.
Novac koji leži u takozvanim "slamaricama" i novac koji ulazi u Srbiju neformalnim kanalima ne može se registrovati zvaničnom statistikom. Zato procene o ukupnim doznakama koje uđu u Srbiju idu i do pet milijardi evra.
Neke zemlje EU takođe primaju visoke iznose doznaka, kako iz dugih čalnica tako iz Sjedinjenih Američkih Država i Švajcarske. Više od polovine doznaka u EU primila su domaćinstva u Španiji, Poljskoj, Portugaliji i Rumuniji.
Nakveći pojedinačni primalac doznaka je Španija, sa 5,4 milijarde evra, a nakon toga na listi su, sa više od dve milijarde, Poljska - 2,7 milijardi, Portugalija - 2,4 i Rumunija - 2,39 milijardi evra.
Doznake povećavaju potrošnju domaćinstava i značajan su izvor deviza. Međutim, u nekim zemljama doznake u osetnoj meri utiču na smanjenje deficita tekućeg plaćanja. Bez tog priliva novca, Bugarska bi u 2010. imala 158% veći deficit, a Rumunija 45%.
Zemlja koja prima najveći iznos doznaka - Španija - istovremeno je i najveći izvor doznaka, sa više od sedam milijardi. Iznos doznaka koji je ušao u Španiju tako je 1,8 milijardi evra niži od doznaka koje su iz te zemlje poslate.
Prema izveštaju Eurostata, iz Španije doznake najčešće odlaze u Kolumbiju, Ekvador i Biliviju.
Kada je reč o Srbiji, doznake koje su slate u EU su male, ali ih je ipak bilo. Prema podacima Eurostata, u Bugarsku je poslato 1,1 milion evra, u Rumuniju 700.000, na Kipar 400.000 evra, u Grčku 300.000, Italiju 200.000 i Češku 100.000, što je ukupno 2,7 miliona evra.
Izvor: EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
