Šta investitore čeka nakon izbora? Da li će biti povećanja poreza? Da li će Narodna banka Srbije uspeti da očuva nezavisnost? Namere stranaka nije lako prozreti u mnoštvu predizbornih obećanja i populističkih izjava. Debata koju je organizovala Američka privredna komora u Srbiji trebalo je da planove stranaka sa najvećom podrškom građana - Demokratske stranke i Srpske napredne stranke - učini jasnijim. Njihovi odgovori imali su dosta zajedničkih elemenata. I Jorgovanka Tabaković iz SNS i Božidar Đelić iz DS-a najavili su da povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), o kojem se u javnosti uveliko špekuliše, može biti tek krajnja mera, kojoj treba da prethode mnoge druge. Njihovi stavovi su se razmimoišli u pogledu sistema subvencija, koji je SNS doveo u pitanje.

"PDV ne može da se poveća bez rasterećenja plata", rekao je funkcioner Đelić na debati Američke privredne komore u beogradskom hotelu "Hajat". On je rekao da je potrebno revidirati javne politike kako bi se videlo gde može da se uštedi ali i povećati naplatu poreza.

Kao primer revizije javne politike, Đelić je naveo javne nabavke i istakao da je potrebna centralizacija. Kako je naveo, time će se objedini nabavke više institucija, pa će zahvaljujući većoj količini moći da se postignu i uštede i bolji kvalitet, jer će veći broj ponuđača imati interes da se prijavi. Pored toga, veće nabavke privlače i veću pažnju javnosti, a time i veću kontrolu.

Djelić je rekao i da je potrebno jasno razdvojiti poreske od neporeskih nameta, kao i uspostaviti sistem za smanjenje poslovanja u sivoj zoni. Sada, kako je navedeno, ne postoji sistem koji bi poreske službe podstakao da ulože veći napor da i sivu zonu uvedu u legalne tokove.

Član ekonomskog tima SNS Milenko Dželetović rekao je da ta stranka povećanje PDV smatra krajnjom merom i složio se sa Djelićem da tome treba da prethodi reforma poreskog sistema i bolja naplata poreza.

Prema najavi SNS-a, potrebna je i revizija samog sistema PDV-a.

SNS protiv sistema subvencija

Zastupnici programa SNS, koji su na ovoj debati pored Dželetovića bili i funkcionerka te stranke Jorgovanka Tabaković i predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević, koji je na izbornoj listi SNS, usprotivili su se sadašnjem sistemu subvencija koje se odobravaju investitorima.

Oni su ocenili da se subvencije ne odobravaju svima podjednako, da je izbor proizvoljan, a provejavao je i stav da su strani investitori u povoljnijem položaju od domaćih.

Knežević je rekao i da velike strane investicije kojima se vlasti dosta hvale, poput pogona proizvođača automobila Fijat (Fiat) i čarapa Kalcedonija (Calzedonia) i Falke, neće poboljšati spoljnotrgovinski bilans Srbije. Razlog je što se elementi za proizvodnju uvoze, naveo je Knežević.

Đelić je u takvim izjavama video znak da se SNS protivi stranim investitorima.

Kada je reč o sistemu subvencija za radna mesta, Đelić je ocenio da on treba da se zadrži. Ocenio je, međutim, da taj sistem treba promeniti tako da se podstakne zapošljavanje ljudi od 45 do 65 godina starosti. To bi, prema njegovim rečima, trebalo da se učini tako što će se subvencije za radna mesta usloviti zapošljavanjem te kategorije stanovništva.

Predstavnici SNS su takođe tražili podatke o tome koliko se državne pomoći odobrava investitorima kroz oslobađanje od raznih lokalnih davanja, poput korišćenja građevinskog zemljišta. Pitanje se odnosilo konkretno na Leskovac, čiji gradonačelnik je bio prisutan u raspravi, i u koji su nedavno došli između ostalog investitori Falke i Jura. Predstavnici SNS Ocenili su i da se to radi bez jasnih kriteijuma.

Gradonačelnik Leskovca Slobodan Kocić, iz Demokratske stranke, pozvao je i Kneževića da sa svojom firmom dođe u Leskovac jer je, kako je naveo, jedini kriterijum za oslobađanje od nameta - ubedljivi biznis plan. Pored toga, kako je istakao, nude se parcele na kojima se sada "legu zmije".

Predstavnici DS-a istakli su i da se novac koji je država izgubila od nameta višestruko vraća, između ostalog tako što zaposleni imaju novac, koji troše, i koji se tako sliva u privredu.

Obe stranke za produženju ugovora na određeno

DS i SNS su po još nekim pitanjima imali slične stavove. Na primer, i Đelić i Knežević su rekli da će njihove stranke promeniti zakon po kojem se otpuštenim radnicima otpremine isplaćuju za ceo radni vek, već će dobijati otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca.

Oni su se takođe izjasnili za produženje maksimalnog trajanja ugovora o radu na određeno vreme na 36 meseci.

"Primamo, pa otpuštamo na kratko, pa opet primamo", rekao je Knežević.

Đelić je rekao da se zalaže za to, ali pod uslovom da se po isteku tog ugovora on ne obnavlja, pa da ljudi rade i do 15 godina na privremenim ugovorima, već nakon toga treba da sledi stalni ugovor.

Promena ekonomskog modela

Đelić i Tabaković su imali priliku i da iznesu viđenje osnovnih problema i načina njihovog rešavanja.

Đelić je kao tri osnovna pravca ekonomske politike naveo borbu protiv nezaposlensti, pomoć malim i srednjim preduzećima i povećanje izvoza pre svega jačanjem industrije i poljoprivrede.

Kao strateške sektore industrije koje treba razvijati, Djelić je naveo automobilsku industriju, elektroniku i informacionu i telekomunikacionu industriju.

Funkcionerka SNS Jorgovanka Tabaković je ocenila da je potrebna promena modela razvoja u Srbiji. Kako je navela, potrebno je u centar pažnje staviti proizvodnju umesto sektor usluga, štednju i investicije umesto potrošnje.

"Kreditno zaduživanje ne treba da bude jedini način razvoja već i javno privatno partnerstvo", rekla je Jorgovanka Tabaković i dodala da se tako mogu finansirati izgradnja škola ali i veoma složeni projekti.

Ona je kazala da država treba da bude efikasna i jeftina i da je potrebna borba protiv korupcije i zaštita konkurencije.

Jorgovanka Tabaković je navela da SNS planira da smanji rokove za izdavanje dozvola potrebnih za poslovanje u Srbiji ali i da preispita koliko agencija od postojećih 137 su višak.

"Potrebno je ozbiljno preispitivanje državnih subvencija koje se daju uredbama", navela je Jorgovanka Tabaković i dodala da kriterijumi za dodelu subvencija nisu izgrađeni.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj