U Srbiji su falsifikati dinara osrednjeg kvaliteta, a najviše se krivotvore novčanice u apoenima od 500 i 1.000 dinara, rečeno je EurActivu u Narodnoj banci Srbije. Lažni dinari se uglavnom rasturaju na mestima gde se obavljaju transakcije u kešu kao što su auto-pijace i stočne pijace, ali i na zamračenim i nesigurnim mestima poput kockarnica i kafića. Kako se ne bi dogodilo da građani u banci dobiju lažnu novčanicu, bankarski službenici će od 1. septembra morati obavezno da prođu kurs Narodne banke Srbije o zaštitinim elementima novčanice i utvrđivanju falsifikata. Prošle godine je u EU zaplenjeno 606.000 falsifikovanih novčanica evra, što je 19,3% manje nego u 2010, saopštila je u januaru Evropska centralna banka.

„Srbija nema izražen problem sa falsifikovanim novčanicama dinara i što je najbitnije to nisu falsifikati opasne izrade“, rekla je generalna direktorka Sektora za poslove s gotovinom u NBS Blaženka Robović.

Kako je objasnila, opasan falsifikat znači da ima jako malo razlike između njega i originala, i takve novčanice mogu da prepoznaju isključivo eksperti uz pomoć pomagala.

„Iskustvo NBS pokazuje da se falsifikati  u Srbiji uglavnom kopiraju, bilo da se skeniraju ili da se izrađuju na dobrim foto-kopir aparatima. Gotovo da ne znam za slučaj da su novčanice štampane  u ofset štampi“, navela je ona dodajući da je takvih primera bilo u prošlosti, ali vrlo malo.

Najviše se falsifikuju apoeni od 1.000 i 500 dinara jer ih je najlakše staviti u opticaj budući da se najviše računa plaća ovim novčanicama.  Tu je i zarada falsifikatora najveća jer su petohiljadarke i dvohiljadarke retko u opticaju.

Zaključno sa poslednjim danom juna 2012. godine, u Srbiji je utvrđeno 3.193 komada dinarskih falsifikata ukupne vrednosti 4,7 miliona dinara. Od toga je  1.580 komada novčanica od 1.000 dinara što je oko 50% od ukupnog broja utvrđenih falsifikata.

Kad je reč o novčanicama od 500 dinara, prijavljeno je 733 komada, kao i 471 komad petohiljadarki.

Sliča trend u broju otkrivenih falsifikata je bio prošle godine kada je otkriveno 4.075 lažnih novčanica čija je vrednost bila 3,7 miliona dinara. Od toga je bilo 2.330 falsifikata  od hiljadu dinara i 1.382 novčanice od 500 dinara.

Kako je ocenila, to je izuzetno mali broj falsifikata dinarskih novčanica i njihov broj je zanemarljiv u odnosu na ukupnu količinu novca u prometu.

Podaci NBS koja je i jedina u zemlji nadležna da novac proglasi falsifikatom pokazuju da u Srbiji nema mnogo lažnih novčanica evra i dolara.„Srbija nije područje na kome se otkriva veliki broj falsifikata. Moguće je da smo mi područje gde se izrađuju i prosleđuju dalje. Mi  smo siromašno društvo, a falsifikati prolaze tamo gde ima više novca“, navela je ona.

Za šest meseci ove godine je otkriveno 664 lažne novčanice evra čija je vrednost bila oko 80.000. Najviše je otkriveno lažnih novčanica od 200 evra - 267 komada, i nešto manje u apoenima od 50 evra- 243 novčanice. U 2011. je otkriveno ukupno 1.435 lažnih novčanica evra.

Za šest meseci ove godine otkriveno je i 45 falsifikata od 100 dolara i samo jedan u apoenu od 50 dolara.

U EU u proteklih nekoliko godina opada broj zaplenjenih falsifikovanih novčanica. Iako je u drugoj polovini 2011. zabeležen izvestan porast, udeo falsifikovanih novčanica u ukupnom broju novčanica u opticaju je i dalje vrlo mali. Najviše se falsifikuju novčanice od 20 i 50 evra. Većina novčanica je zaplenjena u članicama zone evra, dok je udeo zaplanjenih novčanica van EU 0,5%.

Količina zaplenjenih novčanica u EU se godinama smanjuje: u 2010. zaplenjeno je 751.000 falsifikovanih novčanica, a u 2009 godini 860.000.

Obuka zaposlenih u bankama

Od 1. septembra sve banke će morati da pošalju zaposlene koji rukuju  gotovim novcem na kurs  Narodne banke Srbije o zaštinim elementima novčanica i utvrđivanju autentičnosti.

To je vrlo važno jer su banke najviše u kontaktu sa novcem koji su skupile od svojih klijenta i u toku prerade novca može se desiti da službenik posumnja da je reč o falsifikatu.

„Uglavnom je banka izvor sumnje na falsifikat, a kad je reč o većim količinama glavni izvor je policija koja u svojim aktivnostima zapleni novčanice“, kazala je Robović.

NBS je nedavno donela  dve odluke koje utvrđuju standarde kvaliteta novca u opticaju kako se ne bi desilo da novac koji blagajnik iz banke isplati ne bude dobrog kvaliteta.

Kako je objasnila, samo dobar novac omogućava brzo otkrivanje falsifikata zbog čega je NBS propisala koji stepen pohabanosti novca je dozvoljen, a koji omogućava efikasno utvrđivanje falsifikata, kao i obavezne kurseve za bankarske službenike.

„Ako je novčanica izgužvana, vi mislite da je ko zna koliko dugo u prometu. A što je novčanica pohabanija, teže je otkriti falsifikat“, objasnila je Robović.Za građane koji žele da se informišu o zaštitinim elementima originalne novčanice, na sajtu NBS vrlo detaljno su predstavljeni svi elementi.

Kako se utvrđuje falsifikat

Falsifikati dinara se uglavnom rasturaju na pijacama automobila i stočnim pijacama, u kockarnica i kafićima zbog čega NBS upozorava da treba izbegavati gotovinske transakcije u velikim količinama, ili u mraku i nesigurnim okolnostima.

Ako građanin već zna da će biti transakcije treba se informisati na sajtu NBS o zaštitinim elementima novčanice, ili poneti sa sobom originalnu novčanicu na osnovu koje će se porediti primljeni novac.

Suština u proturanju loše falsifikovanih novčanica je u tome što građani Srbije imaju nisku kulturu ophođenja prema novcu. To znači da se vrlo malo se obaveštavaju o zaštitnim elementima novca i svako može da ih prevari,“ ocenila je Robović.

„Naši građani kad stoje u redu trude se da što pre izađu iz reda, novčanice uzimaju gužvajući ih i stavljajući ih u džep. Niko od njih ne uradi osnovnu stvar - da pređe rukama preko novčanice i posumnja da li je reč o originalu“, ocenila je ona.

Postoji nekoliko načina za utvrđivanje falsifikata. Prvi način je preko dodira  novčanice jer je papir najznačajniji elemenat zaštite. Ako se prođe rukom po papiru na kome je falsifikat odštampan, nema utiska o štampi jer se za štampanje originala primenjuju različite tehnike štampe.

Drugi znak prepoznavanja je kvalitet papira jer je original na zaštićenom papitu i ima boju. Falsifikati se izrađuju na komercijalnom papiru koji je po debljini sličan zaštićenom papiru, ali nema multitonski efekat i ostale zaštitne elemente kao što su sigurnosna nit, vodeni žig i fluorescentne končiće koji su ugrađeni u papir.

Hologram je kod kopije najčešće siva folija, i nema efekat prelivanja duginih boja kao kod originala. Zatim, zaštitna nit kod originala je isprekidana, ali kad se okrene prema izvoru svetlosti kontinuirana je.

Ako na lažnoj novčanici i postoji siguronosna nit, ona je isto lepljena i isprekidana, ali ako se okrene prema svetlosti nema kontinuitet.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Grejanje na reciklirane novčanice
  
• 

  Vesti

  : Opao broj falsifikovanih novčanica evra