Srbija je od Evropske komisije dobila dozvolu za izvoz krompira na tržište Evropske unije (EU) nakon 12 godina zabrane, jer je iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija, izjavio je 30. maja pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. Agroekonomista u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković ocenio je da bi krompir za izvoz u EU u Srbiji mogao da se gaji na 100.000 hektara,ali da je potrebno angažovanje države i poljoprivrednika da bi se razvile tražene sorte koje se mogu izvoziti.

"Odluku je doneo Direktorat EK za bezbednost hrane i Srbiji je ponovo omogućen izvoz krompira na evropsko tržište što znači vremenski i količinski neograničeni izvoz krompira na tržište od skoro 500 miliona potrošača", kazao je on agenciji Beta. On je kazao da očekuje da će to biti "pozitivan stimulans razvoju povrtarske proizvodnje, ali i ukupnom razvoju poljoprivrede".

Milovanović smatra da će srpski proizvođači uspeti da proizvedu krompir koji po ceni i kvalitetu odgovara tržištu EU. "Ovo će biti prilika za sve koji se bave proizvodnjom krompira u Srbiji da prošire proizvodnju, ali i stimulans za kompanije koje su razmišljale da uđu u tu proizvodnju", rekao je on.

Milovanović je kazao da je dosadašnji izvoz krompira bio "daleko ispod potencijala" i da je realizovan, pre svega, u zemlje regiona.

On je istakao da će Srbija i dalje kontrolisati proizvodnju i promet krompira, kako se ne bi ugrozila izvozna dozvola i dodao da je "kontrolni sistem koji je uspostavljen ocenjen kao kredibilan".

Agroekonomista u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković rekao je agenciji Beta da bi krompir, nakon dobijanja dozvole za izvoz na tržište EU, mogao da se gaji na 100.000 hektara, odnosno da prinos bude oko milion tona godišnje, kao i da izvoz bude do 600.000 tona.

"Ograničavajući faktor za izvoz je zastareo sortiment, jer se u Srbiji uglavnom proizvode sorte 'dezire' i 'kondor', a tržište EU je naviklo na ponudu mnogo više vrsta krompira", kazao je on i ocenio da bi uz angažovanje države i poljoprivrednika Srbija mogla da za godinu do dve postane značajan izvoznik u zemlje Unije.

Stanković smatra da je obnovljena dozvola šansa za male proizvođače, u pasivnim, brdskim krajevima, koji mogu da počnu ozbiljniju proizvodnju, ali uz nužno udruživanje u zadruge i izgradnju hladnjača za skladištenje, kako bi svoj proivod bolje plasirali.

On je podsetio da je dozvolom Komisije omogućen i izvoz prerađevina od krompira, poput čipsa, griza, krompira u prahu, zamrznutog pomfrita, što je po njemu dodatna šansa domaćih proizvođača, koji bi trebalo i da povećaju prinos sa sadašnjih 11,5 na 15 tona po hektaru.

Prema njegovim rečima, Srbija bi morala i da radi na obnovi Zavoda za krompir u Guči koji je u stečaju, koji se do pre 20 godina bavio proizvodnjom kvalitetnog sadnog materijala. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2011. godine krompir posejan na nešto više od 78.000 hektara, dok je prinos bio 891.500 tona, odnosno 11,4 tone po hektaru.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno više od 9.321 tona krompira za 2,28 milona evra, najviše u zemlje CEFTA, dok je uvezeno više od 10.690 tona za oko pet miliona evra.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj