Nacrti najznačajnijih medijskih zakona čije donošenje je predviđeno Medijskom strategijom biće izrađeni pre izbora, izjavila je za agenciju Beta državna sekretarka u tom ministarstvu Dragana Milićević Milutinović. Ona je kazala da očekuje da će skupština u narednom sazivu usvojiti te predloge ukoliko oni budu kvalitetni. Mediji su jedan od prioriteta po kojima će EU procenjivati napredak zemalja koje žele da postanu članovi. Među najvećim problemima medija u Srbiji su netransparentno vlasništvo i veliki uticaj države na medije, pre svega preko finansijske kontrole.
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Srbije završiće do sredine aprila nacrte najznačajnijih temeljnih medijskih zakona čije usvajanje proizlazi kao obaveza iz Medijske strategije, rekla je Milićević Milutinović, koja je u Ministarstvu kulture zadužena za oblast informisanja i medij.
Nacrt zakona o radiodifuziji je u završnoj fazi, a formirane su radne grupe za donošenje zakona o javnom informisanju, o javnim servisima i o akreditaciji stranih novinara i dopisništava.
"To su samo najvidljivije stvari koje je ministarstvo uradilo i to su vrlo krupni i temeljni zakoni iz kojih slede ostali", rekla je ona.
Državna sekretarka je dodala da je, osim toga, u kontaktu s lokalnim samoupravama pokrenuta inicijativa da se smanji ili ukine porez na dodatu vrednost za štampane medije a da je, u saradnji s Ministarstvom prosvete, ukazano na značaj širenja medijske pismenosti.
Background
U Srbiji i dalje nisu rešena značajna pitanja za funkcionisanje medija, poput vlasništva i dodele budžetskih sredstava, upozoravaju stručnjaci.
Vlada Srbije je Strategiju razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine usvojila 28. septembra nakon godinu i po dana pripreme tog dokumenta u kojoj su učestvovali novinarska udruženja, ali i različite evropske i međunarodne institucije, poput Evropske komisije, Saveta Evrope i OEBS-a, koje su imale savetodavnu ulogu. Strategija uređuje pitanja koja, suprotno očekivanjima, nisu bila obuhvaćena izmenama Zakona o javnom informisanju. Strategijom je predviđeno da država ne može biti vlasnik javnih glasila, čime je odgovoreno na ključan zahtev medijskih udruženja. Država će moći da bude vlasnik specifičnih glasnika koji se odnose na njen rad i javnih radio-televizijskih servisa. Drugo ključno pitanje - direktno budžetsko finansiranje medija, trebalo bi da konačno bude rešeno ove godine, pošto se Srbija Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će sa tim datumom prestati sa tom praksom.
Stručnjaci procenjuju da se u medije u Srbiji sliju milioni evra državnog novca, bez konkursa i pravila. Šefica odeljenja za medije Misije Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) Dragana Nikolić Solomon nedavno je iznela podatak da Ministarstvo kulture za medije u Srbiji godišnje izdvaja pet miliona evra, vojvođanski sekretarijat za kulturu 3,5 miliona evra, a lokalne samouprave 16,5 miliona evra. Pred toga, procenjuje se da država kontroliše oko 80 milona evra "marketinškog kolaća", a veliki iznosise daju medijima u državnom vlasništvu kao novac za javna preduzeća. U tom kontekstu najčešće se pominje Tanjug kome se, prema informacijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) daje dva miliona evra godišnje.
Milićević Milutinovićeva je rekla da će zakonski predlozi biti gotovi do 1. ili do 15. aprila i dodala da na njima rade stručne grupe a da su uključeni predstavnici OEBS-a i Evropske komisije.
"Kada budu gotovi i redigovani, onda ćemo poslati predloge u Brisel na mišljenje i sa konačnom verzijom predloga izaći u javnost", rekla je državna sekretarka.
Ona je, međutim, dodala da je sudbina takvih zakona krajnje neizvesna, s obzirom da će uskoro biti održani parlamentarni izbori, zbog čega oni neće moći da u ovom sazivu dođu u skupštinsku proceduru.
"Ako zakoni koje budemo predložili budu kvalitetni, verujemo da će novi saziv (skupštine) prihvatiti takve zakone. Ako mogu da donesu bolje, biće bolje za sve - i za državu i za novinarsku struku. Ako donesu lošije, opet će morati da objasne zašto su doneli restriktivniji, nepovoljniji i lošiji zakon od onog koje je ministarstvo već predložilo", rekla je Milićević Milutinovićeva.
Ona je rekla i da postoji još mnogo zakona koje država mora da donese i dodala da je jedan od ključnih Zakon o Tanjugu, čije će usvajanje uslediti jako brzo nakon formiranja nove Vlade i konstituisanja novog parlamenta.
Govoreći o Medijskoj strategiji, na čije se usvajanje čekalo više godina, Dragana Milićević-Milutinović je rekla da je ministarstvo za nekoliko meseci donelo tekst koji je od većine stručne javnosti u zemlji ocenjen kao izuzetno kvalitetan i dobar, dok su dobre kritike stigle i od predstavnika Evropske komisije i ambasadora EU u Srbiji Vensana Dežera.
Govoreći o zabrinutosti koju je izrazio Evropski parlament zbog stanja u medijima u Srbiji i o tome da li situacija u medijskom sektoru može uticati na proces priključivanja Evropskoj uniji, državna sekretarka je rekla da ne vidi da bilo šta što je uslov za priključenje Evropi može biti problem.
"Uopšte ne vidim da bilo šta u ovoj zemlji što je uslov za Evropu, može biti problem. Zašto, ako je jasno šta treba da uradimo i ako u okruženju možemo da vidimo šta su države radile da bi ispunile uslov? Nije to neka visoka matematika, već primena onoga što postoji", rekla je ona agenciji Beta.
EurActiv Srbija
Pripreme zakona o medijima u toku 
