Zvaničnici Srbije vole da se pohvale time da je porez na profit preduzeća niži nego u većini drugih zemalja. Međutim, kako je 19. aprila ukazao direktor Projekta za bolje uslove poslovanja (BEP) Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), oni ne uzimaju u obzir činjenicu da u Srbiji postoji veliki broj skrivenih poreza. Istraživanje sprovedeno uz podršku USAID-a pokazalo je da je država prošle godine evidentirala 730 miliona evra uplata preduzeća na ime tih nameta koji nisu deo poreskog sistema. Taj iznos nije kompletan, budući da je istraživanje pobrojalo 370 takvih nameta, a evidentirane su uplate od 77 nameta. Još veći problem je činjenica da su nameti nepredvidivi, uvode se i menjaju brzo i investitori nikada ne znaju kada će ih takav neplanirani trošak dočekati. Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ukazao je da je to znak da je u Srbiji potrebna promena odnosa administracije prema privredi, budući da ona, u tržišnoj ekonomiji, treba da bude sluga a ne gospodar privredi.

Analizu je uradila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, uz podrsku USAID-a. Studija se odnosi na naknade, takse, dozvole, licence i sva plaćanja firmi, bez obzira na to da li ih je uvela republička, lokalna ili pokrajinska vlast, sa izuzetkom poreza, penala i kazni.

Cilj, kako je rekao predstavnik NALED-a Milan Simić, nije da se državi uskrate prihodi, nego da se uvede red u sistem, kako bi privrednici imali jasnu sliku o tome šta treba da plate i šta zauzvrat dobijaju.

Kako je naveo, uplaćeni iznos od 730 miliona evra je na nivou dva odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 40% direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini. Preračunato po zaposlenom, izdvajanja iznose 570 evra godišnje.

Ni podaci o uplaćenim iznosima ni o ukupnom broju neporeskih nameta nisu kompletni, budući da možda nisu svi pobrojani, kao i da se njihov broj povećava, rečeno je na predstavljanju analize u beogradskom Medija centru. "Od početka svetske ekonomske krize, beleži se trend povećanja neporeskih nameta", istakao je Simić, koji je izneo podatak da je u 2011. prihod od neporeskih nameta povećan za 22 odsto u odnosu na 2009. godinu.

Prema njegovim rečima, veliki problem je što su ti nameti nepredvidivi, što može da odbije potencijalne investitore koji u studijama izvodljivosti ne mogu od konsultanata da dobiju iscrpne podatke o troškovima.

Najveći prihodi od građevinskih dozvola

Simić je ukazao i da se veliki deo tih nameta ne obračunava na svrsishodan način, odnosno u zavisnosti od korišćenja određenog resursa, poput vode i šuma, već u zavisnosti od prihoda ili vrednosti investicije. Tako, kako je pokazala studija, pored naknada za korišćenje voda ili šuma i za zagađenje, koje zavise od korišćenja tog resursa, naplaćuju se i naknade za njihovu zaštitu ili slične namene, koje se obračunavaju prema prihodu ili vrednosti neke investicije, a ne prema korišćenju resursa ili zagađenju.

Najviše novca u 2011. prikupljeno je od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta - 14,7 milijardi dinara i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta - 10,4 milijarde dinara.

Kako je naveo Simić, naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta plaćaju i oni investitori koji sami opremaju zemljište, pri čemu mogu biti oslobođeni najviše do 60%, što, kako je rečeno na predstavljanju studije, pokazuje da svrha mnogih neporeskih davanja nije jasna.

"Naš cilj nije da državi uskratimo prihode, već da se uvede elementarna pravna sigurnost i predvidivost", istakao je Simić.

Preporuka studije je da se preispita zasnovanost neporeskih nameta, a u nekim slučajevima i njihova zakonitost, kao i da se uvede sistem u kojem se nameti ne bi mogli uvoditi ili suštinski menjati aktom Vlade bez aktivnog učešća Ministarstva finansija. Pored toga, ističe se, treba razmotriti mogućnost posebnog zakona kojim bi se utvrdili svi nameti u određenom vredmenskom periodu, uz navođenje iznosa, čime bi se obezbedila predvidivost i relativna ujednačenost poslovanja na teritoriji cele Srbije.

Altiparmakov: Visina nameta nije problem

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ocenio je da nije problem u visini neporeskih nameta, s obzirom da su 2% bruto domaćeg proizvoda, dok ukupni prihodi države iznose 45% bruto domaćeg proizvoda.

"Problem je očigledno u nepredvidivosti i u tome što nisu u srazmeri sa ekonomskom snagom obveznika", istakao je on.

Pored toga, kako je ukazao, problem su i barijere za ulazak na tržište, koje sprečavaju i mlade i inventivne ljude, koji žele da rade privatno a ne da se zaposle u javnom sektoru, da to i učine.

Istraživanje je pokazalo da se naknade za upis u registre i za polaganje stručnih ispita u velikoj meri razlikuju. Za polaganje stručnog ispita za zadravstvene radnike troškovi dodele naziva primarijus i drugi troškovi iznose 8.990 dinara, za turističke vodiče 18.000 dinara, a za izdavanje licence za ovlašćena lica u bankama 50.000 dinara. Kada je reč o poslovanju, naknada za upis u registarproizvođača duvanskih proizvoda iznosi 16,5 miliona dinara, dok je naknada za licencu za rendgen dijagnostiku 20.000 dinara po izvoru zračenja, a naknada za licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom 468.000 dinara.

Kako je navedeno na predstavljanju studije, stiče se utisak da se naknade utvrđuju u zavisnosti od spremnosti i mogućnosti da se plati, a ne na osnovu racionalnih kriterijuma.

U tom kontekstu pomenuto je i da postoje velike razlike među opštinama u troškovima za isti resurs ili uslugu, kao i da postoji razlika u cenama za privredu i građane, pri čemu se odnos razlikuje. Dat je primer pet lokalnih samouprava, u kojma cena kubnog metra vode za privredu varira od 59,04 do 170,03 dinara, što znači za skoro tri puta, a cena kanalizacije između 16,07 i 65,04, što znači za četiri puta. U jednoj od njih, cena grejanja po kvadragnom metru za građane i privfredu razlikuje se za 4,3 puta, odnosno za građane iznosi 60 dinara, a za privredu 259 dinara.

Sistem nemoćan za prikupljanje svih nameta

Na pitanje o tome kako kroz sistem trezora prolazi manji deo prihoda, Altiparmakov iz Fiskalnog saveta je ocenio da to znači da ne postoji dovoljno jak sistem da utera sve naknade u trezor. Ukazao je i da postoji veliki broj agencija, kojima je data mogućnost da naplaćuju naknade nezavisno od svojih troškova, i u kojima su plate arbitrarne.

Srbiji je, kako je istakao, neophodna promena odnosa administracije prema privredi, budući da u tržišnoj ekonomiji administracija treba da bude sluga privredi.

Analiza je pokazala da je od 77 parafiskalnih nameta koja su prošla kroz Upravu za trazor 42% otišlo u republički budže, 37% gradovima, 18% opštinama a 3% Vojvodini. Kada je reč o povećanju nameta od 2009. godine za 22%, prihodi lokalne samouprave rasli su brže - 38%, a Republike sporije - 13%.

U Srbiji se često kaže da je porez na profit među najnižima. Međutim, ne uzima se u obzir da parafiskalne takse predstavljaju veliko opterećenje za privredu", rekao je direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja Džo Lauter (Joe Lowther).

"Problem nije samo finansijski, već i tošto se nikad ne zna gde će se porez pojaviti", kazao je on, dodavši da bi ukidanje parafiskalnih opterećenja povećalo konkurentnost preduzeća.

On je kazao da, ukoliko se uzme u obzir troškovi od milijardu evra, koliko je preduzećima prema prošlogodišnjem izveštaju USAID/BEP projekta potrebno za administrativne troškove, troškovi narastaju do 6% BDP-a

Izvor: EurActiv.rs

Ilustracija: Sxc.hu

Linkovi

Srbija

NALED: Studija o parafiskalnim nametima u Republici Srbiji (rezime studije)

NALED: Pregled prihoda republike, pokrajine i lokalne uprave koji nisu formalno fiskalni

 

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Janmat: Veliki uticaj države na ekonomiju