Direktne strane investicije u EU su se udvostručile u odnosu na 2010. kada je zabeležen drastičan pad. U EU je prošle godine ušlo 225 milijardi evra direktnih stranih ulaganja, što je 2,2 puta više nego u 2010, i devet milijardi manje nego 2009. godine. Sličan trend prošle godine zabeležen je i u Srbiji. U prva tri meseca ove godine je, međutim, prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, zabeležen odliv direktnih stranih investicija od 371,6 miliona evra, a najveći udeo imalo je povlačenje novca iz Grčke - 361,46 miliona evra. U NBS ističu da je reč o trenutnom stanju priliva i odliva novca i da je najveći uticaj imala prodaja udela grčke kompanije OTE u Telekomu Vladi Srbije za 380 miliona evra, dok u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) kažu da su u pripremi neki projekti za ulaganje i da nema razloga za pesimizam.

"Shodno dosadasnjem iskustvu kada je izborna godina u pitanju, uvek je prisutan nesto manji nivo investicione aktivnosti. Međutim, nema razloga za pesimizam, jer je interesovanje investitora i dalje na visokom nivou, a zaposleni u SIEPA-i su u svakodnevnom kontaktu sa njima", ističu u SIEPA.

U toj agenciji navode i da je nekoliko projekata "pred realizacijom" i da se čeka formiranje vlade.

Prema podacima Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), prošle godine je zabeležen priliv direktnih stranih ulaganja od 1,8 milijardi evra u Srbiju. To je više nego udvostručenje u odnosu na 2010, kada je zabeležen drastičan pad na 860 miliona evra, sa 1,37 milijardi u 2009. Podaci Narodne banke Srbije za 2011. pružaju sličnu sliku - 1,82 milijarde evra, uključujući ulaganja u robi. Zemlja iz koje je došlo najviše novca je Luksemburg - 812,83 miliona evra, s tim što se statistika vodi po mestu plaćanja, a ne zemlji ulagaču, što znači da može biti reč o preduzećima iz drugih zemalja.

Za prvi kvartal ove godine, međutim, situacija je dosta drugačija. Odliv investicija, prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, iznosi 375,5 miliona evra, a ukoliko se uzmu u obzir i ulaganja u robi minus je nešto manji - 371,6 miliona evra. Najveći udeo je povlačenje iz Grčke - 361,46 miliona evra zbog povlačenje Grčke iz OTE-a, a slede Danska sa 122 miliona i Slovenija sa blizu 10 miliona evra, pri čemu je statistika po mestu plaćanja.

Na drugoj strani tabele, najviše neto investicija je donela Holandija - 24 miliona, a slede Hrvatska i Italija sa po oko 14 miliona evra.

EU povukla novac iz Rusije

EU je neto investitor, pošto je iz EU je prošle godine u drugim zemljama ulozeno 370 milijardi evra, dok je priliv direktnih stranih investicija iznosio 225 milijardi evra. I priliv investicija i ulaganje više je nego udvostručen u odnosu na 2010, kada je zabeležen drastičan pad ulaganja.

Kada je reč o prilivu investicija, svaki drugi evro došao je iz SAD - 115 milijardi evra, dok su ostali značajni ulagači Švajcarska - 34 milijarde evra, finansijski centri u inostranstvu, poput Devičanskih ostrva, Lihtenštajna, Farskih ostrva, Bahreina, Singapura i Filipina, sa 16 milijardi evra, Kanada sa 7, Hong Kong - 6 milijardi i Japan i Brazil - po pet milijardi.

Investicije EU povećane su u svim zemljama partnerima osim Rusije, gde je zabeležen odliv investicija od dve milijarde evra.

Glavne destinacije za evropski novac u 2011. bili su SAD - 111 miiljardi evra, finansijski centri u inostranstvu sa 59 milijardi, Švajcarska sa 32 milijarde, Brazil sa 28 milijardi, Kina sa 18 i Kanada i Indija sa po 12 milijardi.

U EU je najveći priliv investicija zabeležio Luksemburg - 85, milijardi evra, od čega najviše iz SAD - 54,5 milijardi.

Tri članice EU zabeležile su odliv investicija iz trećih zemalja - Irska, sa šest milijardi, i Rumunija i Finska sa po 200 miliona evra odliva.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Strani investitori povlače novac iz BiH
  
• 

  Vesti

  : Austrija vodeći strani investitor u Srbiji
  
• 

  Intervju

  : Francuske banke povećavaju kapital u Srbiji