Srbija ima oko 100 strategija, ali one nisu jasne ni usklađene, preklapaju se i ne omogućavaju procenu učinka, rečeno je 27. januara na predstavljanju predloga praktične politike za regionalni razvoj. Istraživački forum, novo programsko telo Evropskog pokreta u Srbiji, ukazao je da je Srbiji potrebno i 10 puta manje strategija nego što ih sada ima, da je potrebno prilagoditi planiranje finansiranja projekata okviru EU, zbog korišćenja evropskih fondova, kao i uvesti pokazatelje procene učinka strategija, što sada ne postoji. Na predstavljanju predloga praktične politike ukazano je i da u Srbiji ne postoji jasan dugoročan plan ekonomskog i regionalnog razvoja, a dobro planiranje je potrebno da se prioriteti ne bi utvrđivali na osnovu agende donatora već potrebe zemlje.

"Izveštaji govore da 30% strategija ima jasnu iznetu strategiju, 25% su se jasno preklapale, 25% samo je imalo jasne akcione planove", rekao je zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić, jedan od autora predloga praktične politike. To su podaci koji proističu iz istraživanja sprovedenog 2010. godine uz podršku Odeljenja za međunarodni razvoj Velike Britanije, na osnovu 80 strategija, a prema podacima iznetim na skupu u Evropskom pokretu u Srbiji, Srbija danas ima i 30 strategija više - ukupno 110 strategija.

U predlogu praktične politike Istraživačkog foruma EPuS-a iznet je predlog da se broj strategija drastično smanji na oko 10-ak, koje se odnose na unapred utvrđene sektore, kao i da Generalni sekretarijat za izradu strategija izradi jedinstvenu metodologiju.

Kako je rekao Mirić, problem je i neusklađenost planiranja regionalnog razvoja sa planiranjem finansiranja EU, čiji fondovi se koriste za fiansniranje dela velikih projekata u Srbiji.

Kada je reč o evropskim fondovima, u Srbiji je problem i nedostatak projekata za njihovo korišćenje, budući da se oni izrađuju kada se objavi poziv, što je kasno, rekao je Mirić. "Treba sada da spremamo projekte za period 2014-2020", ukazao je on.

Potrebno je ugasiti zastarele strategije, rekao je Mirić, dodavši da Srbija ima samo tri takva dokumenta koja pokrivaju naredni budžetski period EU 2014-2020, a oni su potrebni između ostalog radi prijavljivanja projekata od strateškog značaja za finansiranje fondovima EU.

Direktorka Agencije Vlade Vojvodine za ravnomerni regionalni razvoj Valentina Ivanić ukazala je da se u Srbiji ne procenjuju efekti sprovođenja strategija. "Nikada ne merimo efekte onoga što je uloženo u odnosu na privredni, socijalni razvoj regiona", rekla je Ivanić, dodavši da je to jedan od najvećih problema.

Kako je rekla, procene se uglavnom rade naknadno, a ne na osnovu unapred utvrđenih pokazatelja. "Ako se ne postave ex ante indikatori, često je nemoguće tačno utvrditi ostvareno, ne razlikuju se rezultati (npr. ekonomski u opštem smislu) od efekata (preduzetih mera)", navela je ona.

Ivanić je istakla da ne postoji jasna dugoročna ekonomska politika, čiji cilj je da se postigne konkurentnost regiona, već se regionalnom politikom ispravljaju problemi koji su već nastali, odnosno pomoć siromašnim i devastiranim područjima. Kada postoji dobro planiranje razvoja, planiranje fondova se svodi na tehničko pitanje, a razvojem se upravlja na osnovu prioriteta zemlje, a ne donatora.

"Ako ste vi sposobni da artikulišete razvojne prioritete onda razvoj neće biti vođen interesima ili agendom donatora, već će zaista biti vođen našom sposobnošću da artikulišemo naše potrebe na nacionalnom i regionalnom nivou", kazala je Ivanić.

U predlogu prakticne politike navodi se da bi trebalo stvoriti sistem podsticaja i sankcija u zavisnosti od ostvarenih rezultata.

Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji je novo programsko telo EPuS, koje je do sada objavilo predloge praktične politike za predstavljanje Kosova u regionalnoj saradnji i za poboljšanje odnosa Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i predlog za sklapanje regionalne konvencije o zaštiti životne sredine.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj