Evropska komisija ocenila je da je snažniji izvoz uticao na to da Srbija u prvoj polovini godine zabeleži rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za "skromnih 1,2%". Zabeležen je lagani ekonomski oporavak Srbije, ali i dalje je nezaposlenost velika, a deficit platnog bilansa je uvećan iako je zahvaljujući porastu izvoza spoljnotrgovinski deficit smanjen, ističe se u novoj ekonomskoj analizi Evropske komisije, u koju je imala uvid agencija Beta.

"Glavni doprinos rastu BDP je došao od snažne izvozne aktivnosti, zahvaljujući postepenom ekonomskom oživaljavanju u zemljama koje su glavni partneri Srbije, kao i smanjenju vrednosti dinara", navedeno je u analizi. U dokumentu piše da je  u drugom tromesečju 2010. rast BDP Srbije iznosio 2%, te da je ostvariv plan Vlade Srbije da se BDP u ovoj godini uveća za 1,5%, pod uslovom da se nastavi i rast industrijske proizvodnje.

Evropska komisija tvrdi da je spoljnotrgovinski deficit Srbije do septembra sveden na 3,4 milijarde evra, što je za sedam odsto manje nego u istom razdoblju prošle godine, uz rast izvoza od 20,3%. Priliv deviza i direktnih stranih investicija, dodaje se, do avgusta je bio slabiji nego u istom periodu 2009.

Ukupni spoljni dug Srbije u julu je nešto smanjen, ali je ukupno ove godine uvećan za 1,5 milijardi evra i dostigao je 23,3 milijardi evra, odnosno blizu 80% BDP-a. Javni dug je do septembra porastao za više od milijarde evra i dostigao 11 milijardi evra, što je 36,3% BDP-a. Manjak u budžetu Srbije se od januara do avgusta povećao i trebalo bi da dostigne 4,8% BDP-a do kraja godine.

Vlada Srbije, naveli su analitičari u Briselu, usvojila je dopune Zakona o budžetskom sistemu, da bi ojačala fiskalnu disciplinu na srednji rok. To bi uz jačanje upravljanja tim sektorom, kao i novi zakon o penzijskom sistemu, "moglo ojačati dugoročnu stabilnost državnih finansija", ocenila je Evropska komisija.

Inflacija je, prema toj analizi, u prvoj polovini godine jenjavala, dostigavši stopu od 4,7%, ali je u julu ponovo krenula naviše zbog rasta cena hrane, manje vrednosti dinara i očekivanja rasta potrošnje. Evropska komisija smatra da će do kraja godine inflacija biti u gornjoj ravni predviđanja Narodne banke Srbije da bi trebalo da se kreće od 4-8%.

U Srbiji je, kako je navedeno, ekonomsku aktivnost povukao sektor usluga, dok je industrijska proizvodnja nastavila da raste i u drugom tromesečju, uz skok od 6% za godišnje razdoblje. I u septembru je industrijska proizvodnja imala godišnji rast od 4,7%. Porasla je i potrošnja u Srbiji.

"Uprkos postepenom ekonomskom oporavku, stanje na tržištu radne snage je slabo, uz milion i 850.000 zaposlenih, što je istorijski najniži nivo", navedeno je u analizi.

Broj nezaposlenih se, prema zvaničnim podacima Beograda, u septembru smanjio za 2,1% u odnosnu na isti mesec prošle godine, ali je ukupno prema ranijim podacima bilo 573.000 nezaposlenih, odnosno 19,2% radno-sposobnog stanovništva.

Evropska komisija je navela da je porast plata za prvih osam meseci bio skroman zbog zamrzavanja primanja u javnim službama, ali je dostigao neto rast od 2,4%. U analizi je ukazano da je Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovorila rast zarada u državnom sektoru u 2011. godini.

Autor: Dragan Blagojevic, dopisnik agencije Beta iz Brisela

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Cvetković: Rast zasnovati na investicijama i izvozu